Протести против корупције у Србији 2024—2026. започели су у новембру 2024. у Новом Саду након урушавања надстрешнице Железничке станице Нови Сад, када је погинуло 16 особа, а једна је тешко повређена. До 4. марта 2025. протести су забележени у 400 насеља у Србији. Од краја новембра 2024. организацију највећег дела протестних активности преузеле су неформалне групе студената под називима „студенти у блокади”. Као примарни мотив протеста наведено је тражење одговорност за урушавање надстрешнице Железничке станице, али је с временом протест прерастао у покрет са циљем промене власти у Србији.

Блокаде образовних институција првобитно су почеле 22. новембра 2024. године на Факултету драмских уметности (ФДУ) након што су студенти нападнути током одавања почасти жртвама пада надстрешнице. После ФДУ убрзо су уследиле блокаде и других образовних установа. Демонстранти су сваког петка спроводили акцију „Застани Србијо” блокадом саобраћаја као вид протеста. Представници власти су истицали да су блокаде саобраћаја нелегалне. Акција се потом проширила на свакодневно одржавање у многим насељима. Блокаде су се првобитно спроводиле од 11.52 часова, када се у Новом Саду урушила надстрешница, до 12.06, како би се симболично обележило 14 живота изгубљених у несрећи. Када су још две жртве подлегле повредама, за сваку је додат још по минут, те су блокаде трајале од 11.52 до 12.08.

До почетка 2025. ове 16-минутне паузе престале су као самостална акција, а покрет је прерастао у грађанску непослушност. Демонстранти су почели да организују продужене блокаде путева, пешачке демонстрације, протестну бициклистичку и штафетну трку од Београда до Стразбура, односно Брисела, као и блокаде седишта Радио-телевизије Србије и Радио-телевизије Војводине које су, између осталог, озбиљно пореметиле њихов програм. Сукоби су ескалирали када су се присталице владајуће Српске напредне странке (СНС) сукобиле са демонстрантима, што је довело до уличних туча и хапшења у више насеља.

Симбол протеста је црвена или крвава шака. Због снажне подршке које су упутиле прозападне политичке странке и невладине организације у Србији, поједини аналитичари су протесте назвали „покушајем обојене револуције”. Док власти тврде да су захтеви студената испуњени, студенти то негирају. Протесте је подржао део српске дијаспоре, поједини грађани из суседства и света, одређене либералне странке Европског парламента, опозиционе политичке странке у Србији. Подршку студентима су пружила и многа струковна удружења, као и део личности из јавног живота Србије.

Током трајања протеста, 20.000 студената у Србији није дипломирало у предвиђеном року, 180.000 студената није полагало испите нити завршило школску годину према календару наставе, док је одржавање пријемног испита и упис наредне академске године доведен у питање. Студенти су истицали да је њихов циљ „изградња бољег и здравијег друштва”. Стручњаци су подељени око тога да ли су протести утицали на одбијајући став инвеститора ка Србији због стања неизвесности у друштву као и на потенцијални пад кредитног рејтинга државе.

Позадина

Бетонска надстрешница испред улаза у новосадску железничку станицу, тешка преко 300 тона, се 1. новембра 2024. изненада срушила, при чему је на лицу места погинуло 14 људи, 2 је због тешких повреда преминуло у наредним месецима, а само једна особа је преживела уз тешке трајне инвалидетне повреде. Потпуно реновирање и проширење станице Нови Сад завршено је само пар месеци раније у склопу пројекта комплетне изградње брзе пруге Београд-Будимпешта и свечано је отворена 5. јула 2024. године. Урушавање надстрешнице које је изазвало ову трагедију је отворило многа питања: структурни интегритет станице, начин доделе посла вишемилионске вредности и вршење надзора над одржавањем јавне инфраструктуре. Као и најважније питање одговорности за ову трагедију.

Председник Србије Александар Вучић је у свом првом обраћању на дан несреће изјавио да једино надстрешница није реновирана и захтевао је детаљну истрагу од надлежних органа о узроцима несреће, као и потпуну кривичну и политичку одговорност за све који су одговорни. Али је незадовољство јавности расло, нарочито након информација које су се појавиле након несреће, да је ипак током реновирања Железничке станице нешто рађено у вези надстрешнице.

Многи грађани и опозициони активисти оптужили су власт за умешаност у доделу посла, немар, нестручност и директну кривицу за пад надстрешнице, те означили председника владе Милоша Вучевића као главног кривца. У јавности су се појавиле сумње и оптужбе за корупцију током рада на реконструисању железничке станице Нови Сад, због укупне вредности радова од 65 милиона евра. Наредних дана отпочели су протести, прво у Новом Саду, па онда и у целој Србији.

Студентски захтеви Студенти у блокади су своје захтеве објавили преко налога на друштвеним мрежама, што су у јавности пренели и сви медији. Образложени захтеви се могу наћи и на њиховој званичној страници blokade.org. Иницијална четири студентска захтева, након конкретизације крајем децембра 2024. године, гласе: „Објава целокупне документације која се тиче реконструисања Железничке станице у Новом Саду која је тренутно недоступна јавности.” „Захтевамо потврду надлежних органа о идентитету свих лица за која постоји основана сумња да су физички напала студенте и професоре, као и покретање кривичних поступака против њих. Такође захтевамо разрешење поменутих лица уколико се покаже да су иста јавни функционери.” „Одбацивање кривичних пријава против ухапшених и приведених студената на протестима, као и обустава већ покренутих кривичних поступака.” „Повећање буџета за високо образовање у износу од 20%.” Након протеста 15 за 15, додат је и пети захтев 4. априла 2025. године:

5. „Спровођење детаљне истраге надлежних органа ради утврђивања свих околности и одговорности у вези са појавом која је изазвала страх и панику 15. марта 2025. године у 19.11 дуж Улице краља Милана, током мирног протеста и 15 минута тишине у знак сећања на трагично настрадале у Новом Саду.”

