Ружичасти снови (Ružové sny) је чехословачки филм из 1977. године. Упркос свом разиграном, поетском стилу, ово је био први средњоевропски дугометражни филм који је ромску заједницу ставио у центар пажње на реалистичан начин. Истовремено, представљао је јединствено уметничко достигнуће у словачкој и чехословачкој кинематографији у периоду након совјетске инвазије 1968. године. Филм је режирао Душан Ханак, који је доследно одржавао интегритет своје визије и стила упркос изазовима средњоевропске кинематографије друге половине 20. века.

Ружичасти снови је био визионарско дело јер је обрадио питање мањинске заједнице чији се положај у то време ретко отворено разматрао, а касније је постао једно од кључних друштвених питања у неколико средњоевропских земаља. Сукоб различитих заједница приказан је са суптилним и нежним приступом карактеристичним за Чехословачки нови талас.

Радња филма Јакуб (Јурај Нвота), сањарски поштар у малом и успаваном селу, проводи дане правећи несташлуке, супротстављајући се оцу (Антон Трон) уз прећутну подршку мајке (Хана Сливкова), и дивећи се Јолани (Ива Битовa) из суседног ромског насеља, све док му она не узврати наклоност. Суочени са неповерењем својих породица и осудом дела заједнице, Јакуб се одлучује на још један, овај пут озбиљан, несташлук, верујући да ће тиме омогућити њихов бег у град и заједнички живот.

Међутим, крађа новца из поште, коју је Јакуб извео у намери да им помогне, не само што га сустиже, већ открива и дубоке разлике у њиховим сновима. Док Јакуб романтизује живот слободног, урбаног „циганског“ духа са Јоланом, она сања о стабилности и животу далеко од проблема своје заједнице, те активно ради на остварењу тог циља. Док Јакуб лута из фантазије у затвор и назад, Јолана добија сталан посао и схвата да он није ни близу њене замисли о озбиљном и поузданом Гоју (не-Рому), баш као што она није његова „циганска жена из маште“.

Док се Јолана у ромском насељу удаје за свог упорног просца Војта (Јан Жиго), а Јакуб се враћа родитељима да настави са својим празним сновима, један старији пар из споредне приче, ромска жена Ирена (Сали Салинговa), администраторка општинске канцеларије, и Словак Ондро (Милан Киш), домар и добровољни ватрогасац, такође ступа у брак.

Сценарио Сценарио за Ружичасте снове (Ružové sny) био је заједнички пројекат Душана Ханака и писца Душана Душека. Душек, који је дипломирао природне науке и геологију, касније је постао професор сценарија на Универзитету извођачких уметности у Братислави.

Ханак и Душек су писали сценарио током 1974–1975. године. Власти су одложиле снимање Ружичастих снова за годину дана јер су аутори одбили да промене крај у социјално оптимистичку верзију у којој би главни ликови ступили у брак.

Како би што верније приказали живот Рома, аутори су провели време истражујући њихова насеља. Такође су ангажовали професорку ромологије Милену Хубшманову (1933–2005) као консултанта, а она је помогла у обликовању ромских дијалога. Делови филма снимани су на локацији у Трховишту, правом ромском селу између Михаловца и Требишова у источној Словачкој, уз учешће искључиво ромских статиста.

