Индира Радић (Драгаловци, 14. јун 1966) српска је певачица народне, етно, турбо-фолк, поп-фолк и поп музике, која је остварила регионални успех и остала једна од најтрајнијих фигура на музичкој сцени Балкана.
Индира је каријеру започела 1992. године у продукцијској кући Јужни ветар, певајући песме Дај ми обећање, Искрено ми кажи, Памтимо ово вече, Пољуби ме и видећеш, Тужна врбо, Моја ће те љубав стићи, Угаси ме, Због тебе. Кратак боравак у ПГП РТС−у и хитови Све да волим она ме учила (Српкиња је мене мајка родила) и Иди из живота мога, обезбедили су певачици прелазак у Зам продукцију, и утрли пут за нове популарне песме: Кафана, Круг, Осветница, Волиш ли ме ти и Врати ми се, па почетком новог столећа и песме Не боли то, Иди љубави, Ко је она жена, Где ћемо вечерас, Ратовање, Попиј једну и Лоше комбинације.
Огроман успех Индира је остварила 2002. године, захваљујући песми Лопов која је постала балкански хит. Од 2004, под окриљем Гранд продукције, Радићева бира песме у којима доминирају гитара и поп звук, те постаје зачетник поп-фолк жанра и прва домаћа звезда која прекида снимање турбо−фолк музике. Управо те године снимила је најуспешнији албум у каријери и отпевала своје највеће хитове. Био је то албум Змај, а познате песме на њему — Мој животе да л’ си жив, Педесет година, Био си ми драг, Змај, Нисам сумњала и Тетоважа. Албум Змај сматра се једним од најуспешнијих албума у српској поп—фолк музици, и једним од последњих великих албума продатих у тиражу од преко 100.000 примерака, пре него што је издавање албума са појавом Јутјуба изгубило на популарности.
На албумима које је издала после Змаја, издвојиле су се песме Април, Љубав кад престане, Увек сам лоша први пут, Родни крај, Малине, Пије ми се, пије, Ако ме заволиш, Хероји, Не долазиш у обзир, Ако умрем сад, Две музике, Живим да живим, Возим сто на сат, Има туга име, улицу и број, Само туга остала, Пожелела и Много си се променио. Препознатљива је по свом специфичном, промуклом гласу, за који се сматра да га је немогуће подражавати.
Индира је била најпопуларнија и најтиражнија певачица у земљи 2004. и 2005. године, када је имала веома посећене наступе широм Балкана. Тај период пратила је успешна концертна делатност, чији су врхунац били солистички концерти у Загребу и Београду 1997. и 2004. године, затим два концерта у Софији, и велики концерти у Охриду и Љубљани. Године 2005. добила је Награду за најбољу певачицу на Балкану, на Данима естраде награду за хит године (Април), четири године касније — награду за хит (Хероји) и певачицу године у Хрватској, а средином 2013. Оскара популарности за дует (Лопов) и певачицу деценије (2001—2010). Прва је и једина српска певачица која је дала интервју за лондонски -{BBC}- радио.
Радићева је позната и по свом хуманитарном раду, за који је носилац ордена Велико срце, принцезе Катарине Карађорђевић, затим као борац за заштиту права животиња, и као српска геј икона.
Детињство и младост Индира Суботић је рођена 14. јуна 1966. године, у селу Драгаловци, недалеко од Добоја (данас општина Станари). Њен отац Живко је радио као возач и функционер Савеза комуниста Босне и Херцеговине, а мајка Роса је била домаћица. Радићева је хинду име (чије је значење сјајна, дивна или цвет цветова) добила у част индијској премијерки Индири Ганди, чијим је политичким ангажманом њен отац био фасциниран. Индирини родитељи су врло рано уочили њен дар за певање, па је од малих ногу учествовала на бројним музичким такмичењима. Похађала је основну школу у селу Станари, до којег је пешачила пет километара. У Добоју је завршила средњу медицинску школу. На питање због чега је уписала медицинску, а не музичку школу, певачица је одговорила да је разлог за то била удаљеност њеног села од великих градова. Наиме, у Бањалуци је постојала музичка школа, али је тај град од Драгаловаца удаљен готово шездесет километара. С друге стране, Добој, који је скоро упола ближи, имао је само медицинску. Индира је одабрала да путује свакога дана, али да спава код куће, будући да је била веома везана за мајку, те је тако завршила школу која јој је обезбедила звање медицинске сестре. Након завршетка средње школе неко време је радила у болници у Загребу, а почетком деведесетих преселила се у Србију.
