Париз—Ница 2025.. било је 83 издање етапне бициклистичке трке Париз—Нице, која је одржана у периоду од 9. до 16. марта у Француској, као шеста трка у оквиру -{UCI}- ворлд тура 2025. Вожено је осам етапа, укупна дужина је износила 1.167.7 -{km}-, старт је био у Ле Пере ан Ивелену, док је последња етапа вожена у Ници. Вожене су двије равне етапе, екипни хронометар, двије лакше брдске етапе, једна средње тешка и двије тешке. Највећи фаворит је био двоструки побједник Тур де Франса Јонас Вингегор, док су остали фаворити били његов сувозач и побједник трке 2024. Матео Јоргенсон, Жоао Алмеида, Сантијаго Буитраго, Матијас Скелмосе, Бен о Конор, Тимен Аренсман, Александар Власов и Лени Мартинез.

Током пете етапе је пао Вингегор, док је био на другом мјесту у генералном пласману и повукао се прије почетка шесте етапе. Трку је освојио Јоргенсон, минут и 15 секунди испред Флоријана Липовица, док је на трећем мјесту завршио Аренсман, минут и 58 секунди иза Јоргенсона. Мадс Педерсен је освојио класификацију по поенима, пет поена испред Јоргенсона, Томас Гашињар је освојио брдску класификацију поен испред Мајкла Сторера и Алмеиде, Липовиц је освојио класификацију за најбољег младог возача минут испред Магнуса Шефилда, а Инеос гренадирс тимску класификацију. Тим Мерлије је остварио двије етапне побједе.

Тимови

На трци су учествовала 22 тима, са по седам возача. Свих 18 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу и били су обавезни да учествују пошто је трка била у ворлд туру прије 2017. године, док су два најбоља про тур тима за претходну сезону такође имали аутоматску позивницу за све ворлд тур трке, али нису били обавезни да учествују. Лото и Израел—премијер тех су били најбоља про тур тимови на крају сезоне 2024. али су одлучили да прескоче трку како би сакупљали бодове на мањим тркама за повратак у ворлд тур, док су специјалне позивнице добили Каха рурал—сегурос РГА, Тотал енержис, Тудор про сајклинг и Уно—Х мобилити.

-{UCI}- ворлд тур тимови:

Алпесин—декунинк Аркеа—бб хотелс Бахреин—викторијус Визма—лејз а бајк Групама—ФДЈ Декатлон АГ2Р ла мондијал ЕФ едукејшон—изипост Инеос гренадирс Интермарше—ванти Кофидис Лидл—трек Мовистар Пикник постнл Ред бул—Бора–ханзго Судал—Квик-степ УАЕ тим емирејтс ХРГ ХДС Астана Џејко—алула

-{UCI}- про тур тимови:

Каха рурал—сегурос РГА Тотал енержис Тудор про сајклинг Уно—Х мобилити

Новчане награде и бодови Новчане награде

Укупан новчани фонд на трци износио је 142.950 евра. Побједник је добио 16.000, другопласирани 8.000, трећепласирани 4.000, четвртопласирани 2.000, а награде је добијало првих 20 возача, с тим да су возачи од 10. до 20. мјеста добијали по 400 евра. У брдској и класификацији по поенима награде су добијала четири првопласирана возача на крају трке, побједници су добијали по 2.000, другопласирани по 1.000, трећепласирани 800, а четвртопласирани по 400. У класификацији за најбољег младог возача награде су додјељивале на два начина, лидер класификације је на свакој етапи добијао по 150 евра, а побједник на крају трке је добио 800 евра. У тимској класификацији су се награде такође додјељивале на два начина, најбољи тим на крају сваке етапе је добијао по 300 евра, а побједник тимске класификације на крају трке 1.200 евра. Најагресивнији возач на свакој етапи добијао је 300 евра, Новчане награде су добијала прва тројица возача преко означених брдских успона и преко пролазних циљева, првопласирани је добијао 100, другопласирани 75, а трећепласирани 25 евра.

Побједник сваке појединачне етапе добијао је по 4.000, другопласирани 2.000, трећепласирани 1.000, а награде је добијало првих 20 возача, с тим да су возачи од 10. до 20. мјеста добијали по 100 евра.

+ Новчане награде на крају тркеПозицијаЕтапеКласификације 20px Генерални пласман Класификацијапо поенима Брдскакласификација Најбољимлади возач Тимови Најагресивнији возач Успони и пролазни циљеви1. — 2. — 3. 4. —5. —6. 7.8. 9.10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. Дневно

Бодови

Бодове у -{UCI}- свјетском рангирању добило је првих 60 возача. Побједник трке је добио 500, другопласирани 400, трећепласирани 325, четвртопласирани 275, а петопласирани 225. Бодове је добијало првих десет возача на свакој етапи, побједник 60, другопласирани 40, а трећепласирани 30, док је лидер трке добијао по 10 бодова на свакој етапи.

