мини|Индијски топ (18. век): јасно видљив отвор са издигнутим рубом (фаља) на горњој страни задњег дела цеви. Фаља или ваља (, ), реч турског порекла, отвор за паљење. Означава рупицу на задњем крају цеви старих топова и пушака спредњача, кроз коју се вршило паљење барута у цеви.
Историја мини|Јасно видљива рупица на десној страни цеви мускете фитиљаче, око које је чанак за припалу.
Артиљерија Фаља је кључни део цеви свог ватреног оружја које се пунило спреда: пошто је цев била затворена на задњем крају, а предњи крај цеви био је запушен пројектилом, рупица на задњем крају цеви била је једини начин да се споља приступи барутном пуњењу у цеви и изврши опаљивање. Код артиљеријског ватреног оружја, од 14. до 19. века фаља се увек налазила на горњој страни цеви: опаљивање се вршило тако, што би се мало ситног барута насуло у фаљу као припала, која се затим палила ватром (бакљом, фитиљем или усијаним гвожђем).
Пушке спредњаче Исти принцип коришћен је и код најранијег ручног ватреног оружја, ручних топова и кулеврина. Почетком 15. века (или већ 1396. код Османлија) ручни топови добили су дрвени кундак који се могао држати обема рукама и ослонити на раме, чиме су настале прве аркебузе. До средине 15. века фаља је премештена на десну страну цеви и уз њу је на цев причвршћен чанак за припалу са поклопцем, што је у многоме олакшало опаљивање. Око 1450-1470. измишљен је табан на фитиљ, чиме су настале прве пушке фитиљаче, које су најпре називане аркебузама, а затим, са повећањем њихове тежине и калибра, мускетама. Исти принцип конструкције цеви са фаљом на задњем крају са десне стране коришћен је код свих пушака спрењача - колашица, кремењача и капислара.
Референце
Литература
Категорија:Делови ватреног оружја