Уметничка игра (или уметнички плес, понекад и сценска игра или концертна игра) је уметничка форма која користи плес и покрет људског тела као примарно средство изражавања, са намером да се изведе пред публиком у позоришном или сличном јавном контексту. Овај термин служи да разликује плес као извођачку уметност од друштвеног плеса (који је рекреативан и партиципативан), народне или традиционалне игре (која има обредну, друштвену или културно-идентитетску функцију, мада може бити и стилизована за сцену) и других облика функционалног покрета.
Кључне карактеристике уметничке игре су кореографија (осмишљена структура покрета), специјализована плесна техника, извођење пред публиком и естетска или експресивна намера.
Дефиниција и карактеристике Уметничка игра се одликује следећим елементима:
Сценско извођење: Намењена је извођењу пред публиком, обично на позорници или у другом формалном простору. Кореографска структура: Покрети су најчешће осмишљени, организовани и увежбани од стране кореографа, иако импровизација може бити саставни део неких савремених форми. Техничка обука: Извођачи (плесачи) обично пролазе кроз дуготрајну и ригорозну обуку како би савладали специфичну плесну технику (нпр. балетску, технику Марте Грем, Лимон технику итд.). Естетска и експресивна намера: Циљ је да се пренесу емоције, идеје, наративи, апстрактни концепти или да се истраже могућности покрета и форме ради естетског доживљаја. Сарадња са другим уметностима: Често се комбинује са музиком, сценографијом, костимографијом, дизајном светла и другим позоришним елементима.
Главни жанрови и стилови Под окриљем уметничке игре налазе се бројни жанрови и стилови:
Балет: Класични балет: Високо кодификована форма са специфичном техником (нпр. рад на прстима - en pointe), терминологијом (на француском језику) и репертоаром (нпр. Лабудово језеро, Крцко Орашчић). Неокласични балет: Развијен у 20. веку (нпр. Џорџ Баланшин), задржава класичну технику али је ослобађа наратива и строге форме, наглашавајући музикалност и апстракцију. Савремени балет: Инкорпорира елементе класичне балетске технике са утицајима модерне и савремене игре. Модерна игра: Настала почетком 20. века као побуна против балета, трагајући за слободнијим и експресивнијим покретом. Кључне фигуре су Изадора Данкан, Рут Сен Дени, Тед Шон, Мери Вигман, Марта Грем, Дорис Хамфри, Хосе Лимон. Развијене су бројне специфичне технике. Савремена игра: Наставља се на модерну игру (посебно на постмодерни плес 1960-их) и карактерише је еклектицизам, истраживање нових форми покрета, концептуални приступи, често брисање граница између жанрова и употреба импровизације. Значајни ствараоци су Мерс Канингам, Триша Браун, Пина Бауш (чији рад припада и плесном позоришту), Вилијам Форсајт, Јиржи Килијан, Матс Ек, Охад Нахарин и многи други. Плесно позориште (Tanztheater): Хибридна форма која спаја плес и позоришне елементе, са нагласком на драмском изразу (нпр. Пина Бауш, Курт Јос). Џез плес: Када се изводи у позоришном контексту, као кореографска форма (нпр. рад Боба Фосија, Алвина Ејлија који је комбиновао модерну игру, џез и афричко-америчко наслеђе). Степ: Перкусиони плес који се такође изводи као концертна уметничка форма. Сценска народна игра: Стилизоване и кореографски обрађене народне игре намењене сценском извођењу (нпр. репертоар ансамбала као што су „Коло“ или „Ладо“).
Уметничка игра у Србији У Србији, уметничка игра има дугу традицију, посебно у области балета и сценске народне игре. Главни центри су: Балет Народног позоришта у Београду: Најстарија и највећа професионална балетска компанија у земљи. Балет Српског народног позоришта у Новом Саду. Битеф денс компанија: Компанија савремене игре основана при БИТЕФ театру. Балетска школа „Лујо Давичо“ у Београду: Најзначајнија институција за средње балетско образовање. Институт за уметничку игру: Приватна високошколска установа у Београду за образовање у области уметничке игре. Независна сцена савремене игре: Бројни кореографи, плесачи и трупе које делују независно или кроз организације попут Станице - Сервиса за савремени плес. Ансамбл „Коло“: Национални ансамбл који негује сценску народну игру.
Однос према другим врстама игре Друштвени (социјални) плес: Изводи се првенствено ради забаве, дружења и рекреације (нпр. валцер, танго, салса, диско). Учешће је главно, а не гледање. Народна (традиционална) игра: Део културне традиције одређене заједнице, често везана за обичаје, обреде или прославе. Изводи се унутар заједнице и преноси генерацијски. Када се обради за сцену, постаје сценска народна игра. Ритуална игра: Повезана са религиозним или духовним обредима, има специфичну функцију унутар церемоније.
Референце
Види још Плес Кореографија Плесач Балет Модерна игра Савремена игра Плесни театар Физички театар Извођачке уметности Балетска школа Лујо Давичо Балет Народног позоришта у Београду Балет Српског народног позоришта Битеф денс компанија Ансамбл народних игара и песама Србије Коло
Спољашње везе Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS) Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije (PUSTANAS) Stanica - Servis za savremeni ples
Категорија:Сценске уметности Категорија:Плес Категорија:Балет Категорија:Савремена игра Категорија:Позориште