+ Бодови на крају трке Позиција Генерални пласман Етапе1. 500 602. 400 403. 325 304. 275 255. 225 206. 175 157. 150 108. 125 89. 100 510. 85 2 11. 70 — 12. 60 13. 50 14. 40 15. 35 16—20. 30 21—30. 20 31—50. 10 51—55. 5 56—60. 3 Дневно 10

Рута и етапе

+Карактеристике етапа и побједници: Етапа Датум Рута Дистанца Тип Побједник Реф. 1. Ле Пере ан Ивелен — Ле Пере ан Ивелен 156.5 -{km}- 20px|alt=|link= Равна етапама 2. Монтесон — Белгард 183.9 -{km}- 20px|alt=|link= Равна етапа 3. Аутомобилска стаза Невер Мањи Кур — Невер 28.4 -{km}- 20px|link=|alt= Екипни хронометар Визма—лејз а бајк 4. Виши — Ла лож де Гард 163.4 -{km}- 20px|link=|alt= Планинска етапа 5. Сен Жу-ан Шевале — Кот Сент Андре 196.5 -{km}- 20px|link=|alt= Брдска етапа 6. Сен Жулен ан Сен Албан — Бер л’Етанг 209.8 -{km}- 20px|link=|alt= Брдска етапа 7. Ница — Орон 147.8 -{km}- 109.3 -{km}- 20px|link=|alt= Планинска етапа 8. Ница — Ница 119.9 -{km}- 20px|link=|alt= Средња планинска етапа Укупно 1.167.7 -{km}-

Етапе 1. етапа

9. март 2025. — Ле Пере ан Ивелен — Ле Пере ан Ивелен, 156.5 -{km}-

2. етапа

10. март 2025. — Монтесон — Белгард, 183.9 -{km}-

3. етапа

11. март 2025. — Аутомобилска стаза Невер Мањи Кур — Невер, 28.4 -{km}-

+ Резултати 3. етапе Позиција Тим Вријеме 1. Визма—лејз а бајк 30' 26 2. Ред бул—Бора–ханзго + 15" 3. Џејко—алула + 25 4. Лидл—трек + 30 5. Инеос гренадирс + 33 6. ЕФ едукејшон—изипост + 34" 7. Декатлон АГ2Р ла мондијал + 39" 8. УАЕ тим емирејтс ХРГ + 42" 9. Мовистар + 49" 10. Судал—Квик-степ| + 51"

+ Генерални пласман након 3. етапе Позиција Возач Тим Вријеме 1. Визма—лејз а бајк 8ч 13' 52" 2. Визма—лејз а бајк + 6" 3. Џејко—алула + 21" 4. Џејко—алула + 21" 5. Александар Власов Ред бул—Бора–ханзго + 31" 6. Ред бул—Бора–ханзго + 31" 7. Џејко—алула + 31" 8. Ред бул—Бора–ханзго + 34" 9. Лидл—трек + 36" 10. Инеос гренадир + 38"

4. етапа

12. март 2025. — Виши — Ла лож де Гард, 163.4 -{km}-

5. етапа

13. март 2025. — Сен Жу-ан Шевале — Кот Сент Андре, 196.5 -{km}-

6. етапа

14. март 2025. — Сен Жулен ан Сен Албан — Бер л’Етанг, 209.8 -{km}-

7. етапа

15. март 2025. — Ница — Орон, 147.8 -{km}- 109.3 -{km}-

8. етапа

16. март 2025. — Ница — Ница, 119.9 -{km}-

Класификације

мини|лево|Матео Јоргенсон, побједник трке, на подијуму прије почетка четврте етапе.

На Париз—Ници су се додјељивале четири различите мајице за четири класификације, а поред њих су постојале друге класификације и награде, за које се нису додјељивале мајице већ су бројеви које возачи носе били другачије боје.

Прва и најважнија класификација био је генерални пласман, јер је побједник генералног пласмана такође и побједник трке. Пласман се рачунао тако што су се на времена возача остварена на првој етапи, додавала времена остварена на свакој наредној. Три првопласирана возача на свакој етапи осим екипног хронометра добијали су временску бонификацију од 10, 6 и 4 секунде, а у току трке, на означеним пролазним циљевима, додјељивале су се такође секунде бонификације, за прву тројицу возача, од 6, 4 и 2 секунде. Возач са најмањим укупним временом у току трку носио је жуту мајицу и сматра се побједником на крају трке. У случају да су возачи били изједначени, гледале су се прво стотинке остварене на екипном хронометру, затим бољи пласмани на етапама а у случају да су изједначени по свему, као последња опција рачунала се позиција остварена на последњој етапи.

