Добросав Стевановић (1890–1969) био је каменорезац из села Озрем (Општина Горњи Милановац). У литератури је наведен као последњи руднички каменорезац с којим се завршава старинска надгробна радиност у таковском крају.

Споменике је израђивао преко 40 година на ширем простору између Коштунића и Бољковаца, а највише у Озрему и Горњим и Доњим Бранетићима.

Живот десно|300п|мини|Споменик Стамени Маринковић у Озрему десно|300п|мини|Гробље Камариште у Озрему десно|300п|мини|Гробље Башчина у Горњим Бранетићима Рођен је 1890. године у Озрему, где је на Сушевинама провео цео живот. Још као дечак почео да се бави каменорезом, вешто опонашајући радове Јосифа Симића Теочинца и Вујице Гавровића.

Био је учесник је Балканских и Првог светског рата. После шест година војевања, кући се вратио са чином наредника. Ненаклоњен обради земље, у потпуности се предао спомењарењу. Каменорезница била му је у авлији која је због бројних споменика „личила на гробље”. У раду су му припомагали синови Славко и Радиша.

Талентован и самоук, Добросав Стевановић израстао је у врсног мајстора који је обучио велики број локалних занатлија међу којима се истицао Радивоје Васовић из Горњих Бранетића.

Свирао је гајде, по којима је добио надимак „Гајдаш”.

Дело Добросав Стеванић споменике је клесао жућкастог и плавичастог бранетићког тоцилњака. Сам је израђивао алат и оштрио секаче и длета.

У почетку је био под великим утицајем Вујице Гавровића. Добросав Стевановић не само да је опонашао његов рад, већ и довршио знатан број полуобрађених тесаника који су остали у Гавровићевој каменорезачкој радионици после његове погибије 1914. године. Тек када се пажљиво упореде детаљи може се открити рука мајстора − све је назглед исто, али је по степену лепоте и снази животности разлика осетна.

Форме каснијих надгробника су разнолике, али увек наглашене архитектонике: у форми стуба са плитком покривком или вертикалне плоче углављене у масивно постоље, са архитектонски украшеном предњом страном и елегантно изрезаним тролисним крстом у врху. Понекад је израђивао масивне надгробне плоче по узору на Јосифа Симића Теочинца и Уроша Марковића, али и омање споменике са пирамидалним врхом.

Предње стране споменика украшене су приказима крстова плитке профилациjе и арабескне линеарне декорацијје, а бокови рељефним приказима религиозних симола: путира, чирака и рипида, винове лозе крупних гроздова и приказима зидних и стоних часовника који казаљкама приказије „смртни час” покојника.

Добросав Стеванић се на пар надгробника млађим особама окушао у портрету. Споменик петнаестогодишњој Стамени Маринковић из Озрема (†1925) посебно плени смерним ставом и аутентичним приказом блиским наиви.

У оскудним епитафима наводио је само најосновније податке о покојницима. Тек понеки започињао је поетским исказима. Слова су просечне лепоте, крупна и неједнака. На старијим споменицима опонашао је улево укошен рукопис Вујице Гавровића.

На споменицима се потписивао са Изради Добросав Стевановић из Озрема, Из радње Добросава Стевановића или скраћеницом: Из. Д. С.

Галерија

Напомене

Референце

Литература

Категорија:Рођени 1890. Категорија:Умрли 1969. Категорија:Таковски каменоресци Категорија:Горњомилановчани