Пандоро је италијански колач, најпопуларнији за време Божића и Нове године. Пандоро традиционално има осмокраки облик а настао је у Верони. Често се посипа шећером у праху са мирисом ваниле, за који се каже да подсећа на снежне врхове Алпа током Божића.

Рецепт се приписује италијанском кувару Доменику Мелегатију.

Опис Тесто је меко и златне боје, захваљујући јајима, и мирише на ванилу. Има скраћени облик, са подигнутим ивицама у облику звезде, обично осмокраким. Главни састојци укључују брашно, шећер, јаја, путер, какао путер и квасац. Техника припреме је сложена и захтева много корака.

Традиционални пандоро, за разлику од панетонеа, није украшен кремом, кандираним воћем или сувим грожђем, већ се једноставно посипа шећером у праху.

Историја лево|мини|Прављење пандора Пандоро се појавио у временима када су људи пекли хлеб и током средњег века хлеб су јели искључиво богаташи, док су обични људи јели црни хлеб. Слатки хлебови били су резервисани за племство. Хлеб обогаћен јајима, маслацем и шећером или медом као заслађивач служио се у дворцима, те је овај колач познат и као „краљевски хлеб” или „златни хлеб”. Тек се од 17. века помињу слатки хлебови.

Први цитат о слаткишу који је јасно идентификован као пандоро, датира из 18. века. Колач је свакако припадао кухињи венецијанске аристократије. Венеција је била главно тржиште зачина још у 18. веку, као и за шећер који је до тада заменио мед у европским пецивима и хлебу од дизаног теста. Управо у Верони, на венецијанској територији, развијена је и усавршена формула за прављење пандоро, процес који је трајао један век. Модерна историја овог десертног хлеба почела је 30. октобра 1894. године, када је Доменико Мелегати добио патент за поступак који ће се применити у индустријској производњи пандора. Мелегати је 1896. основао компанију Пандоро, која је преживела банкротску кризу 2017. године.

Ривалство између панетонеа и пандора Ривалство између панетона и пандора је распрострањена културна и гастрономска дебата широм Италије, повезана са традицијом печења уочи и током Божића. Иако формално није конкурентна, одражава историјске, регионалне и разлике у укусима које карактеришу италијанске кулинарске традиције.

Иза овога стоји неколико разлика, укључујући територијалност, укорењене у северној Италији, али у два различита града и региона: панетон у Милану, Ломбардија, и пандоро у Верони, Венето. Кулинарске традиције су поларна супротност: панетон представља миланску традицију, богат и сложен обогаћен хлеб познат по свом високом, куполастом облику и прозрачној, благо жвакавој текстури; пандоро, веронска традиција, је једноставнији, обликован као осмокрака звезда и посут шећером у праху, са путерастом, конзистенцијом сличном колачу.

83% људи на северу јело је панетоне, а 81% пандоро, док је на југу 85% преферирало веронезе, а 81% миланезе, са готово једнаким преференцијама широм земље током 2023. Пандоро је 2025. био фаворит међу потрошачима, победивши панетоне са 52,6% наспрам 47,4%.

Референце

Категорија:Италијанска кухиња Категорија:Слаткиши Категорија:Божићна сезона