Емилија Перез () француски је криминалистички филмски мјузикл на шпанском језику из 2024. године, чији сценарио и режију потписује Жак Одијар. Заснован је на истоименом Одијаровом оперском либрету, који је слабо темељен на поглављу романа Слушај француског писца Бориса Разона из 2018. Филм прати вођу мексичког картела (Карла Софија Гаскон) који жели да нестане и постане жена уз помоћ адвокатице (Зои Салдана). У осталим главним улогама се појављују Селена Гомез, Адриjана Паз, Марк Иванир и Едгар Рамирез.
Емилија Перез је имала светску премијеру 18. маја 2024. на 77. Канском филмском фестивалу, где је освојила награду жирија и награду за најбољу глумицу за свој женски ансамбл. У биоскопима га је објавио -{Pathé}- у Француској 21. августа исте године. Филм је добио генерално позитивне рецензије од стране критичара у САД и Европи, који су хвалили режију, музику, глуму и теме, али га је публика оштро критиковала и добио је ниске оцене на агрегаторима као што су -{Rotten Tomatoes}-. У Мексику, филм су критиковали и публика и критичари, због погрешног представљања мексичке културе, песама, употребе стереотипа и дијалога на шпанском. Неки ЛГБТ+ коментатори су такође били критични према приказу транс особа у филму.
Упркос поларизованом пријему, Емилија Перез је добила бројна признања. На 97. додели Оскара, филм је водио са 13 номинација и освојио две награде: за најбољу споредну глумицу за Салдану и за најбољу оригиналну песму за „-{El Mal}-”. На 82. додели Златних глобуса, филм је освојио четири награде, укључујући за најбољи играни филм — мјузикл или комедија и најбољи филм на страном језику, од 10 номинација. Такође је добио 11 номинација на 78. додели филмских награда Британске академије, укључујући за најбољи филм, освојивши две.
Радња Рита Мора Кастро, адвокатица из Мексико Ситија, предводи одбрану у случају убиства супруге истакнуте медијске личности. Против сопствене савести, Рита наставља да тврди да је жена умрла самоубиством („-{El alegato}-”). Након што добије случај, Рита прима анонимни позив са тајанственом, али уносном понудом. Размишљајући о свом незадовољству, она пристаје на састанак („-{Todo y nada}-”). Испоставља се да је клијент краљ картела Хуан „Манитас” дел Монте, који изражава жељу да се тајно подвргне операцији промене пола и започне нов и аутентичан живот („-{El encuentro}-”) као жена.
Након консултација са лекарима у Бангкоку („-{La vaginoplastia}-”) и Тел Авиву („-{Lady}-”), Рита проналази хирурга који пристаје да изврши процедуру након што је чуо Манитасова сећања на родну дисфорију током детињства („-{Deseo}-”). Након операције, Манитасова супруга Џеси и њихова деца, који не знају ништа о промени пола, пресељени су у Швајцарску, како им је речено, због њихове безбедности. Рита за своје услуге добија високу суму новца. У међувремену, Манитас лажира своју смрт и започиње нови живот као Емилија Перез.
Четири године касније у Лондону, Рита сусреће Емилију, која жели да се поново споји са својом децом („-{Por casualidad}-”). Рита организује да се Џеси и деца врате у Мексико Сити да живе са Емилијом, за коју им је речено да је Манитасова далека, богата рођака која се добровољно одлучила да помогне у подизању деце. Џеси не препознаје Емилију и противи се договору, али на крају пристаје да се врати у Мексико само да би се поново спојила са Густавом Бруном, бившим љубавником са којим је имала аферу током каснијих година брака („-{Bienvenida}-”).
Прилагођавајући се новом животу у Мексику, Рита и Емилија имају случајан сусрет са мајком несталог детета. Емилија размишља о својој криминалној прошлости („-{Mis siete hermanos y yo}-”). Касније, док успављује сина, он јој каже да на њој препознаје мирис свог оца („-{Papá}-”). Кајући се, Емилија користи своје везе са затвореним члановима картела да створи непрофитну организацију која идентификује тела жртава картела („-{Para}-”) како би их вратила њиховим породицама. Рита и Емилија сарађују у изградњи организације и регрутовању донатора, од којих су неки, како примећује Рита, опасни и корумпирани („-{El mal}-”). Епифанија, жена којој је организација нашла посмртне остатке насилног мужа, састаје се са Емилијом да потврди његову смрт. Њих две потом започињу везу („-{El amor}-”).
