Државни резерват Хосровске шуме је резерват природе у Араратској провинцији Јерменије. Резерват је једно од најстаријих заштићених подручја на свету са историјом од око 1.700 година. Основан је у 4. веку (334–338) по наредби краља Хосрова Котака, који му је дао име. Основан је да побољша природне климатске услове суседних територија Арташата – главног града Јерменије датог периода и новооснованог града Двина да би се обезбедило очување и обогаћивање флоре и фауне; служе као терен за краљевски лов, војне вежбе и забаву.
Ово подручје је проглашено државним резерватом у септембру 1958. и покрива око 232.135 хектара на надморској висини од 700 до 2.800 метара изнад нивоа мора. Резерват Хосров штити шуме клеке и храста из терцијарног периода, аридне асоцијације полупустињских и гаригских предела и других медитеранских реликтних биљних екосистема, као и генетски фонд ретких животиња и биљака прилагођен условима резервата. Укључује и мочваре од међународног значаја. Државни резерват Хосровске шуме, захваљујући својим бројним особеностима, јединствен је не само у Јерменији, већ иу целом екорегиону Кавказа.Report rm.coe.int
Од 2002. године административне, научне, практичне и организационе активности у резервату спроводи Државна некомерцијална организација Државног резервата Хосровске шуме (СНЦО) Агенције за управљање биоресурсима под покровитељством Министарства заштите природе Јерменије. Према резервисаној повељи (Одлука Владе Р. бр. 925 од 30. маја 2002. године, Анекс 1), основни циљеви оснивања резервата су обезбеђивање природног развоја водених и копнених екосистема сливова река Азат и Веди, заштита предела и биолошке разноврсности укључујући генетски фонд ретких биљака и животиња, као и научна истраживања и истраживања. предуслови за развој научно-образовног туризма, еколошко образовање и одговорност.
Следећа заштићена подручја су под подређеношћу Државног резервата Хосровске шуме: СНЦО:Khosrov publicsearch.coe.int
Државни резерват Хосровске шуме, који је тренутно подељен на четири округа - Гарни (4.253 ха), Какавберд (4.745 ха), Хосров (6.860,8 ха) и Хачадзор (7.354,7 ха). Државно светилиште Гораванска пешчара (95,99 ха) Државно светилиште Кор Вирап (50,28 ха)
Схватајући значај резервата, СНЦО Државног резервата Хосровске шуме је 26. августа 2013. године добио Европску диплому заштићених подручја.
Резерват има дивне пределе, богат биолошку разноврсност, огромну разноврсност занимљивих и значајних нетакнутих шума које су резултат дуготрајног очувања, правилног плана управљања и структуре. О брижном односу Јермена према историјским споменицима сведочи и Хосровска шума. Захваљујући њиховом ставу, прашума која се налази у близини садашње престонице Јерменије-Јеревана очувана је већ 17 векова.
Историја резервата мини|300x300п|Древне насељене пећине дуж кањона реке Азат Резерват ужива дугогодишњу репутацију шумског тракта са спектакуларним пејзажима и богатим историјским наслеђем које је најближи део нетакнуте природе престоничкој агломерацији. Очување дивљих животиња и заштита природе започели су у Јерменији пре много векова.
Резерват је основао краљ Хосров III из Краљевине Јерменије који је владао од 330. до 339. године, по коме је резерват и добио име. Хосров је наредио да шума буде резерват за побољшање природно-климатских услова суседног града Арташата како би се обезбедило очување и обогаћивање флоре и фауне. Такође је наредио засад дрвећа на високој падини планина. Такође је служио као краљевско земљиште за лов, за обављање војних вежби и забаву. Касније је шума обогаћена ловачким животињама довоженим из других места, посебно из Ирана. Овај резерват који је основао Хосров био је једини државни шумски резерват у Римском царству и међу првима у том региону. Хосров је био први хришћански монарх као владар државе који је успоставио резерват за очување природе и био је једини познати монарх као потомак дијадоха и далеки сродник грчког краља Александра Великог и као далеки сродник по оцу персијског краља Дарија I који је то учинио.