Кућа у којој је рођена Радићева више не постоји. На том месту су данас ископине угља рудника Станари.
Каријера
Нова нада „Јужног ветра” (1985—1994) Радићева је први јавни наступ имала са свега десет година, када је на молбу родитеља, на једној прослави у хотелу Каридијал, у Теслићу, отпевала песму Невернице моја, врати ми се ти Кемала Маловчића. Индира је почела да се бави певањем још 1985. године, када је имала деветнаест година и била изабрана за најбољу певачицу Добоја. Млада певачица скоро десет година певала је за хонорар, учествовала на музичким такмичењима и на културним манифестацијама. У Сарајеву се 1991. пријавила за Први глас Босне и Херцеговине, чији је спонзор био сарајевски недељеник Вен. Радићева је стигла до финала и освојила прво место. Наредног дана су због озваниченог ратног стања сва културна дешавања у граду била прекинута, па је Индира остала победник чија се победа није славила. Међутим, будући да је годинама наступала и скупила довољно новца, са породицом се убрзо преселила у Београд, где јој је освојено прво место на сарајевском фестивалу омогућило директан контакт са власником музичке куће Јужни ветар.
Свој први солистички албум, Награда и казна, снимила је 1992. године управо за продукцијску кућу Јужни ветар. Индира је за снимање прве плоче издвојила 20.000 марака, али није могла да је добије будући да је у Југославији почео рат те је коридор био затворен. Радићева је данима чекала да први аутобус крене из Београда пут Бањалуке, где је после извесног времена сачекала да од возача добије своју касету. Индирине вокалне способности наишле су на добар пријем радијске публике која је ценила песме Искрено ми кажи — певачицин први хит, Награда и казна, Чудна игра, Дај ми макар обећање и Памтимо ово вече. Миле Бас, директор Јужног ветра, недуго потом одлучио је да је промовише као младу певачицу која обећава. Радићева је већ следеће године заменила Драгану Мирковић и добила статус водеће звезде у продукцијској кући. Бас је тврдио да је испрва имао потешкоћа да се са Индиром сложи око визије шта значи бити звезда Јужног ветра. То је резултирало несугласицама на снимању спота за песму Искрено ми кажи, где је негодовао због њеног шминкања и одевања. Наиме, Бас је Радићевој показао студио и рекао:
Годину дана касније Индира је издала и други албум — Због тебе, са песмама Тужна врбо и Пољуби ме и видећеш, а 1994. године, и трећи албум — Угаси ме, који јој је донео прву популарност, захваљујући хитовима Моја ће те љубав стићи, Где си сада, Зашто сам се родила и Очи моје, што сте заплакале. Будући да је постала звучно име на естради, јавило се изненадно интересовање за њене старије песме. Тако је албум Награда и казна, са свим својим хитовима, и песмама Сузе моје и И ти тихо оде доживео поновно издање 1994. године.
