Аргонаутика (), или Еп о аргонаутима, грчки је епски спев који је написао Аполоније са Родоса у 3. веку пре нове ере. Ово је једини у потпуности сачувани хеленистички еп. Аргонаутика приповеда мит о путовању Јасона и аргонаута у потрази за златним руном у далеку Колхиду. Њихове херојске авантуре и Јасонов однос са опасном колхидском принцезом/чаробницом Медејом били су већ добро познати хеленистичкој публици, што је омогућило Аполонију да превазиђе једноставни наратив, дајући епу научни нагласак прикладан том времену. Еп укључује његова истраживања из географије, етнографије, компаративне религије и хомерске књижевности. Међутим, његов главни допринос епској традицији лежи у развоју љубави између хероја и хероине – чини се да је био први наративни песник који је проучавао „патологију љубави”. Његова Аргонаутика имала је дубок утицај на латинску поезију: превео ју је Варон Атацински и имитирао Валерије Флак, утицала је на Катула и Овидија, а послужила је као модел Вергилију за његов римски еп, Енеиду.
Радња Певање прво thumb|Атена помаже у изградњи Арга; римска плоча из првог века нове ере. Песма почиње позивом Аполону и кратко наводи његово пророчанско упозорење Пелију, краљу Јолка, да ће његов пад бити дело човека са само једном сандалом. Јасон се недавно испоставио као тај човек, јер је изгубио сандалу док је прелазио реку. Због овога, Пелије му је поверио самоубилачку мисију да донесе златно руно из Колхиде. Брод за путовање, Арго, већ је изградио истоимени бродоградитељ који је радио по упутствима Атене. У међувремену, група јунака долази да помогне у овом подухвату. Локално становништво се диви оваквом окупљању – млади Јасон је добио немогућу мисију, али ова група хероја можда ће му помоћи да је оствари. Његова мајка се плаши најгорег, али он јој говори да остане снажна и мирна.
Јасон позива хероје да изаберу вођу путовања, а сви предлажу Херакла. Међутим, Херакле инсистира на томе да Јасон буде вођа и остали га следе у овом избору. У весељу због свог избора, Јасон наређује члановима посаде да спусте брод до мора. Арго је затим усидрен за обалу током ноћи како би могли да уживају у опроштајној вечери. Жртвована су два бика Аполону, вино тече и разговори постају живописни. Међутим, Јасон постаје повучен и натмурен. Један од јунака, Ида, оптужује га за кукавичлук; пророк Идмон оптужује Иду за пијану хвалисавост. Туча готово избија, али Орфеј смирује све песмом о космосу и како су богови и све ствари створене. У зору, Тифиј, кормилар брода, буди посаду. Брод их позива, јер његова кобилица садржи магичну греда од додонског храста. Брод испловљава, а Јасон пушта сузу како се одвајају од његовог дома, Јолка. Јунаци веслају у ритму Орфејеве дирљиве музике. Убрзо источна обала Тесалије остаје иза њих.
Прва велика лука до које стижу је Лемнос, где су жене, под вођством своје краљице Хипсипиле, недавно побиле све мушкарце, укључујући своје мужеве, синове, браћу и очеве. Све-женски парламент одлучује да хероје треба охрабрити да остану. Јасон, као вођа, позван је и долази у град обучен у величанствену одећу коју му је израдила Атена. Хипсипила се на први поглед заљубљује у њега и он се настањује у палати. Његову посаду посаду кућама одводе остале жене – осим Херакла и неких његових другова, који желе да остану са бродом. Њихово путовање одлагано из дана у дан. На крају Херакле скупља све аргонауте да им одржи снажан говор. Он им каже да се не понашају као јунаци и да златно руно неће само доћи назад у Грчку. Тако опомени, они се одмах припремају полазак. Јасон каже краљици да, ако му роди сина, треба да га пошаље његовим родитељима када достигне зрелост. Он је први који се враћа на брод када Арго поново заплови.
