26. септембар (26.9.) је 269. дан у години по грегоријанском календару (270. у преступној години). До краја године има још 96 дана.

Догађаји

1186 — Дубровник склопио мир са српским великим жупаном Стефаном Немањом, који је у два наврата покушао да заузме тај град. Споразум о миру био основ за касније уговоре Србије и Дубровника. 1371 — Маричка битка: код Черномена, Турци Османлије поразили српску војску браће Мрњавчевића, краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули. 1580 — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк упловио у луку Плимут на завршетку свог путовања око света, које је трајало 33 месеца. Дрејк био први Енглез који је опловио земљу, за шта је добио титулу витеза од краљице Елизабете. 1687 — У бици с Турцима топовско тане млетачке војске изазвало експлозију у којој су тешко оштећени Партенон и Пропилеји на Акропољу, где је турска војска држала муницију. 1815 — Русија, Аустрија и Пруска формирале Свету алијансу, коју су касније потписали сви европски владари осим британског регента, папе и турског султана. Циљ савеза био да угуши револуционарне покрете у Европи после Француске револуције и Наполеонових ратова. 1853 — Јосиф Панчић постаје контрактуални професор новооформљене Катедре јестаствене историје и агрономије у Лицеју у Београду, указом кнеза Александра Карађорђевића. 1907 — Нови Зеланд, који је био колонија Велике Британије, постао доминион у оквиру Британског комонвелта. 1918 — Савезници у Првом светском рату почели општу офанзиву која је почетком октобра довела до слома Централних сила и завршетка рата. 1941 — У Ужицу су у Другом светском рату - два дана после ослобођења града - прорадиле партизанске фабрике муниције и текстила, у којима су ткани завоји и рубље за борце. 1960 — Кубански председник Фидел Кастро одржао је најдужи говор у историји УН. Говор је трајао чак 4 часа и 29 минута. Одржан први ТВ-дуел председничких кандидата. У оквиру кампање за председника САД, на националној телевизији суочили се тадашњи потпредседник Ричард Никсон и сенатор Џон Кенеди. 1969 — У Боливији војна хунта под вођством генерала Алфреда Ованда Кандије оборила председника Силеса Салинаса. 1980 — У Минхену на фестивалу пива у експлозији подметнуте бомбе погинуло 13, повређено више од 200 особа. 1984 — Уједињено Краљевство и Кина се споразумеле о враћању Хонгконга 1997. под суверенитет Кине. Хонгконг припао Британцима на основу мировног уговора у Нанкингу 1842, после Првог опијумског рата. 1988 — Канадском атлетичару Бену Џонсону одузета је златна медаља на 100 метара због позитивног резултата теста на допинг. 1989 — Вијетнам повукао своје трупе из Камбоџе, које су у тој земљи биле од краја 1978, оставивши снаге владе Хун Сена да се саме боре против маоистичке герилске организације „Црвени Кмери“. 1995 — Почело суђење бившем премијеру Италије Ђулију Андреотију, под оптужбом да је имао блиске везе с мафијом. Андреоти седам пута биран за премијера Италије и био је један од симбола послератне Италије. 1997 — Италијански суд осудио мафијашког боса Салватора Рина и 23 његова најближа сарадника на доживотни затвор због убиства судије Ђованија Фалконеа 1992. У земљотресу у централној Италији 11 особа изгубило живот, тешко оштећена средњовековна базилика Светог Фрање Асишког у Асизију. 2000 — Грчки ферибот „Експрес Самина“ налетео на подводни гребен код острва Парос и потонуо за 20 минута. У удесу брода који је превозио преко 500 путника, живот изгубило њих 72. 2001 — Белгија предала Међународном суду за Руанду бившег руандског министра за финансије Емануела Ндиндабахизија, оптуженог за умешаност у геноцид.

