Бошњака у Словенији према последњем попису из 2002. године, укупан број је износио 21.542, јер су чинили 1,6% укупног становништва Словеније. Према последњем попису, они су трећа највећа мањинска етничка група у Словенији, после Срба и Хрвата.

Географија Бошњаци у Словенији првенствено живе у главном граду Словеније; Љубљана. Постоји дисперзирана популација Бошњака која живи у различитим градовима и мјестима у Словенији, иако већина бира да живи у Љубљани. Многи Бошњаци су отишли из Словеније у друге западне земље и Босну. Бошњаци чине мали проценат становништва Словеније, међутим данас су многи Бошњаци задржали свој идентитет и културу.

Историја лево|мини|200x200п| Прва бошњачка џамија у Словенији подигнута је 1916. године у Логу под Мангартом на обронцима Алпа. Током Првог светског рата, босанскохерцеговачка пјешадија састављен углавном од босанских Муслимана послата је да се бори на италијанском фронту. Један од војника који се ту борио био је и дечак Елез Дервишевић, најмлађи војник који се борио на Сочи у Првом светском рату. Елез је имао 11 година када је служио у Аустроугарској војсци. У Логу под Мангартом налази се њему посвећена статуа Елезовог оца.

Многи Бошњаци су емигрирали у Словенију из родне Босне од 1960-их, првенствено због економских фактора и шанси за боље запослење. Тада је примећено да већина опште словеначке популације презирно гледа на своје комшије из других југословенских република, али су међу осталима Бошњаци и Срби били најомраженији и најнепожељнији. Овакав начин размишљања наставио би се и након распада Југославије, пошто је Словенија била једина земља чланица ЕУ која се супротставила кандидатури Хрватске за пријем у ЕУ, упркос томе што Хрвати и Словенци историјски деле више културних и традиционалних вредности од било које друге јужне словенске нације (као што је то што су једине доминантне католичке нације у бившој Југославији). Словенци су Бошњаке груписали са Србима, Хрватима и Македонцима. Ове групе су се често називале južnjaki (јужњаци), ta spodni (они доле), čefurj и Švedi (Швеђани), све су имале негативне конотације.

Религија Данас су већина Бошњака претежно сунитски муслимани и придржавају се ханефијске школе мишљења, односно права, највеће и најстарије школе шеријата у јуриспруденцији унутар сунитског ислама.

Значајни људи

Кенан Бајрић, фудбалер Муамер Вугдалић, фудбалер Самир Хандановић, фудбалер Јасмин Хандановић, фудбалер Јасмин Куртић, фудбалер Едо Мурић, кошаркаш Дино Мурић, кошаркаш Мирза Бегић, кошаркаш Ален Омић, кошаркаш Емир Прелџић, кошаркаш Рашид Махалбашић, кошаркаш Аустрије Аднан Бешић, фудбалер Суад Филековић, фудбалер Фуад Газибеговић, фудбалер Хасан Ризвић, кошаркаш Арис Зарифовић, фудбалер Харис Вучкић, фудбалер Ален Вучкић, фудбалер Мирал Самарџић, фудбалер Беким Капић, фудбалер Амир Дервишевић, фудбалер Мустафа Бешић, бивши хокејаш Армин Бачиновић, фудбалер Јасмин Хукић, кошаркаш Теоман Алибеговић, бивши кошаркаш Амар Алибеговић, кошаркаш Амир Карић, фудбалер Свен Карич, фудбалер Селма Скендеровић, књижевница, пјесникиња

Види још

Бошњаци Демографија Словеније

Референце