Према Фаусту Византијском, постојале су две ограђене шуме, једна која се звала 'Тачар Мајри' (Света шума) и 'Хосровакерт', које су обе биле успостављене на обе обале реке Азат. Шума Тачар Мајри почињала је од храма Гарни и протезала се до града Двина. Хосровакерт је успостављен између Арташата и Двина дуж трске. Током векова Хосровакерт је нестао, а преостали Тачар Мајри је касније спојен са природном шумом. Други јерменски историчар Мојсије из Хорене помиње у својим списима историју шуме. Према Мојсију из Хорене, израз 'Хосровска шума' је повезан са краљем Хосровом. Такође људи у Јерменији овековечују име краља Хосрова не само за име шуме, већ и за насеље, реку и планину (планина Хосровасар) по имену монарха. Пут свиле је прошао кроз територију резервата.
У доба Совјетског Савеза, Хосровска шума је издвојена као шумарија, а 13. септембра 1958. Шумарија Гарни је добила статус резервата Хосров (тада Гарни). Величина резерве је тада била 14.861 квадратних километара. Резерват је постао заштићено подручје јер висококвалитетна слатка вода снабдева реку Азат, која се спушта до Јеревана и шума које се предају. 1990. резерва је постала 29.196 квадратних километара у коју су укључена нека суседна земљишта и 2006–2007. резерва је смањена на 23.878 квадратних километара.
Резерват има званични статус ИУЦН Иа категорије. Од 1995. године резерват је подређен Министарству заштите природе Јерменије, којим управља Агенција за управљање биолошким ресурсима и послује као непрофитна организација резервата Хосров. Између 2006. и 2007. године, био је у току процес израде и одобравања плана управљања резерватом који има за циљ да побољша еколошки и социо-економски статус резервата који је произашао из усаглашености са Конвенцијом о биолошкој разноврсности из 1993. године.
У првом тромесечју 2008. године, школарци из села у највећим селима у близини резервата били су укључени у програм подизања свести о резервату. Међу програмима је била и кампања о очувању леопарда, јер је резерват једно од „жаришта“ за персијског леопарда. Дана 9. септембра 2008. године отворен је Центар за посетиоце у округу Гарни резервата за посетиоце и туристе у циљу едукације посетилаца и подизања свести о резервату о његовој природној и људској историји. Резерват је 4. априла 2012. године добио европску диплому о заштити животне средине и очувања од стране Савета Европе.
Геологија Геологија резервата је храпава и има типичан планински венац, који обухвата густу мрежу главних и гранастих гребена, високих платоа и дубоких кањона уздигнутих масивима и врховима вулканског штита. Постоје трагови претходне тектонске активности разних раседа и пукотина. Стене, вулканске наслаге и магматски интрузији датирају из периода креде и преолигоцена. Доминантне стене су квартарни фрагментарни остаци и ефузивни. Због топлог времена и утицаја воде, постоји интензиван еолски процес који је обликовао бројне природне геолошке фигуре и већина падина је стрма, са нагибом већим од 30°. Средње коте појаса су 1.500 до 2.300 метара изнад нивоа мора покрива око половину територије резервата и представља изразито неравни терен састављен од набораних и детриталних гребена. Ниска надморска висина појаса испод 1.500 метара обележена је огромним површинама пустара.
Водни ресурси мини|Астгиков водопад Главне реке у резервату су Азат и Веди.
Дужина реке Азат је 55 километара и има басен који заузима 572 квадратних километара. Дубока је са релативно једнаким протоком. Пуни је углавном у априлу и мају и има снежно-кишни и подземни мешовити извор.
Одређени обални делови реке су понекад замрзнути зими. На притокама реке Азат налазе се бројни мали водопади.