У међувремену, Џеси наставља да обнавља своју везу са Густавом („-{Mi camino}-”). Она каже Емилији да њих двоје планирају да се венчају и преселе се са децом у нови дом. Када Емилија децу назове својом и постане физички насилна, Џеси бежи са децом. Након што Емилија пресече Џесина финансијска средства и запрети Густаву да напусти Мексико, Џеси и Густаво отимају Емилију и захтевају откуп од Рите. Она добија пакет са три Емилијина одсечена прста. Стигавши на договорену локацију, Рита покушава да преговара са Густавом, али долази до пуцњаве са тимом обезбеђења који је Рита ангажовала да спасе Емилију.
Емилија коначно открива Џеси свој прави идентитет, препричавајући интимне детаље њиховог првог сусрета и дана венчања („-{Perdóname}-”). Густаво и збуњена Џеси утоваре Емилију у гепек Густавовог аутомобила и беже. Док Џеси полако схвата шта се догодило, осећа кривицу и наређује Густаву да стане, држећи га на нишану. Док се њих двоје боре за пиштољ, ауто скреће са пута, убивши и њих и Емилију.
Рита, схрвана Емилијином смрћу, говори Џесиној деци шта се догодило и нуди да им буде старатељ. Епифанија маршира улицом певајући Емилијину еулогију, славећи њену борбу за истину и слободу („-{Las damas que pasan}-”).
Улоге Зои Салдана као Рита Мора Кастро, адвокатица Карла Софија Гаскон као Емилија Перез / Хуан „Манитас” дел Монте, вођа картела који жели да тајно промени пол Селена Гомез као Џесика „Џеси” дел Монте, Манитасова супруга рођена у САД и мајка њихове деце Адријана Паз као Епифанија Флорес, Емилијина љубавница Едгар Рамирез као Густаво Брун, Џесин љубавник Марк Иванир као др Васерман, доктор који обавља Манитасову операцију промене пола
Продукција Развој мини|Композитори Клеман Дукол и Камиј Далмес на Међународном филмском фестивалу у Торонту 2024. У јануару 2022. -{Télérama}- је објавила серију чланака од пет епизода који детаљно покривају предпродукцијски процес Жака Одијара. Одијар је развио сценарио на основу онога што је првобитно требало да буде оперски либрето у четири чина. Насловни лик је инспирисан поглављем из романа Слушај Бориса Разона из 2018. Емилија Перез је први филм за који је Одијар сам написао сценарио. Претходни ко-сценариста Томас Бидеген био је креативни сарадник.
Клеман Дукол је компоновао оригиналну музику, док су Дукол и француска певачица Камиј компоновали оригиналне песме. Камиј је написала текстове песама на шпанском уз помоћ мексичког преводиоца и певала на демо снимцима. Дамијен Жале је кореографисао музичке секвенце. Костиме је креирао Ентони Вакарело из модне куће -{Yves Saint Laurent}-.
Снимање Продукција је првобитно требало да почне у јесен 2022. године, али је одложена за шест месеци због различитих сукоба у распоредима глумаца. Снимање је требало да се одвија у Мексику, али је уместо тога пребачено у -{Studios de Bry-Sur-Marne}- близу Париза, у складу са Одијаровим жељама. Сцене ентеријера су укључивале реконструкцију „аутентичне мексичке позадине”. Одијар је изјавио да ће му студијска поставка пружити могућност да „произведе више форме” и „више слободе за делове који се певају и имају кореографију”.
Главно снимање је почело у мају 2023. у региону Ил де Франс, а завршено је 5. јула исте године. Филм је продуцирао Паскал Кошто кроз своју компанију -{Why Not Productions}-, а такође и Одијар и Валери Шерман кроз њихову компанију -{Page 114}-, у копродукцији са -{Pathé}--ом, -{France 2 Cinema}- и Вакареловом -{Saint Laurent Productions}- (дивизија -{Yves Saint Laurent}--а).
Карла Софија Гаскон је желела да тумачи Емилију Перез и пре и после операције промене пола.
