Панични напад су изненадни тренутци интензивног страха и нелагодности који могу укључивати палпитације, иначе дефинисане као убрзан, неправилан рад срца, знојење, бол или нелагодност у грудима, кратак дах, дрхтање, вртоглавицу, утрнулост, конфузију или осећај предстојеће пропасти. Типично, ови симптоми су најгори у року од десет минута од почетка и могу трајати отприлике 30 минута, иако могу варирати од неколико секунди до неколико сати. Иако могу бити изузетно узнемирујући, сами напади панике нису физички опасни.
Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје, пето издање (DSM-5) дефинише их као „нагли налет интензивног страха или интензивне нелагоде који достиже врхунац у року од неколико минута и током којег се јављају четири или више од следећих симптома“. Ови симптоми укључују, али нису ограничени на, оне горе раније поменуте.
Панични напади функционишу као маркер за процену тежине, тока и коморбидитета (истовремено присуство две или више дијагноза) различитих поремећаја, укључујући анксиозне поремећаје. Дакле, напади панике могу се применити на све поремећаје који се налазе у DSM-у.
Панични напади може изазвати извор који се може идентификовати, или се могу десити без икаквог упозорења и без специфичне, препознатљиве ситуације.
Неки познати узроци који повећавају ризик од паничног напада укључују медицинска и психијатријска стања (нпр. панични поремећај, социјална фобија, посттрауматски стресни поремећај, зависност од лекова, депресија), супстанце (нпр. никотин, кофеин) и психолошки стрес.
Пре постављања дијагнозе, лекари настоје да елиминишу друга стања која могу да изазову сличне симптоме, као што су хипертиреоза (претерано активна штитна жлезда), хиперпаратироидизам (претерано активна паратироидна жлезда), кардиоваскуларне болести, поремећаји дисања и дисаутономија, болест система који регулише невољне процесе у телу.
Лечење паничног напада треба да буде усмерено на основни узрок. Код оних са честим нападима могу се користити саветовање (психотерапија) или лекови, као превентивне и абортивне мере, оне које заустављају напад док се дешава. Тренинг дисања и технике опуштања мишића такође могу бити од користи.
Панични напади често изгледају застрашујуће и за оне који их доживљавају и за оне који су њихови сведоци, а људи често мисле да имају срчани удар због симптома. Међутим, они не изазивају никакву стварну физичку штету код особе која је доживљава.
Раније студије су сугерисале да они који пате од поремећаја повезаних са анксиозношћу (нпр. панични поремећај) имају већи ризик од самоубиства.
У Европи отприлике 3% становништва има паничне нападе у датој години, док у Сједињеним Државама погађа око 11%. Панични напади су чешћи код жена него код мушкараца и често почињу током пубертета или раног одраслог доба. Деца и старији одрасли су ређе погођени. мини|300x300п|
Знаци и симптоми Када људи доживе панични напад, он се обично јавља веома изненада и неочекивано са широким спектром симптома који обично трају, у просеку, неколико минута. Типично, симптоми напада панике достижу свој најгори интензитет у првом минуту, а затим постепено нестају у наредних неколико минута. Током овог периода, људи често осећају интензиван страх да ће се догодити нешто катастрофално упркос томе што не постоји непосредна опасност. Учесталост паничног напада варира између појединаца, при чему неки људи доживљавају панични напад често сваке недеље, док други могу имати један панични напад годишње. Карактеристике које помажу да се дефинише панични напад су скуп симптома који прате паничне нападе, као и чињеница да се панични напад јавља без подстицаја; што значи да обично не постоји догађај који изазива панични напад.
Панични напади су повезани са много различитих симптома, при чему особа доживљава најмање четири од следећих симптома: убрзан рад срца, бол у грудима, палпитације (тј. осећај да вам срце лупа из груди), отежано дисање, осећај гушења, мучнина, бол у стомаку, вртоглавица (тј. осећај као да се можете онесвестити). дереализација (тј. осећај одвојености од стварности, као да догађаји који се дешавају нису стварни), деперсонализација (тј. осећање неповезаности са својим телом или мислима), страх од губитка контроле и страх од умирања.
Ови физички симптоми се алармантно тумаче код људи склоних паничним нападима. Ово доводи до повећане анксиозности и формира позитивну повратну спрегу, што значи да што више особа доживљава симптоме повезане са паничним нападом, то је већи осећај анксиозности који може да погорша њихове паничне нападе. Панични напади се разликују од других облика анксиозности по свом интензитету и њиховој изненадној, епизодној природи.
Бол у грудима Људи могу искусити широк спектар симптома у току паничног напада; они имају тенденцију да буду веома интензивни и застрашујући, а уобичајени симптоми отежаног дисања и бола у грудима понекад могу да наведу људе да верују да имају срчани удар, што их наводи да оду у одељење хитне помоћи. Пошто су бол у грудима и отежано дисање обично симптоми неке врсте срчаних болести (као што је срчани удар), постоји медицински значај у искључивању разлога који угрожавају живот за њихове симптоме. Срчани удар (који се такође назива инфаркт миокарда) настаје када дође до зачепљења артерија које иду до срца, због чега мање крви долази до срчаног ткива и на крају узрокује одумирање срчаног ткива. Ово ће бити процењено у одељењу хитне помоћи електрокардиограмом (тј. сликом електричне активности срца) и мерењем хормона званог тропонин, који се ослобађа из срчаног ткива у време стреса на ткиво.
