мини|Олес Санин на 15. Међународном филмском фестивалу у Одеси
Олес Хенадијович Санин (; Камин-Каширски, 30. јул 1972) је украјински филмски редитељ, глумац, сниматељ, продуцент, музичар и вајар. Награду Заслужни умјетник Украјине освојио је 2014. године; такође је награђен Украјинском државном наградом Олександра Довженка (2004) и лауреат Украјинске националне награде Тарас Шевченко (2025).Одлука предсједника Украјине од 5. марта 2025. бр. 155/2025.
Биографија Рођен у Камин-Каширском у Волинској области. Дипломирао је на Националном универзитету за позориште, филм и ТВ Иван Карпенко-Кари у Кијеву 1993. године у класи глумца (ментор: Валентина Зимнија) и завршио курс филмске режије за игране филмове (ментор: Леонид Осика) 1998. године. Праксу је обављао у Холандији и Сједињеним Државама. У периоду 1994–2000. године радио је као филмски редитељ, директор фотографије, директор продукције у секцији играних и документарних филмова украјинског огранка међународне организације Internews Network (тренутно Internews). Продуцирао је неколико десетина документарних филмова (нпр. за станице као што су Internews Network, Canal+, украјински ТВ канале 1+1, NTV, TNT, Polsat, DALAS studio, IKON, PRO Helvecia). Био је директор фотографије неколико документарних филмова и режирао неколико документарних и кратких играних филмова.
Санин предсједава Украјинском асоцијацијом младих кинематографа.
Свира бандуру, торбан, хурди-гурди и прати волињску традицију свирача хурди-гурди-ја.
И сам је правио музичке инструменте, савладавајући занат свог дједа. Под псеудонимом Олеш Смик (укр. Олесь Смик), члан је Кијевског Кобзар Гилд-а.
Два његова дугометражна филма, дебитантски Мамај (2003) и Водич (2014), били су званичне украјинске номинације за Оскара за најбољи међународни филм.
Водич о судбини украјинских кобзара премијерно је приказан 10. октобра 2014. године на 30. Варшавском међународном филмском фестивалу.
Награде и почасти Сребрна медаља браће Лумијер „Сребрна медаља“ Академије умјетности Украјине Државна награда Украјине Олександр Довженко (18. август 2004. год.) – за изузетан стваралачки допринос стварању дугометражног играног филма „Мамај“ (у саставу тима).Одлука председника Украјине број 676/2014 од 23. августа 2014. „О додели државних награда Украјине поводом Дана независности Украјине”. Заслужни умјетник Украјине (23. августа 2014. год.) – за значајан лични допринос изградњи државе, друштвено-економском, научно-техничком, културном и образовном развоју Украјине, значајна радна достигнућа и висок професионализам. Народни умјетник Украјине (13. септембар 2024. год.) - за значајан лични допринос развоју кинематографије, значајна креативна достигнућа, високе професионалне вјештине и поводом Дана украјинског филма. Национална награда Украјине Тарас Шевченко (5. март 2025. год.) — за дугометражни играни филм „Довбуш“
Јавни став У јуну 2018. године подржао је украјинског редитеља Олега Сенцова, затвореног у Русији.Иљенко, Санин и Довженко говоре о Сенцовљевом животу. По сопственим речима // Радіо Свобода, 26.06.2018
Филмографија Режија Умјетнички филмови (дугометражни) 2003 — Мамай (Мамај), (режисер, сценариста, глумац) 2013 — Поводир, або квіти мають очі (Водич, или цвијеће имају очи), (режисер, сценариста) 2023 — Довбуш (Довбуш), (режисер)
Умјетнички филм (краткометражни филм) 2018 — Анна (Ана), (режисер, сценариста)
Документарни филмови 1994 — Матінка Надія (Мајка Нађа) 1994 — Буря (Олуја) 1995 — Зимно (Зима) 1996 — Пустинь (Пустиња) 1998 — Танок моржа (Плес моржа), (коаутор) 1999 — Нація. Лемки (Нација - Лемки) 1999 — Нація. Євреї (Нација - Јевреји) 1999 — Гріх (Гријех) 2000 — Різдво, або як гуцули кінця світу чекали (Божић или како су Хутцули чекали Судњи дан) 2001 — Акварель (Акварел) 2005 — День сьомий (Седми дан), (режисер) 2008 — Перебіжчик (Тркач) (режисер, коаутор са Марком Џонатаном Харисом)The Defector — Wild at Heart Films 2017 — Переломний момент: Війна за демократію в Україні (Преломни моменат: Рат за демократију у Украјини) (у сарадњи са Марком Џонатаном Харисом)Глума 1995 — Атентат — Осіннє вбивство у Мюнхені'' (Атентат - Јесење убиство у Минхену)
Референце
Спољашње везе
Службена страница Водич (енг. и укр. језик) Санин о свом филму Водич на 30. Варшавском филмском фестивалу, 10. 2014. године (укр. језик) http://www.wff.pl/en/filmy/the-guide01/ http://povodyr.com/en/authors.html О украјинском филмском клубу Универзитета Колумбија (26. 10. 2014.) Интервју са Олесом Санином, Cinema Without Borders, 2014. (енг.
Категорија:Рођени 1972. Категорија:Украјински редитељи