мини|Скулптура Јорг Имендорфа 1999.
Неоекспресионизам је стил касног модернистичког или ранопостмодерног сликарства и скулптуре који се појавио током касних 1970-их. Неоекспресионисти су се понекад називали Трансавангарда, Млади дивљаци или Neue Wilden, у зависности од земље. Карактерише га интензивна субјективност и грубо руковање материјалима.
Неоекспресионизам је стил у модерној уметности и развијао се од 1970. године и био је доминантан око 1980. године. Сличан је америчкој лирској апстракцији и развијао се у Европи као реакција на концептуалну уметност и минимализам. Неоекспресионисти су се вратили експресивном фигуративном сликарству инспиришући се у делима немачких експресиониста Макса Бекмана, Георга Гроса, и норвешког сликара Едварда Мунка.
Неоекспресионизам се развио као реакција на концептуалну уметност и минималну уметност 1970-их. Неоекспресионисти су се вратили портретисању препознатљивих објеката, као што је људско тело (иако понекад на апстрактан начин), на груб и насилно емотиван начин, често користећи живе боје. Отворено је инспирисан немачким експресионистичким сликарима, као што су Емил Нолде, Макс Бекман, Георг Грос, Ернст Лудвиг Кирхнер, Џејмс Енсор и Едвард Мунк. Такође је повезано са сликарством америчке лирске апстракције 1960-их и 1970-их, Покретом Чикашких имаџиста, Фгуративном школом Области залива 1950-их и 1960-их, наставком апстрактног експресионизма, преседанима у поп сликарству, и Сликарством новог имиџа: нејасан термин из касних 1970-их примењен на сликаре који су користили упечатљив фигуративни стил са сликама налик цртаним филмовима и абразивним руковањем захваљујући неоекспресионизму. Израз Нова слика слика добио је значај на изложби 1978. под називом Сликарство новог имиџа која је одржана у Музеју Витни. New Image Painting, Oxford Reference
Критички пријем
Неоекспресионизам је доминирао тржиштем уметности све до средине 1980-их. Стил се појавио на међународном нивоу и многи критичари, као што су Акил Бонито Олива и Доналд Каспит, сматрали су га оживљавањем традиционалних тема самоизражавања у европској уметности након деценија америчке доминације. О друштвеној и економској вредности покрета се жестоко расправљало. Са тачке гледишта историје модерне уметности, ликовни критичар Роберт Хјуз је одбацио неоекспресионистичко сликарство као ретроградно, као неуспех радикалне имагинације, и као жалосну капитулацију пред уметничким тржиштем.
Критичари као што су Бенџамин Бухло, Хал Фостер, Црејг Овенс и Мира Шор били су веома критични према његовом односу према тржишној продајности сликарства на брзорастућем тржишту уметности, славних личности, реакције против феминизма, анти-интелектуализма и повратка митским темама и индивидуалистичких метода које су сматрали превазиђеном. Жене су биле ноторно маргинализоване у покрету, а сликари попут Елизабет Мари и Марије Ласниг изостављени су са многих његових кључних изложби, а најексплицитнија је изложба Нови дух у сликарству из 1981. у Лондону која је укључивала 38 мушких сликара, али ниједну сликарку.
Неоекспресионизам широм света
Покрет је постао познат као Трансавангарда у Италији и Млади дивљаци у Немачкој, и група Слободна фигуративност је формирана у Француској 1981. године.
Неоекспресионистички уметници у свету
Немачка 30п Георг Базелиц (Georg Baselitz) Анзелм Кифер (Anselm Kiefer) Јорг Имендорф (Jörg Immendorff) САД 30п Жан- Мишел Басквајт (Jean-Michel Basquiat) Ерик Фишл (Eric Fischl) Дејвид Сале (David Salle) Џулијан Шнабел (Julian Schnabel) Француска 30п Реми Бланшард (Rémi Blanchard) Франсоа Басронд (François Boisrond) Роберт Комбас (Robert Combas) Херве Ди Роса (Hervé Di Rosa) Стил се понекад зове Figuration Libre. Италија 30п Франческо Клемент (Francesco Clemente) Сандро Киа (Sandro Chia) Енцо Куки (Enzo Cucchi) Стил се понекад зове Трансавангарда Енглеска 30п Дејвид Хокнеј (David Hockney) Френк Ојербах (Frank Auerbach) Леон Кософ (Leon Kossoff) Холандија 30п Meno Bars (Menno Baars) Јужна Африка 30п Марлен Думас (Marlene Dumas) Шпанија 30п Мигел Барцело (Miquel Barcelo) Аустралија 30п Џорџ Џитез (George Gittoes) Мексико 30п Жулијо Галан (Julio Galán) Чешка 30п Јири Георг Докупил (Jiři Georg Dokupil)
Референце
Литература
Jonah F. Mitchell (Berlin, 2003). Doctoral thesis Expressionism between Western modernism and Teutonic Sonderweg. Courtesy of the author.
(Newport Beach, California: Newport Harbor Art Museum: New York: Rizzoli, .)
. . . . In: (ed. Nicholson)
. ] . Guilford Press, (2001) . . Butler, Judith (1995) 'Contingent Foundations' in (ed. Nicholson) . .
Drabble, M. The Oxford Companion to English Literature, 6 ed., article "Postmodernism". Farrell, John. "Paranoia and Postmodernism," the epilogue to . 309–327. Featherstone, M. (1991) Consumer culture and postmodernism, London; Newbury Park, Calif., Sage Publications. Giddens, Anthony (1991) Modernity and Self Identity, Cambridge: Polity Press. Gosselin, Paul. Flight From the Absolute: Cynical Observations on the Postmodern West. volume I. Samizdat Flight From the Absolute: Cynical Observations on the Postmodern West. Volume I
. (2007)
.
Honderich, T., The Oxford Companion to Philosophy, article "Postmodernism". .
. viii, 359 p. . . London, Routledge.
. Ed. Julian Pefanis and Morgan Thomas. Lyotard, Jean-François (1993), . In: Theory, Culture and Society, Vol. 21(1), Lyotard, Jean-François (1995), . In: Theory, Culture and Society, Vol. 21(1), MacIntyre, Alasdair, After Virtue: A Study in Moral Theory (University of Notre Dame Press, 1984, 2nd edn.). . (Atlanta: Scholars Press of American Academy of Religion, 1997; Oxford: . , cloth. , pbk). . Manuel, Peter. "Music as Symbol, Music as Simulacrum: Pre-Modern, Modern, and Postmodern Aesthetics in Subcultural Musics," Popular Music 1/2, 1995, pp. 227–239. & London: Routledge. electronic book review, . . .
, Ockham's Razor Publishing
.
Спољашње везе
, on the neo-expressionist "Neuen Wilden" artists
Категорија:Уметност