Граматика холандског одликује то не садржи ни један падеж и и да поседује 2 рода (заједнички и средњи), за разлику од немачког језика који још увек садржи 4 падежа (номинатив, генитив, датив и акузатив) и 3 рода (мушки, женски и средњи). Треба рећи да се и множина може третирати као трећи род, јер нема мушки, женски и средњи род множине. Холандски је до пре 80 и више година имао четири падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив, као и сада немачки. Данас, стандардни холандски више нема падеже, сем у неким фразама, нпр.: Koninkrijk der Nederlanden (Краљевина Холандија), где је у овом случају генитив. Такође, било је и иста три рода као и у данас немачком, али и у српском. Данас, само два рода.

Слова

A B C D E Ë (помоћно слово) É (помоћно слово) F G H I Ï (помоћно слово) IJ J K L M N O Ö (помоћно слово) P Q R S T U Ü (помоћно слово) V W X Y Z

Холандски језик поседује у свом алфабету 26 слова. На то се додају IJ (код тог слова када се почиње реч, оба слова треба да су велика, пример речи: IJsland) 4 акутна знака и 4 дијарезе или умлаута. Те 4 дијарезе се исто читају као и исти ти вокали без дијареза, јер углавном служе да направе одвојене самогласнике. нпр.: geüpload [ɣe.ˈʏploːt] (у преводу: учитан, пренесен), јер да нема дијареза у овој речи, читало би се [ɣøploːt]. То правило је слично и код романских језика као француски и шпански. Акутни знак é служе за разликовање акцента.

Читање и фонетика Читање и фонетика се у овом примеру базирају на стандардном књижевном холандском.

Самогласници

Монофтонзи a: [аː] ако је после њега један сугласник a: [ɑ] ако је после њега двоструки сугласник e, ee, ë, é: [eː] ако је после њега један сугласник. Звучи као у енглеској речи may e: ​[⁠ɛ⁠]​ ако је после њега двоструки сугласник e, еn: ​[⁠ə⁠]​ тако се e чита када се налази у средини на крају или при крају речи или у префиксу ge-. En се тако чита на крају речи eu: [​øː] (или мукло е), каже се е, само се скупе усне у круг као да ће се рећи о i, ï: [ɪ]​ ie: [i]​ o: ​[⁠ɔ⁠]​ када се после њега налази један сугласник o, oo, ö: [oː] када се после њега налази двоструки сугласник. Звучи као у енглеској речи go oe: [​u⁠⁠] u, ü, y: [​ʏ⁠] (или фућкајуће и), каже се и, само се скупе усне у круг као да ће се рећи у. Овако се читају ако се после њих налази двоструки сугласник u, ü, y: [y] овако се читају ако се после њих налази један сугласник или су удвостручени. Треба рећи да је овај глас затворенији од гласа [​ʏ⁠].

У примерима је већ примећено да се самогласници разликују по дужини у зависности од тога где се налазе.

Дифтонзи au, auw, ou, ouw: [au̯]​ eeuw: [eːu̯] ieuw: [iu̯] ij, ei: [ɛi̯]​ ui, uij, uy: [œy̯] uw: [yu̯]

Дијарезе у холандском претежно служе да би могао да се дифтонг посматра као два одвојена гласа, а не као један глас, нпр.: België [bəlχɪə], да нема у тој ријечи дијареза, читало би се [bəlχi]. Такође, дијарезе се у дифтонгу или чак у трифтонгу додају на последњи самогласник тог дифтонга или трифтонга, нпр.: tweeënnegentig.

Сугласници c: [s] када се налази испред e и i c: [k] у осталим случајевима. Када је c само како год се чита (да није у диграфима ch и ck) налази се углавном се налази у страним речима и властитим именима ch: [x] ck: [k] dj: [d͡ʒ] или [d͡ʑ] er: [ɹ] f, ph: [f] g: [χ] или [ɣ] ng: [ŋ] qu: [kw] r: [ɹ] када је на крају слога или када после њега постоје још неки сугласници у једносложној речи, нпр.: eerst (први)) r, rh: [r] у осталим случајевима s: [s̠] глас који помало звучи на ш sch: [s̠x] sj: [ʃ] или [ɕ] t, dt, th: [t] tj, tsj: [t͡ʃ] или [t͡ɕ] tie: [t͡siː] на крају ријечи tiën: [s̠iəːn] на крају или при крају ријечи w: [ʋ] глас где се само усне додирују и праве глас в

Двострука слова се читају као и да је само једно написано.

