Стефан Кантакузино (Грчки:Στέφανος Καντακουζινός; 1675 – 7. јун 1716.) био је господар Влашке области од априла 1714. до 21. јануара 1716. године, као последњи земаљски владар земље пре успостављања владавине фанариота.

Биографија Стефан Кантакузин је био део породице Кантакузино, која се у другој половини XVII века борила са породицом Балеану за превласт у политици Влашке, и на крају победила.

Његов деда је био постелник Константин I Кантакузин. Стефан је био син столника Константина II Кантакузина, великог румунског хуманисте школованог у Италији. Преко оца је био братанац господара Влашке војводе Шербана Кантакузина, Михаја Кантакузина и Станке Кантакузино, мајке војводе Константина Бранковеануа.

За време владавине његовог стрица војводе Шербана (1678-1688), породица Кантакузино је надјачала ривале Баленије. У време Шербанове смрти, племићи Константин II Кантакузин и Михај Кантакузин договорили су избор Константина Бранковеануа на престо, који је у почетку имао важну улогу у пословима земље.

Владавина После 1704. године, однос Кантакузина и Бранковеануа се погоршао, што је кулминирало дезертерством Томе Кантакузина током руско-турског рата. Узрок зле крви била је Бранковеануова амбиција да створи наследну монархију, што је било у супротности са жељом столника Константина II Кантакузина да свог сина постави на владарски престо.

Дана 24. марта/5. априла, војвода Константин Бранковеану је свргнут, а сутрадан, на Благовести, Стефан је изабран за господара, којег је бојарима наметнуо турски имброхор. Стефан Кантакузин је подстицао притужбе у Цариграду против војводе Константина Бранковеануа, предао Турцима његову преписку са Немцима и узео имовину Бранковеануових пријатеља.

Стефан је потврђен за владара 23. априла/4. маја 1714. године, након што је послао у Цариград као амбасадоре бана Константина Штирбеја и његовог сународника Радуа Дудескуа.

Током његове владавине почиње рат између Турака и европских хришћана на челу са принцом Еугеном Савојским. Војвода Стефан је стао на страну Хабзбуршких Немаца, саопштавајући генералу Стефану Штајнвилу вести о ратном стању Порте.

Војводу Стефана је оклеветао и уклонио из Букурешта један Капуги, послат преко Капије 9/20 или 21. јануара 1716. године. Док је Дел Кјаро указао на последњи датум, унутрашње хронике помињу 9. јануар (стари стил). Енглески посланик у Цариграду је већ 9. јануара писао државном секретару да је узрок уклањања љубомора великог везира, а војводу Стефана смењује Маврокордат јер је Порта имала више поверења у њега, а његова породица у Цариграду је пореклом из Чезасије.

Војвода Стефан је отишао у Цариград 25. јануара, заједно са оцем, женом и два сина, у почетку му је било дозвољено да живи у кућама у Румунском власништву у престоници Османског царства, примајући неограничене посете.

Убијен је у ноћи 25. на 26. мај/6. на 7. јун 1716. године у Цариграду, заједно са оцем. Њихова тела су бачена у море, а главе пуњене памуком и послате у Адрианопољ, где су представљене везиру Гин-Али. Неколико дана касније, бранилац Михај Кантакузин и Раду Дудеску одведени су под строгом стражом у Адријанопољ и задављени.

Породица Војвода Стефан Кантакузин је био ожењен војвоткињом Пауном Гречану, ћерком племића Андроника Гречануа.Iorga, N. (1911), Femeile în viața neamului nostru. Chipurĭ, datine, fapte, mărturiĭ, Văleniĭ-de-Munte: Tipografia «Neamul Romvnesc», Имали су два сина, Радуа Кантакузина и Константина Кантакузина.

Референце

Литература

Cantemir, Dimitrie (1995), Scurtă povestire despre stârpirea familiilor lui Brâncoveanu și a Cantacuzinilor, Ediție îngrijită, studiu introductiv, note și comentarii de Paul Cernovodeanu. Transcriere, traducere și indici de Emil Lazea, București: Editura Minerva Cernovodeanu, Paul (1995), „Note și comentarii”, În Cantemir, Dimitrie, Scurtă povestire despre stârpirea familiilor lui Brâncoveanu și a Cantacuzinilor, București: Editura Minerva Del Chiaro Fiorentino, Anton-Maria (2005), Revoluțiile Valahiei, Traducere din anul 1929 de S. Cris-Cristian, Iași: Editura Tehnopress Iorga, N. (1939), Scurtă privire a obiceiului neamului românesc, Tradusă liber de Șt. Gr. Berechet, Iași Stoicescu, Nicolae (1971), Dicționar al Marilor Dregători din Țara Românească și Moldova în sec. XIV-XVII, București: Editura enciclopedică română,

Категорија:Рођени 1675. Категорија:Умрли 1716. Категорија:Кнежеви Влашке Категорија:Кантакузино