ПГП РТС: Српкиња је мене мајка родила (1995) Индира је 1995. напустила Јужни ветар. Разлог за то обелоднила је тек петнаест година касније, када се у једној емисији нашла лицем у лице са својим бившим менаџером и продуцентом, Милетом Басом. Певачица је објаснила да је Бас често био тежак (на шта се он, који је седео поред ње, насмејао и климнуо главом), да јој је често бранио да се шминка и облачи како би хтела, и да је то правдао тако што би говорио да дотеравање одвлачи пажњу са певања и да је она пре свега врхунски вокал, па тек после лепо лице. Миле је Индиру саветовао и да најпре тежи радијској популарности, јер је она значајнија од телевизијског представљања, као и да је памћење гласа дуготрајније од визуелног памћења. Могуће је да је продуцент Јужног ветра стрепео да би и Индира, у то време најтиражнија звезда куће, пожелела да пође стопама његове Велике петорке и започне солистичку каријеру. За време целокупног боравка у тој продукцији, певачица је имала само један сачуван телевизијски наступ, где је са музичарем Банетом Васићем певала своју песму Дај ми макар обећање. Бас и Радићева сложили су се касније да нису постали непријатељи након пословног разлаза. Песме којима је Бас прославио Радићеву остају Искрено ми кажи, Угаси ме, Тужна врбо и Моја ће те љубав стићи.
По изласку из Јужног ветра, Индира албум Иди из живота мога издаје за ПГП РТС. Песма која се издвојила на албуму била је Све да волим она ме учила, а имала је изразито родољубиву поруку. Радићева је 2005. изјавила да је Србија у то време била захваћена таласом национализма, па се она због имена Индира често сусретала са непријатним, верским и шовинистичким опаскама. Стога је имала жељу да песмом каже ко је, али не и да тиме дискриминише друге. Данас каже да је снимање песме било незгодно искуство, будући да главни стих у рефрену (Српкиња је мене мајка родила, све да волим она ме учила) истовремено значи и: Српкиња, православка, не Хрватица, не муслиманка… Индира истиче да поента песме није део Српкиња је мене мајка родила, већ Све да волим она ме учила, јер, иако је по националности Српкиња, она је уједно и неко ко је одрастао у Босни, окружена муслиманима, католицима и православцима, научена да људе не дели према националности или верском опредељењу. Поред те песме која је постала популарна тек двадесет година касније, песма Иди из живота мога била је својевремено највећи Индирин хит до њеног преласка у Гранд продукцију.
Рад са Сашом Поповићем (1996—2002) Једна од пресудних година у каријери Индире Радић била је 1996, када је прешла у Зам продукцију и издала албум Круг. Саша Поповић, један од директора продукције, позвао је Радићеву у кућу Лепе Брене да би јој представио песме. Тамо ју је сачекала Брена, и отпевала све песме које је Индира требало да сними. Брена и Поповић упознали су је тада и са Срки Бојем, који је постао њен музички продуцент. Тада је почео њен нагли успон на југословенској естради. Ишла је на своје прве турнеје и одржала прве солистичке концерте у каријери, а песме Син, Ујед за срце, Отиш'о си, остала сам и Да камен заплаче постале су тадашњи турбо-фолк хитови. Радићевој је за овај албум песму Сребрна дуга написао Халид Муслимовић, а певачица ју је отпевала заједно са Николом Решићем — Нином. Индира је и сама направила музику — за песму Син. Најзапаженије наступе имала је у Словенији и Немачкој, где ју је на концертима чекало и по пет хиљада људи, што је у то време био велики успех. Године 1997. издала је свој шести албум, Издајник, као и специјално видео издање Индира — уживо, на коме су се нашле њене најпознатије песме. Поред песама Издајник, Ни дани, ни ноћи и Гром, Радићева је те године била често слушана и захваљујући обради песме Врати ми се, Галиба Спахића, коју је снимила за компилацију Сви за једног − један за све. Било како било, највећи хит на албуму Издајник, постала је песма Осветница.
Већ следеће године издаје најуспешнији албум у дотадашњој каријери, Волиш ли ме ти. Карактерише га још и сарадња са познатим именима тадашњег музичког света. Музику за песму Забрањено написао је Рођа Раичевић, за Децембар Мирољуб Брзаковић − Брзи, за Срце пуно отрова Беки Бекић, док је песму Спакуј своје ствари написао Халид Муслимовић. Турнеја током које је промовисала песме обухватала је и бивше југословенске републике, па је Индира убрзо постала једна од најпопуларнијих српских певачица у Хрватској. Песме Волиш ли ме ти и Кафана спадају међу највеће хитове у њеној каријери.