Узроци мини|Реакција борбе или бекства која се може појавити са симптомима који могу изазвати напад панике. Напади панике могу бити узроковани комбинацијом фактора. Биолошки фактори који могу довести до паничног напада укључују психијатријске поремећаје као што су посттрауматски стресни поремећај (PTSD) и опсесивно-компулзивни поремећај (OCD), срчана стања, низак крвни притисак и преактивна штитна жлезда. Неравнотежа норепинефринског система, који је одговоран за координацију одговора тела бори се или бежи, такође је повезана са паничним нападима.
Панични поремећај има тенденцију да настане у раном одраслом добу, иако се може јавити у било ком узрасту. Чешћи је код жена и обично се јавља чешће код особа са натпросечном интелигенцијом. Истраживање које укључује идентичне близанце показало је да ако један близанац има анксиозни поремећај, вероватно ће га имати и други.
Панични напади могу се појавити и због краткотрајних стресора. Велики лични губици, као што је крај романтичне везе, промене у животу као што су посао или селидба, и друге значајне животне промене могу изазвати паничне нападе. Појединци који су природно анксиозни, којима је потребно много уверавања, претерано брину о свом здрављу, имају преопрезан поглед на свет око себе и имају кумулативни стрес, већа је вероватноћа да ће доживети паничне нападе. За адолесценте, друштвене транзиције, као што су промене у разредима и школама, такође могу бити фактор који доприноси паничним нападима.William T. O‘Donohue,· Lorraine T. Benuto, Lauren Woodward Tolle (eds, 2013). Handbook of Adolescent Health Psychology, Springer, New York. . Page 511
Људи често доживљавају паничне нападе као директан резултат изложености одређеним страховима или фобијама. Ситуација може постати повезана са паником ако је неко раније имао претходну реакцију у сличним контекстима.
Различите супстанце такође могу изазвати паничне нападе. На пример, прекид или смањење дозе лека (престанак лека) без смањења може изазвати нападе панике. Друге супстанце за које се обично зна да су повезане са нападима панике укључују канабис и никотин.
Панични поремећај За особе које имају поновљене, упорне нападе или осећају озбиљну анксиозност због новог напада се каже да имају панични поремећај. Панични поремећај се упадљиво разликује од других врста анксиозних поремећаја по томе што су напади панике често изненадни и ничим изазвани.Panic Disorder – familydoctor.org Међутим, панични напади које доживљавају они са паничним поремећајем такође могу бити повезани или појачани излагањем одређеним местима или ситуацијама, што отежава свакодневни живот."Anxiety Disorders"
Ако особа има поновљене и неочекиване нападе панике, то може бити потенцијални знак паничног поремећаја. Према DSM-5, панични поремећај се може дијагностиковати ако пацијент има не само понављајуће паничне нападе, већ и доживи најмање месец дана анксиозности или забринутости да ће имати додатне нападе. Ова забринутост може довести до тога да особа промени своје понашање како би избегла ситуације које су изазвале напад. Панични поремећај се не може дијагностиковати ако пацијент има неки други поремећај који изазива нападе панике (нпр. социјални анксиозни поремећај).
Пацијенти погођени паничним поремећајем могу се борити са депресијом и смањеним квалитетом живота. У поређењу са општом популацијом, они су такође под повећаним ризиком од злоупотребе психоактивних супстанци и зависности.
Агорафобија Панични поремећај се често манифестује агорафобијом, што је анксиозни поремећај у коме се појединац појављује са страхом од ситуације из које не може да изађе или побегне, посебно ако дође до напада панике. Људи који су имали напад панике у одређеним ситуацијама могу развити фобије од ових ситуација и почети да предузимају мере да их избегну. На крају, образац избегавања и ниво анксиозности због другог напада може да достигне тачку где особе са паничним поремећајем не могу да возе или чак изађу из куће, преферирајући удобност боравка на безбедном и познатом месту. У овој фази се каже да особа има панични поремећај са агорафобијом.
У Јапану, људи који показују екстремну агорафобију до те мере да не желе или не могу да напусте своје домове називају се Хикикомори. Овај термин се користи да опише и особу и феномен. Након што ју је прво дефинисало јапанско Министарство здравља, рада и социјалног старања, национална истраживачка радна група је прецизирала дефиницију као „стање избегавања друштвеног ангажовања (нпр. образовање, запошљавање и пријатељства) са генерално упорним повлачењем у нечије пребивалиште најмање шест месеци као резултат различитих фактора“.
Патофизиологија Када се јаве панични напади, људи доживљавају изненадни почетак страха и анксиозности у окружењу без стварне перципиране претње (нпр. ваш ум верује да постоји нешто што прети вашем благостању, али се ништа не дешава стварно опасно по живот). Овај одговор заснован на страху доводи до ослобађања хормона званог адреналин (такође познатог као епинефрин), што доводи до бори се или бежи одговора. Људско нервно стање се састоји од симпатичког нервног система, који је одговоран за борбу или бег (активни) одговор, и парасимпатичког нервног система, који је одговоран за одмор и варење (пасивни) одговор. Симпатички нервни систем припрема наше тело за напорну физичку активност (тј. борбу или бекство) утичући на различите телесне функције као што су убрзани рад срца, појачано дисање, знојење и многе друге, што доводи до физичких симптома који прате напад панике. Тачан механизам иза напада панике остаје нејасан; постоји неколико различитих идеја зашто неки људи доживљавају нападе панике, док други не. Тренутне теорије укључују модел мреже страха, теорију ацидобазних поремећаја у мозгу и нерегуларну активност амигдале (тј. дела мозга одговорног за контролу емоција, као што је страх, и препознавање претњи).
Мрежни модел страха