Рођења 1849 — Иван Павлов, руски физиолог, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1904). (прем. 1936) 1888 — Томас Стернс Елиот, америчко-британски песник, есејиста, драматург, издавач и књижевни критичар, добитник Нобелове награде за књижевност (1948). (прем. 1965) 1889 — Мартин Хајдегер, немачки филозоф. (прем. 1976) 1897 — Папа Павле VI. (прем. 1978) 1898 — Џорџ Гершвин, амерички композитор и пијаниста. (прем. 1937) 1905 — Карл Рапан, аустријски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 1996) 1907 — Ентони Блант, енглески историчар уметности и шпијун Совјетског Савеза. (прем. 1983) 1923 — Мија Алексић, српски глумац и комичар. (прем. 1995) 1931 — Славка Јеринић, српска глумица. (прем. 1997) 1941 — Раде Петровић, српски певач. (прем. 2024) 1945 — Брајан Фери, енглески музичар. 1948 — Оливија Њутон Џон, енглеско-аустралијска музичарка, глумица, плесачица и активисткиња. (прем. 2022) 1948 — Братислав Петковић, српски редитељ, драматург и политичар. (прем. 2021) 1951 — Харис Џиновић, босанскохерцеговачки певач. 1952 — Предраг Милетић, српски глумац. 1956 — Линда Хамилтон, америчка глумица. 1957 — Клаус Аугенталер, немачки фудбалер и фудбалски тренер. 1961 — Синди Херон, америчка певачица, глумица и модел, најпознатија као чланица групе -{En Vogue}-. 1962 — Драган Манце, српски фудбалер. (прем. 1985) 1962 — Олаф Олафсон, исландски писац и бизнисмен. 1965 — Радисав Ћурчић, српски кошаркаш. 1968 — Џејмс Кавизел, амерички глумац. 1970 — Шери Мун Зомби, америчка глумица, модел и плесачица. 1976 — Михаел Балак, немачки фудбалер. 1976 — Ивана Мрваљевић, црногорска глумица, продуценткиња и културна радница. (прем. 2024) 1976 — Анџела Тајгер, француска порнографска глумица и редитељка. 1981 — Серена Вилијамс, америчка тенисерка. 1981 — Аледин Јахја, туниски фудбалер. 1981 — Марина Маљковић, српска кошаркашка тренеркиња. 1981 — Кристина Милијан, америчка глумица и музичарка. 1983 — Рикардо Кварежма, португалски фудбалер. 1985 — Милан Милошевић, босанскохерцеговачки кошаркаш. 1988 — Џејмс Блејк, енглески музичар и музички продуцент. 1995 — Милош Вељковић, српски фудбалер.

Смрти 1860 — Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка, кнез Србије од 1815. до 1839. и од 1858. до смрти 1945 — Бела Барток, мађарски композитор и пијаниста (рођ. 1881) 1966 — Милан Дединац, српски писац и позоришни критичар. (рођ. 1902) 1976 — Лавослав Ружичка, швајцарски хемичар (рођ. 1887) 1978 — Мане Сигбан, шведски физичар. (рођ. 1886) 1988 — Бранко Зебец, југословенски и хрватски фудбалер тренер. (рођ. 1929) 1990 — Алберто Моравија, италијански књижевник (рођ. 1907) 1992 — Сретен Марић, српски есејиста, преводилац и професор светске књижевности. (рођ. 1903) 1994 — Шериф Гузми, шеф исламске терористичке организације у Алжиру (GIA) 1998 — Михајло Викторовић, српски глумац (рођ. 1929) 2002 — Бранислав Петровић, српски песник и новинар (рођ. 1937) 2008 — Пол Њумен, амерички глумац, режисер и продуцент (рођ. 1925) 2010 — Глорија Стјуарт, америчка глумица (рођ. 1910) 2011 — Серђо Бонели, италијански стрип аутор и издавач. (рођ. 1932).

Празници и дани сећања Дан везиста у ЈНА Европски дан језика