Сергије Глумац (Ужгород, 12. јануар 1903 — Загреб, 23. децембар 1964.) био је сликар, графички дизајнер и сценограф.
Биографија
Сергије Глумац је рођен у Ужгороду од оца Милоша војног старешине, пореклом из околине Шибеника, али се често селио због очевог позива. Након завршених нижих разреда средње школе у Бечу, почео је да се обучава за морнара 1917. Са родитељима се 1919. преселио у Београд, где је похађао Реалну гимназију и ванредно учио сликарство на Уметничкој школи у Београду у класи професора Љубомира Ивановића. 1921. одселили су се за стално у Загреб, где је Глумац завршио последња два разреда гимназије. Студирао је архитектуру у Берлину и сликарство у Академију у Загребу од 1923. до 1927. Усавршавао се 1925-1926 у атељеу Андреа Лота у Паризу.
Глумац је приватно и професионално био повезан са загребачком јеврејском породицом Александер која је била власник Прве хрватске фабрике уља. За ову фабрику је Глумац током 1930-их као графички дизајнер израдио визуелни идентитет уз координацију целокупне промотивне кампање: од пласирања производа на тржиште преко опсежног оглашавања до организовања презентације на значајним сајмовима као што су Загребачки и Љубљански велесајам.
Глумчеву заоставштину (око 3.000 радова) његова удовица Бланка поклонила је 1990. године Графичком опдељењу ХАЗУ, Музеју сувремене умјетности и Народној галерији у Загребу.
Самосталне изложбе
Загреб (1931, 1958) Београд (1956)
Групне изложбе
Југословенско вајарство и сликарство (Лондон 1930), Југословенска графика (Мец, Сарбрикен 1933; Кошице, Оденсе 1938), Група загребачких уметника (Загреб 1934–36), Пола века хрватске уметности (Загреб 1938/39) , Ликум и Удружење ликовних уметника Хрватске (1948–65), Хрватска графика (Загреб 1954), Сто листова југословенске модерне графике (у више европских и јужноамеричких градова 1953–55).
Постхумно:
Андре Лот и његови југословенски студенти (Београд 1974), Експресионизам и хрватско сликарство (Загреб 1980), Кубизам и хрватско сликарство (Загреб 1981).
Уметничко стваралаштво Сергије Глумац је сликао и цртао социјалне мотиве, бродове, фабричке радионице и машине (Радници 1928). Композицију је градио на чврстом облику и конструктивном разлагању простора, те на интензивним контрастима светлости. Радио је бакрописе, литографије, дрворезе, линорезе, пастеле и цртеже. Издао је графичке мапе Метро (1928), Париз (1929), Бетон (1930), Дубровник (1941) и Раде Кончар (1956). Био је сценограф Хрватског народног казалишта у Загребу од 1930. до 1937.
Промене које су захватиле хрватско друштво после Другог светског рата одразиле су се и на уметнички језик, који у случају Сергија Глумца више нема експериментални карактер предратног периода. Послератни период реконструкције модернизма, након кратке соцреалистичке фазе, све до средине 1950-их био је праћен сталним тензијама и полемикама између традиционалног израза, који је тежио остваривању континуитета са предратном националном традицијом и струје која је захтевала експеримент и колективно деловање у пројекту будућности Југославије. У том напетом идеолошком тренутку Глумчево послератно графичко обликовање заснивало се на традицији ранијег периода, што му је обезбедило континуитет са модернистичком традицијом националне уметности и после Другог светског рата.
Види још
Списак српских сликара
Референце
Категорија:Рођени 1903. Категорија:Умрли 1964. Категорија:Српски уметници Категорија:Српски сликари Категорија:Српски сценографи Категорија:Хрватски уметници Категорија:Хрватски сликари Категорија:Хрватски сценографи Категорија:Српски графички дизајнери