Глумачка екипа ГлумацУлогаЈурај Нвота (р. 1954)ЈакубИва Битова (р. 1958)Јолана ДанијеловаЗузана Кронерова (р. 1956)Јолана Данијелова (глас)Хана Сливкова (1923–1984)МајкаЖофија Мартишова (р. 1934)Мајка (глас)Антон Трон (1926–1996)ОтацШтефан Фигура (1910–2001)Отац (глас)Јозеф Хлиномаз (1914–1978)Стриц АнтонЉудовит Грешо (1916–1982)Стриц Антон (глас)Либуше Хавелкова (р. 1924)Еленка, управница поштеВацлав Бабка (р. 1927)Господин Бађак, поштански службеникМарија Мотлова (1918–1985)Госпођа Мучкова, жена са кокошињцемБожена Слабјова (1930–2004)Госпођа Мучкова, жена са кокошињцем (глас)Мила Беран (1904–1976)Господин Мучка, њен мужДано Живојновић (1905–1983)Господин Мучка, њен муж (глас)Нађа Хејна (1906–1994)БакаСали СалиноваИрена, службеница градске управеМилан Киш (1934–2007)Ондро, домар градске управе, Иренин удварач, а касније супругВијера СоучковаКвета, Јоланина пријатељицаЗита Фуркова (р. 1940)Квета, Јоланина пријатељица (глас)Јан ЖигаВојто, Иренин дечко, Јоланин удварач, а касније супругАрпад РигоДежо Данијел, Јоланин братИван Рајњак (1931–1999)Дежо Данијел, Јоланин брат (глас)Вјера Била (1954–2019)Гита, Јоланина сестраВерона ФерчаковаФури Дај (Бака), Јоланина бакаМаргита ГашпароваГоспођа Данијелова, Јоланина мајкаЈан ЂињаГосподин Данијел, Јоланин отацМаргита МиковаГоспођа Ригова, мајка трудне девојкеМаријан Лабуда (1944–2018)Управник производног погонаЉудовит Кронер (р. 1925)Марцел, сеоска будалаЈозеф Кронер (1924–1998)Марцел, сеоска будала (глас)Ондреј РедајМирга, возач мртвачких кола Фури ДајШтефан Манџар (р. 1952)–Вијера Калејова–Хелена Деметерова– Велики број синхронизованих улога у филму био је делимично последица избора глумаца. Душан Ханак је желео да у филм укључи мање познате и аутентичне глумце. Ради освежавања словачке кинематографије, ангажовао је чешке глумце, али су само Либуше Хавелкова и, у нешто мањој мери, Вацлав Бабка могли да говоре словачки довољно уверљиво да не захтевају синхронизацију. Код ромских ликова, задржавање оригиналног гласа било је готово немогуће. Иако вешта у улози, Ива Битова, студенткиња музичког конзерваторијума у Брну, ћерка моравско-чешке мајке и оца Рома из округа Галанта у западној Словачкој, имала је мало практичног искуства са словачким језиком, а нимало са ромским.Denisa Havrľová, "S Idou Kelarovou: O čom tá 'rómska' hudba vlastne je?!" Khamoro, 2000. Остали ромски натуршчици су такође морали бити синхронизовани, било због језичке баријере, било због недостатка глумачког искуства.

Један од ретких оригиналних гласова у филму био је главни глумац Јурај Нвота, студент позоришне режије на Универзитету уметности у Братислави. Сали Салингова имала је одређено сценско искуство као певачица у тада популарном џез бенду Брања Хронеца. Вјера Била, рођена у Чешкој, потицала је из музичке породице. Њен отац, Карол Ђиња, и мајка били су рођени и одрасли у источној Словачкој. То јој је омогућило познавање језика, па су њене ретке реплике на словачком и ромском задржане. Насупрот томе, један од најуверљивијих ликова у филму, бака за коју се Јакуб плашио да је преминула, тумачила је искусна глумица Нађа Хејна, која је потицала из старе и угледне словачке породице и имала дугогодишње аматерско и професионално позоришно искуство у Мартину.

Ива Битова је наставила певачку каријеру, почела да компонује и стекла интернационално признање, а њени албуми су објављени и у Сједињеним Америчким Државама. Још једна ромска натуршчица, Вјера Била, започела је оригиналну певачку каријеру 1990-их, иако је у музичким ансамблима наступала много раније. Јурај Нвота је након филма Ружичасти снови наставио да глуми, започињући разноврсну каријеру као позоришни режисер, а 1990-их је почео да режира и филмове.

Датум издања Власти су дозволиле да филм буде приказан само у ограниченој дистрибуцији. Филм је добио Награду чехословачких критичара за 1996. годину и Награду публике на Чехословачком филмском фестивалу у Братислави 1977. године. Постао је једини словачки филм из 1970-их који је приказан у иностранству. Ружичасти снови је остао најпопуларнији филм Душана Ханка.Jan Lukeš, "Foreword to Dušan Hanák," 3 scénáře. Prag, 2005. Након распада комунизма у Централној Европи, када је издат на VHS касети, филм је постао посебно популаран у ромској заједници у Словачкој и Чешкој Републици.

Ружичасти снови је издат на ДВД-у, у 4:3 аспектном односу, без регионалних ограничења и са енглеским титловима од стране Словеначког филмског института 2007. године.

Референце

Спољашње везе

Ружичасти снови на IMDb-у

Категорија:Филмови 1977. Категорија:Филмови на ромском језику Категорија:Чехословачки филмови