Исидора Станишић (Београд, 14. август 1975) је српска савремена плесачица, кореографкиња, плесни педагог и заговарачица развоја савременог плеса. Представља једну од централних фигура на сцени савременог плеса у Србији, са каријером обележеном доприносима кроз извођаштво, креацију и педагогију. Њен рад је уско повезан са Балетском школом „Лујо Давичо“, Битеф Денс Компанијом и Станицом – сервисом за савремени плес, чији је један од оснивача. Позната је као значајна уметничка креаторка, критички глас и активна заговорница која обликује дискурс о статусу и будућности савременог плеса у Србији.

Формативне године и образовање Рођена је 14. августа 1975. године у Београду. Формално уметничко образовање стекла је у Балетској школи „Лујо Давичо“ у Београду, где је проглашена за „ђака генерације“. Још током школовања, била је ангажована у представама класичног балетског репертоара у Народном позоришту у Београду.

Након завршетка балетске школе, одлучује да се посвети савременом плесном изразу. Добија неколико значајних стипендија за усавршавање у иностранству: Стипендија Националног кореографског центра у Монпељеу (Француска). Стипендија Impulstanz Vienna International Dance Festival у Бечу (Аустрија). Стипендија Гете Института за Global Dance у Диселдорфу (Немачка). Учешће на бројним радионицама и боравак у водећим европским центрима за савремени плес проширили су њене уметничке видике и утицали на њен каснији иновативни приступ.

У једном периоду била је и студенткиња треће године Факултета за културу и медије (менаџмент у култури) на Мегатренд Универзитету. Ово интересовање за управљање у култури повезано је са њеним каснијим критикама институционалне подршке плесу и оснивањем Станице – сервиса за савремени плес.

Каријера Професионални идентитет Исидоре Станишић обухвата улоге извођачице, кореографкиње и педегошкиње.

Извођачки рад Учествовала је у бројним савременим плесним и драмским представама. Изводила је и сопствене соло радове попут „Evergreen Eve“ и учествовала у својим ансамбл представама као што је „Skenderbeg“. За свој извођачки рад награђена је на међународном такмичењу савременог плeca у Тревизу, Италија.

Педагошки рад Радила је као педагог у Балетској школи „Лујо Давичо“ на одсеку за савремену игру. Њени ученици су освајали награде на међународним такмичењима. Била је ауторка националне посланице поводом Светског дана игре 2020. године.

Битеф Денс Компанија Остварила је значајну сарадњу са Битеф Денс Компанијом, првом трупом савремене игре у Србији везаном за институцију културе. Поред креирања сопствених представа за компанију (нпр. „Paranoia Chic“, „Prostor za Revoluciju“, „Skenderbeg“), радила је и као репетиторка, на пример за представу „Птице“ Едварда Клуга. Касније је јавно указивала на финансијске потешкоће са којима се компанија суочавала у добијању средстава од Министарства културе, упркос њеном значају.

Станица – сервис за савремени плес Као одговор на недостатак системске подршке савременом плесу, Исидора Станишић постаје једна од оснивачица Станице – сервиса за савремени плес. Станица је постала важно чвориште независне плесне сцене, пружајући подршку продукцијама (нпр. „Evergreen Eve“, „Put u Damask“), организујући Конденз – фестивал савременог плеса и перформанса, обезбеђујући простор за рад (Магацин у Краљевића Марка - МКМ) и учествујући у међународним мрежама (Nomad Dance Academy, apap – Feminist Future).

Кореографски рад Исидора Станишић је стварала кореографије за различите контексте: од Народног позоришта у Београду и Битеф Театра, преко независних продукција уз подршку Станице и других простора (КПГТ, ДОБ, УК Вук Караџић), до рада у позориштима за децу и регионалним театрима (Народно позориште Ужице, Позориште лутака Ниш). Њене представе извођене су на фестивалима у земљи и иностранству (Будва Град-Театар, ИНФАНТ, БЕЛЕФ, Балканска Платформа, LOFT Лајпциг, Les Balkans Орлеан).

