Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСKО) означава места Светске баштине од изузетне универзалне вредности за културну или природну баштину која су номиноване од стране земаља потписница Конвенције о Светској баштини УНЕСКО-а, установљене 1972. године. Културно наслеђе се састоји од споменика (као што су архитектонска дела, монументалне скулптуре или натписи), групе зграда и локалитета (укључујући археолошка налазишта). Природне карактеристике (које се састоје од физичких и биолошких формација), геолошке и физиографске формације (укључујући станишта угрожених врста животиња и биљака) и природни локалитети који су важни са становишта науке, очувања или природне лепоте, дефинишу се као природне наслеђе. Аргентина је прихватила Конвенцију о светској баштини УНЕСКО-а 23. августа 1978. године, чиме су њена историјска места постала подобна за укључивање на листу.

У Аргентини се налази 12 локалитета који су уписани на Листу светске баштине, а још осам се налази на привременој листи. Први локалитет који је уписан био је Национални парк Лос Гласијарес на 5. седници Комитета за светску баштину, одржаној у Сиднеју, у Аустралија, октобра 1981. године. Најновији локалитет који је уписан био је Музеј ЕСМА, 2023. године. Пет локалитета у Аргентини је уписано због својих природних својстава, а шест због културних својстава. Три локалитета су делена са другим земљама: мисије Језуитâ се деле са Бразилом, локалитети инка система путева се деле са пет земаља, а дела Ле Корбизја са шест земаља.

Локалитети УНЕСКО наводи локалитете под десет критеријума; сваки унос мора да испуњава бар један од критеријума. Критеријуми од I до VI су културни, а од VII до X су природни.

