Ђуричић је српско презиме, које се такође јавља и код припадника хрватског народа.https://www.arz.hr/znacenje-i-porijeklo-prezimena-duricic/#:~:text=Prezime%20%C4%90uri%C4%8Di%C4%87%20poti%C4%8De%20iz%20regiona%20Hercegovine%2C%20ali%20se,koje%20je%20skra%C4%87enica%20od%20imena%20%C4%90ur%C4%91evdan%20ili%20%C4%90or%C4%91e. Према распрострањености, у Србији се позиционира на преко 800 мјесто.http://imenjak.com/prezimena/djuricic/ Презиме је изведено из имена Ђуро, Ђурица и додавања суфикса -ић.

Ђуричићи у Хрватској су углавном Хрвати, највише их је из околице Осијека. У ранијем периоду доста их је било и у Бјеловару.https://actacroatica.com/hr/surname/%C4%90uri%C4%8Di%C4%87/

Помињања у изворима У изворима до сада обрађеним у пројекту Acta Croatica, презиме се спомиње први пут 1902. године у извору Први адресар града Загреба. Помен у књигама Цркве Свете Тројице у Мостару у 19. вијеку.

Поријекло Одређене породице у изворима ЂУРИЧИЋ (п), старе херцеговачке породице. Настањени су у Вратковићима и Гаревој (Гацко), Раптима (Бобани, Требиње), Невесињу, Мостару... У Гареву је “Ђуричића дјед” доселио из Вратковића. У Рапти су дошли у првој половини 18. вијека из оближњег Маљевог Дола гдје и данас постоје остаци њихових кућа. Сматра се да су Ђуричићи старином из Лисине, селишту између Жакова и Туља у Попову. Из Лисине су “врло давно” прешли у Маљевом Долу. Тврди се да су једна од најстаријих породица у Бобанима. Славе Јовањдан (59:197.270). Од гатачких Ђуричића потиче народни херој Блажо (Алексе) Ђуричић, рођен 1914. године у Пуеблу (САД).(168:231,232).Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

ЂУРИЧИЋИ, 1 кућа у Боботовом гробљу. Доселили су из Гацка, село Бодежишта, у Вратковиће око 1830. године. Доселио је Сава Ђуричић. Сава је имао Остоју, а Остоја Луку и Риста. Приликом повлачења границе измећу Црне Горе и Аустро-Угарске 1878. године, Ристо пређе у црногорску границу, у Боботово гробље, а Лука остане у Вратковиће, гдје му и данас живе унуци Милан и Алекса, Јованови синови. Ристо је имао Василија и Николу. Од Николе нема насљедства, а Василије је имао Радована и Блажа. Блажо је погинуо 1944. године, као партизан. Радован живи у Боботовом гробљу и има сина Јована и Милоша. Јован Радованов има Блажа и Бранка. Ђуричића има у Гацку, у Гареви и Бодежиштима. Генеалогија, пасови: Блажо (дијете), Јован, Радован, Васиљ, Ристо, Остоја, Сава.Обрад Вишњић – Голија и Голијани, Требиње, 1987.

Распрострањеност Распрострањено је широм Балкана. Постоји у селу Осјечанима.

Презимена Ђуричић по мјестима живљења има и Колубари и Подгорини (Братачић, Брезовице, Кланица, Козличић, Рајковић, Тубравић).Љубомир Љубе Павловић „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

Влашка, Кораћица, Поповић, Раља, Рожанци.Боривоје Дробњаковић, књига “Космај”

Познати људи Значајни људи са овим презименом су Александар Ђуричић (Пожаревац, 1. октобар 1982.) српски драмски писац и књижевник. Архимандрит Теофил (Ђуричић), (световно Срето Ђуричић; Вуковар, 26. фебруар 1977) архимандрит је Српске православне цркве и старешина Манастира Дуге Њиве. Блажо Ђуричић (Пуебло, 26. април 1914 — Сарајево, 29. мај 1991) био је учесник Народноослободилачке борбе, инжењер, генерал-мајор ЈНА, друштвено-политички радник СР Босне и Херцеговине и СФРЈ и народни херој Југославије. Бранимир Ђуричић, новинар РТРС и предсједник Скупштине Удружења новинара РС Бранислав Бане Ђуричић (Београд, 6. октобар 1925. - Београд, 11. мај 2007.), је био српски новинар, хумориста и сатиричар. Богдан Ђуричић (Љубљана, 31. мај 1950 — Београд, 11. децембар 2008) био је српски биохемичар, редовни професор и декан Медицинског факултета Универзитета у Београду, академик САНУ. Бошко Ђуричић (Јагодина, 1913 — Урије, код Бугојна, 19. јул 1942) био је правник и учесник Народноослободилачке борбе. Бошко Ђуричић (10. јануар 1950, Врело, Калесија) пуковник Војске Републике Српске и Војске Југославије у пензији. Војин Ђуричић, економиста, министар (Београд, 23. фебруар 1888. - Београд, 29. јул 1944.) Драган Ђуричић (Богатић, 1961 – Богатић, 2003) био је српски сликар. Драгољуб Ђуричић, југословенски музичар поријеклом из Црне Горе. Илија Ђуричић (Београд, 18. јул 1898 — Београд, 2. април 1965) био је српски ветеринар, професор Ветеринарског факултета универзитета у Београду и председник Српске академије наука и уметности. Јаков Ђуричић (Једини Бор код Цетиња, Црна Гора, 16. V 1942 -- Београд, 1. VII 2014) је био сликар, графичар и универзитетски професор. Јасна Ђуричић, српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица. Јован Ђуричић, географ, универзитетски професор (Стејановци код Руме, 1. IX 1931—Нови Сад, 8. VIII 2004). Јован Ђуричић Биорац, (Ириг, 1844 — Рума, 2. фебруар 1912) био је трговац и велепоседник и добротвор. Марко Ђуричић (Ваљево, 26. март 1861 — Карлове Вари, 2. август 1926) био је српски правник и политичар. Милан Ђуричић, познат као Ђуми, је био кошаркашки тренер Мирослав Ђуричић, познатији као Мики, бивши учесник ријалити програма Велики брат Милош Ђуричић (Београд, 27. септембар 1983) српски је филмски, телевизијски и позоришни глумац. Младен Ст. Ђуричић, бродарски капетан, књижевник (Заблаће код Шапца, 8. III 1889—Београд, 20. IX 1987). Саша Ђуричић, (рођен 1. августа 1979. године у Сарајеву) је бивши хрватски фудбалер Тихомир Ђуричић (21. април 1959) је српски политичар. Филип Ђуричић, српски фудбалер Нада Бањанин Ђуричић, професорка социологије, ауторка и едукаторка о Холокаусту, суоснивачица Центра за примењену историју

Види још Ђуричић (Воћин) ОШ „Бошко Ђуричић” Јагодина

Референце

Категорија:Српска презимена Категорија:Хрватска презимена Категорија:Црногорска презимена