Војин Величковић Војкан (Београд, 18. фебруар 1914. – Јагодина, 2001.) био је српски сликар и педагог.
Биографија
Одрастање и образовање Отац Војина Величковића био је Младен, типографски радник у Државној маркарнициУстанова у којој су штампане поштанске и таксене марке и друге вредносне хартије у Београду. Мајка му је била Косара, домаћица и кројачица. Живели су у улици Кнеза Данила на Палилули.
Војин је четири разреда основне школе завршио у Београду. Након што је отац Младен добио посао у параћинском стоваришту бомбона, чоколада и ратлука у власнику браће Милојковић, породица се сели у Параћин и Војин тамо похађа гимназију. У истој клупи у гимназији Војин је седео са Бранком Крсмановићем.
У гимназији, Војинов професор сликарства био је Борис Рјасјански. Професор Рјасјански поверава Војину сликање фресака Јована Крститеља у ентеријеру цркве Светог Ђорђа у Горњој Мутници.
Пети резред гимназије Војин завршава у Другој мушкој гимназији у Београду 1931. У септембру следеће године Војин уписује Уметничку школу, у наставничком одсеку. У јуну 1937. Војин Величковић је дипломирао на наставничком одсеку Уметничке школе.
Каријера сликара и педагога Одмах након дипломирања учествује на колективној изложби слика свршених ученика Уметничке школе која је одржана у павиљону Цвијета Зузорић на Калемегдану. Величковић је изложио три своје слике: "Пирика", "Пирикин акт" и полуакт "Циганчица", све три рађене уљаном техником. Две потоње слике откупио је Геца Кон. Са добијеним новцем, Величковић одлази на своје прво студијско путовање у Париз.
Септембра 1937. уписује се на Академски одсек на Уметничкој школи. Професори су му били, између осталих, Бета Вукановић, Иван Радовић, Љубомир Ивановић и Никола Бешевић. Дипломирао је 7. јуна 1938. и добио звање учитеља вештина и право да предаје уметност у нижим и вишим школама.
1938. Величковић је имао своју прву самосталну изложбу слика у Параћину, у згради Штедионице. Убрзо, организује са Перицом Миливојевићем, изложбу својих слика у згради Гимназије у Јагодини.
Следеће године Величковић похађа војну обуку за резервне официре у Горажду. По повратку из војске одлуком Министарства просвете бива постављен за привременог учитеља вештина Реалне гимназије у Куманову. 6. априла 1941. доживео је бомбардовање Београда док је у Београду био на војној вежби.
Три ратне године провео је у Јагодинској гимназији. 1944. враћа се у Параћин и запошљава као службеник Електричног одељења општине у Параћину. Октобра 1944. мобилисан је од стране НОВ у чијим редовима проводи око пола године, радећи углавном портрете партијских руководилаца за потребе јавних манифестација. У том послу помаже му италијански заробљеник Валеро Конти.
По ослобођењу, враћа се у Јагодину да ради као учитељ вештина и на том послу ће остати до пензионисања. 1946. Величковић покреће Технички одсек средњошколске народне омладине која марта 1949. прераста у праву ликовну школу коју су похађали многи јагодински сликари, изеђу осталих: Љубодраг Јаковић-Јале, Драгутин Таврић, Илија Вукићевић, Арса Милошевић, Влада Тодоровић, Борис Чешков, Живојин Павловић, Војислав Јакић, Рајна Николић, Александар Урошевић-Матра, Дубравка Милановић, Драгана Милосављевић, Милан Милетић...
У јануару 1965. Величковић је примљен у чланство Удружења ликовних уметника Србије.
Изложбе
Самосталне
Параћин 1938, 1957, 1985. Јагодина/Светозарево 1939, 1953, 1955, 1958, 1962, 1966, 1969, 1974, 1979. Рековац 1977. Дом инжењера и техничара у Београду, 1977, 1980. Културни центар у Београду 1982. Галерија дома ЈНА у Београду 1988.
Колективне
Павиљон Цвијета Зузорић 1938. Јагодина/Светозарево 1956, 1961, 1963, 1964. Изложбе УЛУС-а 1967, 1971-1982.
Уметнички стил По рафинираном коришћењу боја Величковић је везан за тековине француске уметности. У његовој светлој палети преовлађују тонови оплемењене зелене, мрке, окера, сиве и плаве боје. Лирске хармоније остварене су помоћу доминантних зелених и ефектних ритмова акцентованих црвених тонова. Помоћу тонског богатства остварује склад између солидне и зналачки нанете форме и меке сливене светлости, што сликама доноси колористички пластицитет.
Награде
Награда фонда "Светозар Марковић" за животно дело, Светозарево 1970.
Види још
Списак српских сликара
Референце
Спољашње везе
Слике Војина Величковића Војкана на сајту Завичајног музеја Јагодине
Категорија:Рођени 1914. Категорија:Умрли 2001. Категорија:Уметници из Јагодине Категорија:Српски сликари Категорија:Српски уметници Категорија:Српски педагози Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника Србије Категорија:Уметници из Београда