Специјална комбинација gj: [çj] ig: [əx]​ на крају речи ijk: [ək]​ на крају речи код придева, нпр.: persoonlijk

Гласови код позајмљеница g: [g]​

Гласови на крају речи или пре безвучног сугласника Гласови на крају речи или пре безвучног сугласника се читају као: b: [p] g: [k] d: [t] dj: [t͡ʃ] или [t͡ɕ] Остала слова и гласови, сем ових у правилу читања, читају се као и у српском.

Основни појмови

Hallo — Здраво Goedemorgen — Добро јутро Goedendag — Добар дан Goedenavond — Добро вече Welterusten — Лаку ноћ Tot ziens — Довиђења Hoe gaat het — Како си/сте, Како иде Bedankt, Dank je — Хвала Alsjeblieft — Молим Ik heet — Ја се зовем Ik ben ... (jaar oud) — Ја имам ... година Ja — да Nee — не

Чланови и родови Холандски поседује два одређена, један неодређени члан и одређени члан за множину, као и два рода (заједнички и неутрални, осим код заменица, гдје су ту три рода).

De - означава заједнички род ;

Het - означава средњи род ;

De - означава множину.

Ово је неодређени члан:

Een - означава сва три рода у једнини.

Ово су одрични чланови (који имају идентичне облике и употребу као и неодређени члан, само што се користи и за множину):

Geen - означава сва три рода у једнини и множину.

Именице Као што је на почетку речено, холандски нема падеже, али има присвојну флексију. У пракси постоје само номинатив и присвојни генитив, али добар број људи и лингвиста сматра и за друге језике (не само холандски) да ако та два падежа постоје, језик технички ни нема падеже. Постоје и флексије за множину. Као што је већ речено у теми чланови и родови, ако нема придева, одређени чланови су само наставци за именицу. Све у свему, холандски има само четири главна облика флексије, без свих одређених чланова.

Множина Множина именица у холандском се гради на следеће начине:

-en ; (de deur, de deuren) ; -eren ; (het kind, de kinderen) ; -s ; (de tante, de tantes) ; -'s (за модерне речи које се завршавају на дуге самогласнике ако нису -ee or -é) ; (de pizza, de pizza's).

Заменице

Именичке заменице

Личне именичке заменице У табели ће писати номинатив и објектив, али се у Холандији они не уче као падежи, већ само као форме заменице. Притом, објектив важи само за личне заменице. +1. лице2. лице3. лиценеформалноформално (персирање)ЈеднинаНоминативik (ја)jij/je (ти)U (Ви)hij, zij/ze, het (он, она, оно)Објективmijjou/jehem, haar, het1. лице2. лице3. лицеМножинаНоминативwij/we (ми)jullie (ви)zij (они, оне, она/Ви)Објективonshun, hen, die Када се у холандском појављује заменица U која се иначе пише почиње великим почетним словом, онда је у питању заменица за персирање, која је иста као српско Ви.

У холандском, када се неко уводи у причу, лична заменица је обавезна. Међутим, ако се та особа још увек спомиње, лична заменица други пут није обавезна, нпр:

Ik heet ... en (ik) ben ... (jaar oud). (Ја се зовем ... и имам ... година).

Уопштено у холандском је лична заменица обавезна, односно субјекат мора бити приказан.

Неличне именичке заменице

Упитно-односне заменице У холандском су упитно-односне заменице баш као и у енглеском W-упитно-односна питања која немају род. Ево и табеле:

Бројеви

Основни бројеви

Бројеви који су после 20, а да нису десетице, као и код немачког и многих других германских језика, праве се увек оваквом комбинацијом: јединица + везник en + десетица. Притом се све то пише заједно. А када су већи бројеви, као 2345 у примеру, исто важи да се пишу заједно. Не пишу се заједно речи miljoen и miljard, јер су именице.

Редни бројеви Када су у питању редни бројеви, додаје се само наставак de. То све важи од 1 до 19, јер се од 20 па надаље додаје само наставак ste. Слично функционишу као придеви. Ево табеле:

Промена глагола Холандски глаголи се мењају према:

једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око 200 глагола који се неправилно мењају. три лица: првом, другом и трећем два броја: једнини и множини три начина: индикатив, конјунктив и императив два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички. два проста времена (презент, претерит) и 4 сложена времена (перфекaт, плусквамперфекат, футур, футур II)

Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса, нпр. op (један од префикса који мења значење глагола) + staan (стајати) = opstaan (устати).