+ Име места Фотографија Локација (провинција) Година уписа Подаци УНЕСКО-а ОписНационални парк Лос Гласијаресalt=Perito Moreno Glacier entering the lake|150px Санта Круз 1981. 145; vii, viii (природа) Облици рељефа у националном парку показују како су наизменични процеси ширења и повлачења леда током периода квартар обликовали овај предео. Највећа ледена капа у Јужној Америци обухвата бројне велике глечере који се уливају у глечерска језера. Најпознатији глечер је Перито Морено (на фотографији), који испушта ледене брегове у језеро Аргентино.Језуитске мисије Гуаранија: Сан Игнацио Мини, Санта Ана, Нуестра Сенора де Лорето и Санта Мариа Маиор (Аргентина), рушевине Сао Мигуел дас Мисоесalt=San Ignacio Miní ruins|150px Мисионес 1984. 275bis; iv (култура) У XVII и XVIII веку, исусовци су изградили неколико мисија за народ Гварани. Остаци пет мисија налазе се на овој листи Светске баштине. Мисија у Бразилу је самостално увршћена 1983. године, док су четири мисије у Аргентини додате 1984. године. Мисије се разликују по распореду и стању очуваности. Обично укључују остатке цркава и манастира, плантаже и темеље домова домородачког становништва. На фотографији је Сан Игнасио Мини.Национални парк Игвасalt=Iguazu Falls|150px Мисионес 1984 303; vii, x (природа) Национални парк је усредсређен око импозантних водопада Игуазу (на фотографији), који обухвата преко 2.700 m и са вертикалним падом од 80 m. Настали су тако што је река Игуазу падала преко базалтних каскада које означавају границу између Аргентине и Бразила. Околно подручје обухвата суптропску прашуму Паранесе, део Атлантске шуме. Шума је богата биодиверзитетом, са преко 2.000 врста васкуларних биљака и великих животиња као што су тапир, џиновски мравојед, дрекав, оцелот, јагуар и кајман. На бразилској страни, Национални парк Игуасу је 1986. године уврштен као посебан локалитет Светске баштине.Пећина руку, река Пинтурасalt=Hands painted on a wall|150px Санта Круз 1999. 936; iii (култура) Пећина Cueva de las Manos, што у преводу значи „пећина руку“, у долини реке Пинтурас, садржи изузетну збирку праисторијске пећинске уметности коју су створиле заједнице ловаца-сакупљача. Поред бројних отисака људских руку, приказани су и људи, биљке, сцене лова и животиње, нарочито гуанако, који и данас живи у том региону. Најстарија уметност у пећини датира из 8. миленијума пре нове ере, док су најмлађи трагови насељености на локалитету датирани око 700. године нове ере.Полуострво Валдесalt=A group of South American sea lions on the beach|150px Чубут 1999. 937; x (природа) Полуострво, које се протеже од Патагоније у Атлантски океан, карактеришу стеновите литице, лагуне, плитке заливе, дине, муљевити приобални појасеви, мала острва и мочваре, од којих су неки под заштитом Рамсарске конвенције. Ово подручје је од изузетног значаја за очување морских сисара. Представља мрестилиште за јужног глатког кита, а напори на очувању допринели су опоравку ове некада интензивно ловљене врсте. На полуострву се налазе и колоније јужног морског слона и јужноамеричког морског лава (на фотографији).Природни паркови Исчигуаласто / Талампаја alt=Badlands landscape in Ischigualasto|150px Сан Хуан, Риоха 2000. 966; viii (природа) Ова два природна парка садрже шест геолошких формација које обухватају читав тријаски период (од пре 245 до 208 милиона година). Фосилни записи документују комплетан низ животињског и биљног живота током отприлике 50 милиона година. Међу значајним налазима су рани диносауруси, попут Еораптора, као и рептили, водоземци, преци сисара и рибе. Такође је идентификовано најмање 100 врста биљака. Ово подручје пружа јединствен увид у живот током тријаског периода и омогућава научницима да боље разумеју еволуцију живота на Земљи.Језуитски блок и естансије у Кордоби alt=A church at the Alta Gracia Estancia|150px Кордоба 2000 995; ii, iv (култура) Током око 150 година у XVII и XVIII веку, исусовци су водили низ насеља са фокусом на мисионарски и просветни рад. Језуитски блок у граду Кордоби, некадашњој престоници језуитске провинције, садржи цркву, стамбене зграде и зграде Националног универзитета Кордоба. Сваки од пет естанција (ранчева) у региону садржао је цркву, стамбене зграде, радне просторе, водовод, фарме и земљиште за стоку. Они илуструју фузију европског барока и маниристичких стилова са културама домородачких народа и афричких радника робова. На слици је Алта Грациа.Кебрада де Умахуакаalt=Arid landscape with cacti|150px Хухуј2003. 1116; ii, iv, v (култура) Куебрада де Хумахуаца је клисура коју је створила река Рио Гранде. Почиње на хладној пустињској висоравни у Високим Андима и завршава се око 150 km јужно, у равницама. Током протеклих 10 миленијума, долину су различити народи користили као трговачки пут, као најважнију везу између планина и равница. Материјални остаци су показали да су долину користиле заједнице ловаца-сакупљача и рани фармери, градови и села пре Инка (15. до 16. век) као и шпанска и републичка насеља.Капак Њан, Андски путни системalt=Paved path in the mountains|150px неколико провинција 2014. 1459; ii, iii, iv, vi (култура) Кхапак Нан је опсежан систем путева који су користили пре-инкански и инкански народи, који се протеже преко 30.000 км преко Анда. Путеви повезују високе планинске врхове са прашумама, обалама, долинама и пустињама. Овај систем путева представљао је животну линију Инкског царства, омогућавајући транспорт и размену роба, као и кретање гласника, путника, па чак и војски. Локалитет обухвата 273 компоненте које садрже структуре као што су путеви, мостови, канали и друга инфраструктура која је подржавала целокупни систем. Локалитет се дели са Боливијом, Чилеом, Колумбијом, Еквадором и Перуом.Архитектонски рад Ле Корбизјеа, изузетан допринос модерном покрету150px|alt=Curutchet House, a modernist building in several stories Буенос Ајрес 2016. 1321rev; i, ii, vi (култура) Овај транснационални локалитет (подељен са Белгијом, Француском, Немачком, Швајцарском, Индијом и Јапаном) обухвата 17 радова француско-швајцарског архитекте Ле Корбизјеа. Ле Корбизје је био важан представник Модернистичког покрета, који је увео нове архитектонске технике како би задовољио потребе друштва које се мењало. Кућа Куручет (на фотографији) налази се на листи у Аргентини.Национални парк Лос Алерцесalt=Mountain lake surrounded by trees|150px Чубут 2017. 1526; vii, x (природа) Национални парк обухвата углавном недиране делове континуиране Патагонијске шуме. Ово је један од пет врста умерених шума на свету и под утицајем је Валдивијских умерених шума. Парк је добио своје име по дрвету алерце, врсти четинарке која је ендемска за Јужну Америку и може достићи велики узраст. Парк је такође познат по својој природној лепоти, посебно у околини језера Менендез.Музеј ESMA и Локација сећања – бивши тајни центар за затварање, мучење и истребљењеalt=White building with the inscription Navy school of mechanics in Spanish|150pxград Буенос Ајрес 2023. 1681; vi (култура) Током војне диктатуре између 1976. и 1983. године, зграда Школе морнарице за механику (ESMA) служила је као тајни центар за затварање, мучење и истребљење. Више од 5000 мушкараца и жена било је затворено, мучено и убијено од стране морнарице. Труднице су биле остављене у животу док нису родиле, а бебе су крадене. Године 2015. зграда је поново отворена као музеј. Потрага за украденим бебама допринела је развоју генетских тестова за идентификацију деда и баба.

Тентативна листа Поред локалитета уписаних на Листу светске баштине, државе чланице могу да одржавају листу пробних локација које могу да размотре за номинацију. Номинације за Листу светске баштине се прихватају само ако је локација претходно била наведена на тентативној листи. Аргентина има осам добара на својој прелиминарној листи.