Paspalum distichum, водени прсти, је пузећа, вишегодишња зељаста биљка из породице Poaceae.
Опис Пузећа, вишегодишња зељаста биљка с танким подземним ризомима и великим бројем столона. Често формира растресит тепих на подлози на којој расте. Стабљика је висока 6-50 (60) центиметара, глатка, слабо граната, дршке које носе цветове су усправне с тамним нодусима.
Листови су наспрамни, дуги 4-17 центиметара, а широки 2-6 милиметара, с ретким длакама при основи листа. Цвасти су рацемозне са 2 (4) класа дугих 2-7 центиметара, са цветовима на једној страни.
Класићи су овални, благо зашилјени, дуги 2,5-4 милиметара. Доња плева је често у виду мале љуспе или је нема, горња плева је полегло длакава, с три нерва и израженим средњим нервом, дуга колико и класић, доња плевица је слична, али гола. Цвета током целе године, опрашује се ветром и водом.
Плод је крупа. Производи врло много семена.
Порекло врсте Врста води порекло из тропских и суптопских делова Северне, Централне и Јужне Америке.
У Европу је донета крајем XVIII века како би се гајила за прехрану стоке. Интродукована је и у Азију, Африку, Аустралију, Нови Зеланд и многа острва Океаније. У Србији је први пут забележена 1996. године на подручју Савског језера у Београду.
У свом природном ареалну, ова врста има важну улогу у везивању и осигуравању обала водотокова, а може бити и важан извор хране. У Кини се P. distichum користи за ремедијацију земљишта контаминираног тешким металима, као што су олово, цинк, бакар, док се у Кореји користи за пречишћавање еутрофних вода, јер ефикасно уклања азот и фосфор.
Станиште Расте на влажним и осунчаним местима, често у оквиру нарушених влажних станишта, поред река, на поплавним и забареним местима, на мочварним стаништима. Забележена је и у бракичним водама, у близини термалних извора, у загађеним водама, а на пиринчаним пољима и добро наводњаваним површинама и као коровска врста. Као брзорастућа врста, у повољним условима образује веома густ покривач, чиме се спречава успостављање аутохтоне вегетације. Преферира низијска подручја.
Распрострањење у Србији Потврђена је у Подунављу и Поморављу, местимично с веома великим популацијама у околини Београда (Винча, Ада Циганлија, Велико ратно острво), Смедерева, подручја Дунава на потезу Костолац-Рам, код ушћа Нере-Дубовац, у Ђердапској клисури (Добра-Брњица, околина Текије).
Мере сузбијања и контроле За сада нису познате ефикасне мере контроле и сузбијања на нарушеним природним и полуприродним површинама. Због великог потенцијала вегетативног размножавања, ова врста је веома економски захтевна за контролу и сузбијање. Пошто је осетљива на засену, препоручује се гушће сађење виших, аутохтоних биљака као метод контроле.
Синоними
Paspalum paspalodes (Michx.) Scribn. Paspalum digitaria Poir. Paspalum distichum subsp. paspalodes (Michx.) Thell. Digitaria paspalodes Michx.
Галерија
Референце
Литература
Спољашње везе
https://www.inaturalist.org/taxa/60297-Paspalum-distichum https://www.gbif.org/species/2705622
Категорија:Инвазивне биљне врсте