мини|200п|Реконструисана зграда Баухауса мини |200п|Ајнштајнова кула у Потсдаму мини|200п|Павиљон од Лудвиг Мис ван дер Роеа мини|200п|Орнаменти и декорације у доба историцизма Модернистичка архитектура је врло широк појам који обухвата многе стилове и грађевине са сличним карактеристикама у архитектури, примарно је поједностављење форме и одстрањивање декорације. У 40.- тим годинама ове грађевине су биле производ минималистичких и функционалистичких тенденција и јављају се у целом свету уједињене у интернационални стил. Може се сматрати да се модернизам развијао од око 1918. – 1975. године и ова архитектура се заснивала на новој методи стварања која су по правилу била одвођена од форме, функције и конструкције.

Међу најважнијим покретима у историји архитектуре, који су мање-више директно утицали на сву архитектуру и урбанизам 20. века, упамћени су као Господари покрета Ле Корбизје, Лудвиг Мис ван дер Рое, Валтер Гропијус, Френк Лојд Рајт, Алвар Алто и други.

Појам Назив „модернизам“ је одвођен из француског језика који обележава савременост под овим појмом се код неких историчара уметности подразумева и постмодерна архитектура. Овакав термин користи се у неким земљама којим се обележава уметност сецесије која се у разним земљама јавља под различитим именима.

Карактеристике Неки историчари виде еволуцију модерне архитектуре као социјали рад који је близу повезан са пројектом модерности и резултат је друштвених и политичких револуција. Други је виде као примарно управљање технолошких и техничких могућности и развоја и доступност нових материјала као челик, гвожђе, бетон и стакло и виде савремене зграде као део индустријске револуције. Кристална палата Јосеф Пакстона на изложби 1851. јесте рани пример а можда најбољи је пример облакодер у Чикагу који је реализовао Луис Саливен 1890. године. Други опет историчари уметности сматрају наступање модерне архитектуре у вези са реакцијом на еклектицизам и историцизам 19. века.

Било ко да је од њих у праву око 1900.- те године многи архитекти по целом свету развијали су нове тенденције у архитектури у вези са новим технолошким могућностима. Рад Луис Саливена у Чикагу, Виктор Хорта у Бриселу, Антони Гаудија у Барселони, Ото Вагнера у Бечу може да се обележи као борба старог и новог у архитектури.

Велика тројка обично распознавана као Ле Корбизје у Француској, Лудвиг Мис ван дер Рое и Валтер Гропијус у Немачкој који су обадва били и директори Баухауса једне од многих европских школа које су усмеравале традиције у уметности и занатима. Френк Лојд Рајт је утицао на каријере европских модерниста и ако је он одбио да се у њих сврстава својом органском архитектуром у којој је одредио теорију и принципе.

У 1932. години дошла је важна МОМА изложба као приказ савремене уметности чији су организатори били Филип Џонсон и Хенри- Русел Хичкок и који су приказали трендове савремене архитектуре која је нити зближила и упознала свет са пробијањем тзв. интернационалног стила у архитектури. Са Другим светским ратом многи важни архитекти баухауса су отишли у САД и тамо наставили рад. Модерни облакодери решени су на једноставан начин без декорације и примењују нове материјале, као челик, стакло и армирани бетон.

Стил је постао највише евидентан у дизајну облакодера. Критичари међународног стила су изјављивали да њихова оштра правоугаона геометрија није примерена за људе. Ле Корбизје је описао зграде као „машине за становање“ али људи нису машине и не желе да живе у машини. Током средине века неки архитекти су започели експерименте са органском архитектуром и овом формом су дошли до људскијег односа у својим решењима. Средњи модернизам века или органски модернизам био је прихваћен због његове природе која се окреће ка игри. Алвар Алто и Еро Саринен били су два најплоднија архитекта у овом покрету који је утицао на модерну архитектуру савременика.

Модерна архитектура је током 60-их година изгубила свој смисао и била је потиснута наступањем постмодерне архитектуре.

Особине Одбацивање историјских стилова као архитектонских форми историзма Принцип да материјал и функција одређују резултат Одбацивање декорације Поједностављивање форме и одбацивање „непотребног детаља“ Давање нагласка на структуре материјала

Неке од фраза у модерној архитектури „Форма следи функцију“- Луис Саливен „Мање значи више“ Лудвиг Мис ван дер Рое „Мање је више једино када је више превише“ Френк Лојд Рајт

Стилови у оквиру модерне архитектуре Архитектура експресионизма Нојес бауен Органска архитектура Дојчер веркбунд Нова стварност Баухаус Архитектура функционализма Конструктивистичка архитектура Архитектура рационализма Де Стијл Архитектура минимализма Послератна модерна Интернационални стил у архитектури Архитектура брутализма Критички регионализам

Изабрани представници модернизма Алвар Алто (-{Alvar Aalto}-) Петер Беренс (-{Peter Behrens}-) Макс Берг („-{Max Berg}-“) Марцел Броер (-{Marcel Breuer}-) Гордон Бунсхафт (-{Gordon Bunshaft}-) Ле Корбизије (-{Le Corbusier}-) Валтер Гропијус (-{Walter Gropius}-) Иго Херинг (-{Hugo Häring}-) Филип Џонсон (-{Philip Johnson}-) Иван Леонидов (-{Iwan Leonidow}-) Пјер Луиђи Нерви (-{Pier Luigi Nervi}-) Рихард Неутра (-{Richard Neutra}-) Оскар Нимајер (-{Oscar Niemeyer}-) Ханс Пелциг (-{Hans Poelzig}-) Адолф Радинг (-{Adolf Rading}-) Герит Реитвелд (-{Gerrit Rietveld}-) Лудвиг Мис ван дер Рое (-{Ludwig Mies van der Rohe}-) Ханс Шарон (-{Hans Scharoun}-) Алисон Смитсон и Петер Смитсон (-{Alison Smithson}- и -{Peter Smithson}-) Март Стам („-{Mart Stam}-“) Хелена Сиркус и Шимон Сиркус (-{Helena}- и -{Szymon Syrkus}-) Френк Лојд Рајт (-{Frank Lloyd Wright}-)

Галерија

Види још Модернизам Савремена уметност Историја архитектуре Објекат Б2 у Балканској улици

Литература

-{Udo Kuterman, Savremena arhitektura- Umetnost u svetu, Novi Sad}- 1971. -{H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd}- 1962. Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.

Спољашње везе cz prevodilac NAVAJO iz engleske Vikipedije

Категорија:Архитектура Категорија:Уметност