Изабрана дела + Избор кореографских дела Година (прибл.) Наслов Институција/Контекст Напомене/Теме (из извора) 2002 Лимени добош Народно позориште у Београду (сар. Зоран Христић) По роману Гинтер Граса 2003 Lift Битеф театар 2006 Samobrisanje Дом омладине Београда / БЕЛЕФ 2008 Put u Damask УК Вук Караџић / Станица 2009 Paranoia Chic Битеф Денс Компанија Истражује страх, системе безбедности 2011 Karmen Битеф театар Адаптација Бизеове опере 2014 Želeće mašine Битеф театар Ана Игњатовић-Загорац добила Награду „Смиљана Мандукић“ за улогу 2015 Ale i bauci Битеф театар Плесна представа за децу 2017 Nušić Triptih Народно позориште у Београду По делима Бранислава Нушића 2018 Prostor za Revoluciju Битеф Денс Компанија Гротеска, енергична, преиспитује отпор, сцена-душек 2018 Nothing can go wrong Независна / Станица / Конденз Истражује страх, изолацију, контролу 2020 Evergreen Eve Удружење Горгоне / Станица / МКМ Соло перформанс у шатору за биљке, вештачко очување, изолација 2022 Goli Битеф театар 2022 Vetar Позориште за децу Крагујевац Добила Специјалну награду "Мали Јоаким" за сценски покрет 2024 Skenderbeg ТО Будва / Битеф Денс Компанија Истражује херојство, идеале, слободу; историјско vs. савремено 2024 Аска и вук Позориште лутака Ниш Адаптација Андрића, Вук као АИ, добро vs. зло 2025 Maga Народно позориште Ужице О Маги Магазиновић

Стил и теме Стил Исидоре Станишић описује се као „експлозиван, духовит и надасве комуникативан“, уз употребу „енергичне и ангажоване гротеске“ (нпр. у „Простору за Револуцију“). Користи иновативне сценске концепте попут великог душека као симбола друштвене апатије или шатора за биљке као симбола изолације.

Тематски, њен рад се бави друштвеном и политичком критиком („Простор за Револуцију“), истраживањем страха и контроле („Paranoia Chic“, „Nothing can go wrong“), преиспитивањем херојства и идеала („Skenderbeg“, „Aska i vuk“), као и мотивима изолације насупрот повезаности („Evergreen Eve“, „Nothing can go wrong“). Ове теме су у складу са њеним јавним залагањем за емпатију и заједништво. Њена уметност је дубоко укорењена у критичком посматрању савременог света и српског контекста.

Награде и признања Исидора Станишић је добитница значајних награда и признања: Награда Димитрије Парлић (2015): Најпрестижнија награда у области кореографије у Србији, за представу „Простор за Револуцију“. Извор наводи да је могуће и раније добила награду за извођачки допринос. Специјална награда Удружења балетских уметника Србије (УБУС): За „иновативни приступ у области савременог плесног театра“. Златна колајна: Освојена на 47. Фестивалу монодраме и пантомиме 2022. године. Специјална награда „Мали Јоаким“: За сценски покрет у представи „Вeтaр“ Позоришта за децу Крагујевац (2022). Награда Фестивала кореографских минијатура. Међународна награда за извођачки рад у Тревизу, Италија.

Била је чланица жирија за доделу Награде „Смиљана Мандукић“. Изабрана је да напише националну посланицу поводом Светског дана игре 2020.

Заговарање за савремени плес Станишић је гласна критичарка системских проблема савременог плеса у Србији. Указује на недостатак институционалне подршке, што доводи до одласка талентованих играча из земље. Критикује одсуство стално запослених ансамбала за савремену игру и адекватне инфраструктуре, попут националних кореографских центара. Стање описује као „континуирану стагнацију“ уз неконзистентну државну подршку, чак и за етаблиране групе попут Битеф Денс Компаније.

Сматра да систем тежи да угуши савремену игру због њене склоности ка критичком промишљању, слободи и нагласку на физичком контакту. Као минимално решење предлаже оснивање макар једне мале професионалне компаније. Њено суоснивање Станице представља практичан одговор и покушај изградње алтернативне инфраструктуре. Њено заговарање је утемељено у деценијама искуства и повезано са вредностима њене уметности, као што су емпатија и заједништво.

Скорашњи рад (после 2020.) Упркос изазовима, Исидора Станишић наставља са активним радом: Кореографија и сценски покрет за представу „Мага“ у Народном позоришту Ужице (2025). Ауторство (концепт, текст, режија, кореографија) и извођење у представи „Skenderbeg“ (ТО Будва / Битеф Денс Компанија, 2024). Режија и кореографија за „Аска и вук“ у Позоришту лутака Ниш (2024). Премијера представе „Голи“ у Битеф Театру (2022). Извођења ранијих представа на фестивалима („Простор за Револуцију“ у Свeтвинчeнaту 2021., „Nothing can go wrong“ и „Evergreen Eve“ на Конденз фестивалу 2020.). Наставак добијања признања (Златна колајна 2022.) и медијског присуства.

Ова континуирана активност потврђује њену отпорност, креативну виталност и трајни утицај као водеће кореографкиње, педегошкиње, суоснивачице Станице и истакнутог критичког гласа.

Референце

Спољашње везе

Станица - Сервис за савремени плес (организација чији је суоснивач)

Категорија:Рођени 1975. Категорија:Уметници из Београда Категорија:Српски кореографи Категорија:Српске балерине