Река Веди почиње од 2.700 метара висине. Дужина реке је 58 километара, пад је 1.910 метара, а површина слива је 633 квадратних километара. Речни ток има типичне сезонске карактеристике, углавном са мешовитим изворима.
Десне притоке реке Веди су реке Хосров, Манкук.
У резервату се налази велики број слатководних и минералних изворишта, који су специфицирани због свог стабилног режима.
Клима Клима резервата је прилично разнолика углавном због различитих надморских висина.
Сува континентална клима обухвата подручја која се налазе у подножју удубљења Арарата и износе 900 до 1.300 метара изнад нивоа мора. Просечна годишња количина падавина овде је 350–450 милиметара.
Зиме су релативно благе (без стабилног снежног покривача сваке године). Просечна температура у јануару је -4-5 °C. Најнижа температура достиже -25 °C.
Пролеће је кратко, релативно влажно. Од друге декаде маја температура ваздуха снажно расте изнад 15 °C и почиње суво и топло лето.
Лето је дуго и често праћено условима суше. Максималне температуре су у јулу и августу и достижу до 38 °C. Ветрови су типични за другу половину дана у летњим месецима који дувају са гегамских планина.
Умерено топла, сува и умерена климатска зона обухвата територије чије се надморске висине крећу од 1.400 метара до 200 метара изнад нивоа мора. Просечна годишња количина падавина је 500–600 милиметара, број дана без смрзавања је око 200 дана.
Стабилан снежни покривач је специфичан за зимске месеце. Снежни покривач се обично појављује од средине новембра, а нестаје средином марта. Просечна јануарска температура је -5-7 °C. Према дугогодишњим истраживањима, апсолутни минимум се смањује до −30 °C.
Пролеће је дуго и пуно падавина. Често је ноћно смрзавање.
Лето је релативно топло и суво, а одликује се претежно сунчаним данима. Максимална температура је у јулу и августу и достиже до 34 °C.
Јесен је релативно топла. Падавине су честе током прве декаде октобра, док током прве декаде новембра често пада снег.
Умерено хладна климатска зона обухвата територије чије су надморске висине од 2.000 метара до 2.500 метара изнад нивоа мора. Просечна годишња количина падавина је до 800 милиметара а број дана без смрзавања је око 90–120 дана.
Пејзажи мини|350x350п|Панорамски поглед на шуму Хосров Пејзажна разноликост Државног резервата Хосровске шуме је због тешког планинског рељефа, стрмог зонирања и посебности земљишно-климатских услова. Од пејзажних типова од полупустињских до планинских и алпских ливада.
Праве и ретке шуме заузимају 16 одсто резервата, отворени травњаци 20 одсто резервата, а ксерофилне заједнице које живе у стенама покривају 64 одсто резервата.
Полупустињски типови предела распрострањени су на 900 до 1.250 метара изнад нивоа мора у подножју планинских ланаца. Суве степе заузимају средње делове планинског појаса (на 1.250 до 2.500 метара изнад нивоа мора), где се може срести/пронаћи источна храстова шума од 1.600 и ретка шума клеке на 1.500 до 2.100 метара изнад нивоа мора.
Такође се могу срести Курика, Мукиња и Lonicera caucasica на одвојеним острвцима или у мешовитим симбиозама.
Планинско-степски и планинско-ливадски пејзажи простиру се на 2.500 метара изнад нивоа мора у подручју резервата; преносе се у субалпске и алпске ливаде у високопланинском појасу.
Флора мини|266x266п|Шума клеке На територији резервата, који чини само 1% целе територије Јерменије, флора броји 1.849 врста високоваскуларних биљака из 588 родова и 107 породица, што чини више од половине флоре Јерменије (укупно више од 3.800 врста) и око једне трећине богатства флоре Кавказа. Богата флора је мешавина ендемичних, ретких и угрожених врста.