Путујући кроз Хелеспонт, стижу на (полу)острво на којем живе дивљи људи рођени од Земље, који имају по шест руку. Њихови суседи су Долиони, цивилизован народ који потиче од Посејдона. Дивљи људи су непријатељски настројени, али аргонаутима добродошлицу жели Кизик, млади краљ Долиона који је, као и Јасон, у свом адолесцентском добу. Људи са шест руку бацају камење на аргонауте, али Херакле их уништава. Међутим, аргонаути и Долиони на крају започињу борбу у мраку, грешком сматрајући једни друге се за непријатеље. Кизика убија Јасон. Његова удовица Клеита се обеси се у очају. Заједнички бол и величанствена сахрана мире две стране. У међувремену, аргонаути су задржани због неповољних ветрова. На крају пророк Мопс сазнаје из знакова да им је судбина да оснују култ мајке богова (Рее/Кибеле). Култ је ускоро основан, време се побољшава и аргонаути поново полазе.
Њихова следећа лука је Мизија, где Херакловог младог пратиоца Хилу отима водена нимфа док је пунио врч на њеној извору. Херакле и његов друг Полифем још увек трагају за њим када остали аргонаути поново крену на пут. Када примети да њих тројица нису на броду, Теламон оптужује Јасона да је намерно оставио Херакла. Тада из дубина мора излази морско божанство Глаук, који их уверава да је губитак њих тројице дело богова. Он нестаје назад у мору и они настављају своје путовање без тројице својих другова.
Певање друго thumb|400px|right|Мапа која приказује руту којом је путовао Арго. „ Тритонско језеро”, полазна тачка из Либије, можда се налази даље на истоку, у близини Кирене. thumb|400px|right|Мапа која интерпретира путовање према Аргонаутици, репринт Ортелијевог Parergon-а из 1624. Аргонаути стижу до једног залива у Пропонтиди, дому Бебрика, чији краљ Амик захтева борбу песницама са прваком ових „морских луталица”. Он то чини са свим путницима, не питајући ни ко су они. Разљућен таквим непоштовањем, Полидеук се добровољно јавља за борбу. Амик је огромног раста, али млади аргонаут је вешт борац и на крају задаје смртоносан ударац. Бебрици се наоружани обрушавају на победника, али их његови одлучни саборци пресрећу и протерују. Неколико оваца бива одведено на брод, а Арго креће следећег дана.
Њихова следећа станица је на супротној обали, близу дома Финејевог, некадашњег краља Тинијаца. Он такође не пита ко су ови путници, јер већ зна. Његове пророчке моћи су толико велике да га је Зевс казнио што је одавао божанске тајне, проклињући га екстремном старошћу, слепилом и свакодневним нападима харпија. Јасон и аргонаути су предодређени да га избаве од харпија, због чега их дочекује као своје спаситеље. Зет и Калеј, синови северног ветра, према пророчанству терају штеточине, а захвални старац открива најсигурнији пут до Колхиде и како најбоље проћи између Кијанских стена.
Пролазећи кроз Кијанске стене (уз Финејеве савете, Тифијеве вештине управљања и Атенину помоћ), улазе у Црно море и стижу до напуштеног острва Тинијаца, где посматрају Аполона како лети ка северу у посету Хиперборејцима. Острво се тресе док он пролази. Тамо подижу жртвеник и светилиште као трајне споменике свом путовању. Следећа станица је ушће реке Ахерон, један од улаза у Хад, где сусрећу Лика, краља Маријандина. Он их срдачно прима. Њихов одлазак се одлаже када пророка Идмона убије дивљи вепар, а Тифиј умре од болести. Аргонаути подижу две гробнице као још један трајни споменик путовању, након чега полазе.
Следеће две станице доводе их у контакт са старим саборцима Херакла, остављеним након његове кампање против Амазонки. Један од њих је Стенел, чији дух им маше са своје морске гробнице, а остала тројица су заробљена у Синопу. Аргонаути приносе жртве духу Стенела, а тројица преживелих добијају места на броду. Наредно одредиште је река Термодон, где Амазонке имају своју луку. Напуштају је следећег дана пре него што жене успеју да се организују за битку. Утицај Амазонки осећа се чак и на пустом Острву Ареса, где су подигле храм богу рата. Аргонаути се боре против птица које бране острво и наилазе на четворицу преживелих из бродолома, синове изгнаног грчког хероја Фрикса, који су уједно и унуци краља Колхиде, Ејета. Јасон их дочекује као божанске савезнике у својој потрази за златним руном.