Помоћни глаголи Помоћни глаголи () у холандском су hebben (имати), zijn (бити) и и worden (постати). +zijnпрезентпретеритпартицип IIik benik wasgeweestjij/je/U bentjij/je/U washij/zij/het ishij/zij/het waswij/we zijnwij/we warenjullie zijnjullie warenzij/ze zijnzij/ze waren +hebbenпрезентпретеритпартицип IIik hebik hadgehadjij/je/U hebt/heeftjij/je/U hadhij/zij/het hebt/heefthij/zij/het hadwij/we hebbenwij/we haddenjullie hebbenjullie haddenzij/ze hebbenzij/ze hadden + wordenпрезентпретеритпартицип IIik wordik werdgewordenjij/je/U wordtjij/je/U werdhij/zij/het wordthij/zij/het werdwij/we wordenwij/we werdenjullie wordenjullie werdenzij/ze wordenzij/ze werden

Партицип I Партицип I () је облик који се користи за описивање радње која се дешава истовремено са радњом која се прича у реченици. Може такође имати улогу придева или прилога (као глаголски прилог). У неким књижевним делима може да се нађе као део глаголских облика, али се тако у говорном језику скоро никада не употребљава. Гради се искључиво суфиксом -d, који се додаје на инфинитив глагола.

Пример глагола branden (горети): branden- + -d = brandend

Пример реченице са функцијом придева: Een brandend huis (кућа која гори или горућа кућа).

Пример реченице са функцијом прилога: Lachend liep hij naar buiten (смејући се, изашао је напоље).

Пример реченице као део глаголског облика: De zon kwam schijnend op (сунце је изашло сијајући).

Партицип II Партицип II () је облик који се користи за грађење прошлог времена (перфекта и плусквамперфекта), футура II, као и пасива. Уједно представља и глаголски придев трпни. Гради се префиксом ge-, граматичком основом глагола и суфиксом -t код правилних глагола чије се граматичке основе завршава словима t, k, f, s, ch, p, односно словом -d код глагола који се завршавају на било којем другом слову. Код великог броја неправилних глагола остаје наставак -en, тј., дода се само префикс ge-. Постоје и мешовити, код којих се средина мало промени и дода само суфикс -t. Сваки партицип иде на крај једне реченице или крај зависне реченице (ако постоји нека независна).

Правилни глаголи Пример глагола (са било којим словом на којем се основа завршава, осим t, k, f, s, ch, p) spelen (играти, свирати): ge- + speel- + -d = gespeeld

Пример глагола (са неким од слова t, k, f, s, ch, p на којима се основа завршава) werken (радити): ge- + werk- + -t = gewerkt

Правилни глагол са неправилним партиципом Пример глагола zenden (послати): ge- + zonden = gezonden

Неправилни глаголи Пример глагола gaan (ићи): ge- + gaan = gegaan

Мешовити глаголи Пример глагола denken (мислити): ge- + dach- + -t = gedacht

Индикатив ()

Презент ()

Инфинитивни наставак за све глаголе у холандском је -(e)n.

Правилна промена Правилна промена глагола spelen (играти, свирати): Лицеједнинамножина1. лицеik speelwij/we spelen2. лице (неформално)jij/je speeltjullie spelen2. лице (формално)U speelt3. лицеhij, zij/ze, het speeltzij/ze spelen Једна ствар специфична не само за глаголе, већ и за остале променљиве речи јесте када се основни облик речи или корен глагола завршава на један самогласник, а додају се одређене граматике или флексије које би промјениле значење речи, самогласник се често удвостручује да би се сачувала дужина гласа (једино се не ради за самогласник i). Треба рећи да се за 2. и 3. лице једнине уклања t са глагола, ако се налази пре заменице.

Пошто холандски садржи конјугацију, онда се изгуби наставак за инфинитив. За прво лице једнине, губи се инфинитивни наставак, за друго и треће лице једнине је наставак t. За лица у множини, глагол је као у инфинитиву.

Промена са раздвојивим префиксом Сем префикса be-, ge-, her-, ont-, ver- и понекада over- и onder-, сви остали су развојиви од глагола. Раздвојиви префикси увек иду на крај реченице или на крај зависне реченице (ако постоји нека независна).