Музика Албум са саундтреком садржи оригиналне песме филма које су извели Зои Салдана, Карла Софија Гаскон, Селена Гомез, Марк Иванир, Адријана Паз и други, као и оригиналну музику коју су компоновали Дукол и Камиј. Саундтрек је први пут дигитално објавио -{Sony Masterworks}- 31. октобра 2024. године. Мини-албум (ЕП) са избором од пет песама из саундтрека („-{El alegato}-”, „-{Para}-”, „-{Papá}-”, „-{El mal}-” и „-{Las damas que pasan}-”) објављен је раније, 5. септембра 2024.
Издање мини|Одијар и глумци филма Емилија Перез (с лева на десно: Зои Салдана, Едгар Рамирез, Адријана Паз, Карла Софија Гаскон и Селена Гомез) на Канском филмском фестивалу 2024. Емилија Перез је изабрана да се такмичи за Златну палму на Канском филмском фестивалу 2024. године, где је имала своју светску премијеру 18. маја 2024. Филм је добио стојеће овације.
Убрзо након премијере, -{Netflix}- је победио више студија и био је у преговорима о стицању права на дистрибуцију филма за Северну Америку и Уједињено Краљевство за 12 милиона долара; на крају је уговор закључен на 8 милиона долара. Филм је био приказан у биоскопима у Француској од 21. августа 2024. у дистрибуцији -{Pathé}--а. Светску продају за међународну дистрибуцију водили су -{The Veterans}-.
Филм је имао своју северноамеричку премијеру на 51. филмском фестивалу у Телјурајду. Приказан је на Међународном филмском фестивалу у Торонту 9. септембра 2024, на Међународном филмском фестивалу у Сан Себастијану (секција „Перлак”), и изабран је у Иконе на 29. Међународном филмском фестивалу у Бусану у октобру 2024. Емилија Перез је такође изабрана за филмски фестивал МАМИ Мумбаи 2024. у оквиру секције светског филма. Филм је отворио 22. Међународни филмски фестивал Морелија у октобру 2024. године. Имао је ограничено приказивање у биоскопима у САД и Канади од 1. новембра, пре него што је дебитовао на -{Netflix}--у 13. новембра у САД, УК и Канади. -{Netflix}- је потрошио више од 50 милиона долара на кампању филма за Оскара.
У Србији, филм је премијерно приказан 23. новембра 2024. на Фестивалу ауторског филма, а потом је 28. новембра пуштен у биоскопе, у дистрибуцији -{MegaCom Film}--а. Телевизијску премијеру имао је 2. марта 2025. на РТС 1.
Пријем Критички одговор На агрегатору рецензија -{Rotten Tomatoes}-, 71% од 284 рецензије критичара су позитивне. Консензус веб-сајта гласи: „Карла Софија Гаскон је Емилија Перез у разметљивом музичком криминалистичком трилеру са фасцинацијом за искривљење жанрова, који је уједно и директна транс прича”. -{Metacritic}-, који користи пондерисани просек, доделио је филму оцену 70 од 100, на основу 55 критика, што указује на „углавном повољне” рецензије. На -{AlloCiné}--у, филм је добио просечну оцену од 4,1 од 5 звездица, на основу 38 рецензија француских критичара.
Кевин Махер из -{The Times}--а оценио је филм са 5 од 5 звездица, наводећи да је „овај луди мјузикл један од најбољих филмова године”. Стефани Захарек из -{Time}--а је сматрала да филм попут Емилије Перез делује „жестоко и славно, радикалан је чин маште са добротом у срцу”. Манола Даргис из -{The New York Times}--а је утврдила да је „изведба Гастонове оно што усредсређује и темељи причу”. Ричард Броди из -{The New Yorker}--а жалио се да филм „представља преокрете који се исцрпљују у напору да подстакну узбуђење; филм је дивља вожња која нигде не води”. Питер Бредшо из -{The Guardian}--а оценио је филм са 3 од 5 звездица, описујући га као „помало бизаран, али гледљив мјузикл”, такође написавши да га Гаскон „носи са краљевским духом”.
Леонард Малтин је назвао филм „јединственим и невероватним”, написавши: „Фразе попут обрнуо игрицу и иновативан не могу да осликају колико је смела и оригинална Емилија Перез. [То је] нокаут”. Питер Траверс га је описао као „филмски догађај који се не може пропустити”, пишући: „Никада нисте видели ништа слично шпанском мјузиклу Жака Одијара о насилним страстима са Зои Салданом, Селеном Гомез и транс глумицом Карлом Софијом Гаскон у улогама живота, које одузимају део вас. Ово не желите да пропустите.”
Листе