мини|десно|Флоријан Липовиц, побједник класификације за најбољег младог возача, на подијуму прије почетка четврте етапе.

Једна од другостепених класификација била је класификација по поенима. На свакој етапи осим на екипном хронометру, поене је добијало првих десет возача, а број поена који се додјељивао је зависио од типа етапе. На етапама 1,2 и 6, на којима се очекивало да се спринтери боре за побједу, побједник је добијао 25 поена, другопласирани 22, трећепласирани 20, док су возачи од четвртог до десетог мјеста добијали 18, 16, 14, 12, 10, 8 и 6 поена, а на етапама 4, 5, 7 и 8, које су биле означене као теже, побједник је добијао 15, другопласирани 12, трећепласирани 10, док су возачи од четвртог до десетог мјеста добијали 8, 6, 5, 4, 3, 2 и 1 поен. На пролазним циљевима, поене су добијала три првопласирана возача, 10, 6 и 4 поена. Лидер класификације носио је зелену мајицу, а у случају да су возачи били изједначени, гледао се број етапних побједа, а затим број побједа на пролазним циљевима, док се као последња опција гледала позиција возача у генералном пласману на крају трке.

Једна од другостепених класификација била је и брдска класификација, за коју су се поени додјељивали првим возачима који пређу преко означених успона, који су били категоризовани у три категорија. На успонима прве категорије поене је добијало пет првопласираних возача, 10, 5, 3, 2 и 1, на успонима друге категорије поене су добијала четири првопласирана возача, 5, 3, 2 и 1, док су на успонима треће категорије поене добијала три првопласирана возача, 3, 2 и 1 поен. На етапама 4, 5 и 7, чији је циљ био на успону, поени су били дуплирани. Лидер у току трке је носио тачкастих мајицу, бијелу мајицу са црвеним тачкама, а побједник класификације је био возач са највише поена на крају трке. У случају да су возачи били изједначени прво се гледао број првих мјеста на успонима прве категорије, затим на успонима друге и треће категорије, а ако су били изједначени по свему, гледала се позиција у генералном пласману.

Четврта мајица која се додјељивала је за најбољег младог возача. У класификацији су се такмичили само возачи млађи од 25 година, а лидер се одлучивао према оствареном времену, исто као и за генерални пласман. Пласман се рачунао тако што су се на времена возача остварена на првој етапи, додавала времена остварена на свакој наредној. Три првопласирана возача на свакој етапи добијали су временску бонификацију од 10, 6 и 4 секунде, а у току трке, на пролазним циљевима су се добијале такође секунде бонификације, за прву тројицу возача, од 6, 4 и 2 секунда. Возач са најмањим укупним временом у току трку носио је бијелу мајицу и сматра се побједником класификације на крају трке.

Последња класификација је била тимска класификација, која се рачунала тако што су се на крају сваке етапе сабирала времена прве тројице возача из сваког тима, а водећи тим био је тим са најмањим укупним временом. У случају да су тимови били изједначени, рачунало се укупно вријеме тројице најбољих возача на етапи, а затим позиција најбоље пласираног возача на етапи, док се као последња опција гледала позиција возача у генералном пласману. Сваки тим који би на трци остао са мање од три возача био је дисквалификован из класификације. На свакој етапи се додјељивала награда за најагресивнијег возача, којег су бирале судије а предсједавао је директор трке.

+ Лидери класификација по етапама Етапа ПобједникГенерални пласманКласификација по поенимаБрдска класификацијаНајбољи млади возачТимска класификацијаНајагресивнији возач20px 1. Тим Мерлије Тим Мерлије Александре Делетре Магнус Шефилд ХДС Астана Самуел Фернандез 2. Тим Мерлије Мик ван Дајке Јонас Абрахамсен 3. Визма—лејз а бајк Матео Јоргенсон Флоријан Липовиц Визма—лејз а бајк Није додијељено 4. Жоао Алмеида Јонас Вингегор Жоао Алмеида Матијас Скелмосе Инеос гренадирс Тобијас Фос 5. Лени Мартинез Матео Јоргенсон Флоријан Липовиц Бен Свифт 6. Мадс Педерсен Томас Гашињар Реми Кавања 7. Мајкл Сторер Мајкл Сторер 8. Магнус Шефилд Мадс Педерсен Крај Матео Јоргенсон Флоријан Липовиц Инеос гренадирс Није додијељено