Због уласка председника Александра Вучића са новинарима у јединицу интензивне неге, додат је и шести захтев 7. априла 2025. године:

6. „Захтев за одговорност и заштиту пацијената”: Ово се односи на покретање поступка и разрешење надлежних у Универзитетском клиничком центру Србије и у Ургентном центру, као и ванредни инспекцијски надзор којим би се утврдило ко је дозволио Александру Вучићу и новинарима да уђу у интензивну негу УКЦС, где су били повређени у пожару у Кочанима у Северној Македонији.

С обзиром на то да по оцени студентских пленума, ниједан захтев није испуњен, 5. маја 2025. године званично је објављен и седми захтев, чије би испуњење повело ка испуњењу свих претходних захтева:

7. „Тражимо моментално распуштање Народне скупштине и расписивање ванредних парламентарних избора у складу са чланом 109 Устава Републике Србије.”

Оцена испуњености захтева Председник Александар Вучић је рекао је у обраћању јавности 11. децембра 2024. из зграде Председништва, да је донео документацију о реконструкцији надстрешнице која се обрушила у Новом Саду, коју је показао у неколико регистратора. Најавио је да ће бити објављена на сајту Владе Србије у наредна 24 сата. Такође је најавио да ће давања Владе за материјалне трошкове универзитета и факултета бити повећане за 20 посто и истакао да сматра да су сви захтеви студената испуњени. Додатно је истакао да је држава осмислила посебан програм за стамбене кредите за младе како би могли да по што бољим условима дођу до првог стана. Поручио је и да неће подржати закон о страним агентима који су наводно предложили посланици Александра Вулина.

Студенти Факултета драмских уметности у Београду у блокади издали су саопштење 13. децембра које подржавају и остали студентски пленуми факултета Универзитета у Београду и Универзитета уметности у Београду. У саопштењу се наводи да њихови захтеви нису испуњени, као и да и даље чекају да се приведу правди они који, како наводе, чине кривична дела, што се, сматрају, до сада није догодило.

Председник Србије Александар Вучић поновио је 14. децембра да су испуњени сви захтеви студената који, сматра, нису били „фер и праведни”, као и да је сада „на реду да академска заједница покаже озбиљност и одговорност”.

Коментаришући испуњеност студентских захтева у својој колумни, главни уредник српског издања Форбса Иван Радак је навео да држава неће никада моћи да испуни студентске захтеве, јер ће први захтев остати вечно неиспуњив. Ту тврдњу је засновао на огромном броју подизвођача који је вероватно ангажован на пројекту реконструкције железнице, и тиме што је више пута речено да је цела документација објављена, а да је сваку ту објаву пратио све већи број докумената и фирми ангажованих на пројекту.

Дејан Вук Станковић, ванредни професор на Учитељском факултету и провладин политички аналитичар, изјавио је 25. фебруара 2025. за Танјуг да, иако ће усвајањем у Скупштини Србије измена и допуна Закона о високом образовању бити испуњен четврти захтев студената, то не значи да ће бити укинуте блокаде, јер је истакао да нико не зна шта се дешава на пленумима. Додао је и да се сви студентски захтеви могу сабрати у један, а то је смена легитимне и легално изабране власти.

Документација Премијер Србије Милош Вучевић је 11. децембра 2024. изјавио да документација о реконструкцији железничке станице не може да се објави пошто се налази у тужилаштву. Истог дана, председник Србије Александар Вучић је одржао обраћање јавности, на коју је донео осам регистратора у којима је тврдио да је сва документација везана за реконструкцију железничке станице.

Вучевић је изјавио 14. децембра 2024. да је сва документација везана за реконструкцију железничке станице објављена. Крајем децембра 2024. је објављена документација о истрази поводом обрушавања надстрешнице. Дана 26. јануара 2025. је изјавио да ће ускоро бити објављена додатна документација, а истог дана је Више јавно тужилаштво (ВЈТ) објавило још документације. ВЈТ је дан касније изјавило да је сва доказна документација објављена.

Студенти и професори тврде да целокупна документација још увек није објављена.

Ток протеста

Политичке акције опозиције и реакције власти На митингу у Београду који је одржан 11. новембра 2024. опозиција је дефинисала 4 захтева: разрешење председника владе Милоша Вучевића, откривање документације о пројекту реконструкције железничке станице у Новом Саду, разрешење градоначелника Новог Сада, да се пусте сви бесправно ухапшени након насилног протеста у Новом Саду 5.новембра, као и да се правди проведу одговорни за несрећу.

Посланици парламентарне опозиције поднели су 18. новембра у Народној скупштини Србије предлог за гласање о неповерењу премијеру Милошу Вучевићу, сакупивши довољан број потписа за иницијативу — 84, саопштио је опозициони Народни покрет Србије. Премијер Милош Вучевић је у првим данима, након пада пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду од стране опозиције означен као одговоран за ову несрећу, с обзиром да се у време када је рађена реконструкција станице, Вучевић налазио на месту градоначелника Новог Сада. Такође опозициони одборници у Скупштини града Новог Сада предали су захтев за ванредну седницу и опозив градоначелника Милана Ђурића из СНС. Одборници владајуће већине су рекли да је ван памети тражити одговорност за пад надстрешнице од градоначелника Ђурића, с обзиром да град нема никакве везе са реконструкцијом железничке станице, што је био државни пројекат. Седница градске скупштине је прошла у напетој атмосфери, док је испред зграде неколико десетина грађана протестовало правећи буку те у једном тренутку и покушало да уђе у зграду. Већином гласова владајуће већине предлог за смену градоначелника је одбијен.