Приближавајући се Колхиди, аргонаути виде Зевсовог орла како лети између Кавкаске планине, где се храни јетром Прометеја. Његов дуги лет узбуркава бродска једра. Убрзо након тога, јунаци улазе у Фазис, главну реку Колхиде, и кришом се усидре.
Певање треће thumb|right|Медеја, приказана како меша чаробни напитак, слика Фредерика Сендиса. Треће певање почиње позивањем Ерато, музе љубавне поезије. Арго је још увек сакривен у Колхиди када се богиње Хера и Атена повуку у приватну просторију на Олимпу да потајно размотре како најбоље да помогну Јасону. Хера сматра да би ћерка колхидског краља могла да буде корисна ако успеју да је доведу до тога да се заљуби у њега. Она затим предлаже да потраже помоћ Афродите. Атена одобрава план, али будући да је девица и свесна свог угледа, тражи од Хере да она буде та која ће све рећи. Налазе богињу љубави како ленчари и чешља косу у својој соби. Она се посвађала са својим младим сином Еросом и сумња да ће њен немирни син испалити стреле на Медеју само да би јој угодио. Хера, искусна мајка, саветује је да избегава свађе са дечаком, а Афродита затим купује његову подршку поклоном − фантастичном лоптом, састављеном од злата и прелепо обликованом тако да оставља траг попут звезде падалице када се баци у небо.
Јасон саветује своје другове да прво покушају са убеђивањем, пре него што крену на насилно освајање златног руна, а затим води Фриксове синове назад до Ејетовог двора. Њихов неочекивани долазак дочекује Медеја криком који призива све, укључујући њену сестру Халкиопу (мајку четворице изгнаника) и Ејета. У исто време, Ерос се непримећен придружује гужви, седа код Јасона и испаљује судбену стрелу, а затим се повлачи смејући се. Медејино срце прелављује слатка бол љубави. Ејета, међутим, испуњава гнев када му његови унуци затраже да преда златно руно Јасону. Он их оптужује за заверу са странцима како би украли његово краљевство. Јасон одговара умирујућим говором, а Ејет узвраћа компромисом – може да има оно што је дошао да узме ако прво пооре Аресову равницу са биковима који бљују ватру, затим засеје поље са змајевим зубима и на крају савлада изникнуте војнике. То је задатак који је Ејет, син Сунца (Хелија), често извршавао. Јасон пристаје на изазов невољно. Он креће ка броду да обавести своју посаду, а Медејине мисли лепршају за њим, растргане између љубави и патње.
Те ноћи, у сну, она се види како сама извршава Јасонов задатак. Буди се са страхом од Ејетовог гнева и опасности по свој углед ако помогне Јасону без доброг разлога. Сигурност четворице синова њене сестре зависи од његовог успеха. Она се пита да ли би могла да намами Халкиопу да затражи њену помоћ зарад њих. Чак и то делује превише смело за младу девицу и на крају се предаје уздасима туге. Њена сестра долази као одговор на буку. Медеја јој говори да је забринута за своје нећаке, јер ће бити осуђени ако странац не успе у свом задатку. Халкиопа је затим пита да помогне Јасону, а Медеја с радошћу пристаје. Опет сама у својој соби, она и даље остаје растрзана између наде и страха. Разматра самоубиство, отвара свој ковчег са лековима тражећи отров, али уместо тога бира лек који ће помоћи Јасону у његовом испиту снаге.
Јасон и Мадеја праве планове за тајни састанак испред Хекатиног храма, где је она свештеница. Испрва су неми као високим борови који су заједно укорењени на планинском брду, док снажна љубав не дође као изненадни налет ветра. Он јој подсећа да је потпуно у њеној милости и обећава да ће је учинити славном по целој Грчкој ако му помогне. Она извлачи лек између груди и даје му га. Ако икада заборави њену доброту, упозорава га, она ће отпутовати у Грчку на ветру и тамо ће му се пред очима одужити. Он је подстиче да заборави ветар и отплови са њим, као његова будућа жена. Она се не обавезује ни на шта и враћа се кући као у сну. Он се враћа посади, где му добродошлицу желе сви осим Иде, који сматра да његова зависност од помоћи жене није јуначка.