Александар Андрејевич Свечин (; Одеса, 17. август 1878 – 28. јул 1938) био је руски и совјетски војсковођа, војни писац, просветни радник и теоретичар, аутор класичног војног дела „Стратегија“ .
Младост Рођен је у Одеси, где му је отац био генерал у царској руској војсци. Имао је руско порекло. Његов старији брат Михаил Свечин (1876–1969) био је коњички официр у кирасирима који се борио у Руско-јапанском рату и Првом светском рату, а затим се придружио Белом покрету у Руском грађанском рату, и преминуо у Француској 1969. године.
Студирао је у кадетском корпусу у Санкт-Петербургу, а затим у Михајловској артиљеријској школи. Дипломирао је на Генералштабној академији 1903. године.
Каријера Учествовао у Руско-јапанском рату 1904-1905. године као командир чете у 22. источносибирском пуку, а затим као штабни официр у штабу 16. армијског корпуса и штабни официр у штабу 3. манџурске армије .
Године 1915. додељено му је командовање над 6. финским пуком, а касније је именован за начелника штаба 7. пешадијске дивизије, команданта Црноморске маринске дивизије, генерал-мајора 1916. и коначно начелника штаба руске 5. армије.
Након Октобарске револуције, придружио се бољшевицима у марту 1918. и одмах је именован за војног команданта Смоленске области. Достигао је високу позицију начелника Сверуског генералштаба .
У октобру 1918. године, неслагања са совјетским врховним командантом Јукумсом Вацетисом довела су до тога да Свечин буде смењен са своје позиције и именован за професора на Академији Генералштаба Радничко-сељачке Црвене армије. Нова позиција му је омогућила да споји свој таленат писца са знањем војне стратегије. Његово дело „Стратегија“ постало је обавезна лектира у совјетским војним школама.
У фебруару 1931. године, током чистке бивших царских официра у Црвеној армији, Свечин је ухапшен и осуђен на пет година затвора у гулагу. Међутим, у фебруару 1932. године је пуштен на слободу и вратио се на активну дужност као командант дивизије у Црвеној армији. Најпре је био распоређен у обавештајној служби Генералштаба, а затим у Академији Генералштаба Црвене армије.
Смрт Свечин је ухапшен 30. децембра 1937. године током Велике чистке. Његово име је било на списку смрти бр. 107, од 26. јула 1938. године, који су потписали Јосиф Стаљин и Вјачеслав Молотов. Дана 29. јула 1938. године, Војни колегијум Врховног суда Совјетског Савеза осудио га је на смрт под оптужбом за „учествовање у контрареволуционарној организацији“, а на терет му се стављало и „обучавање терориста“. Према речима историчара Александра Хила, Свечин је погубљен 29. августа 1938. године, а његово тело је сахрањено у Московској области (Комунарка).
Рехабилитован је у оквиру политике гласности Михаила Горбачова. Године 2013, Свечинов допринос војној теорији похвалио је начелник руског Генералштаба, генерал армије Валериј Герасимов.
Његово име се појављује у циклусу романа Александра Солжењицина „Црвени точак“ . Такође, Солжењицинов „Архипелаг Гулаг“, у свом француском издању,L'Archipel du Goulag, Alexandre Soljénitsyne, Éditions du Seuil, Paris, 1974, première partie, стр. 316наводи 1935. годину као годину Свечиновог погубљења.
Референце
Категорија:Руски војници у Првом светском рату Категорија:Војни теоретичари Категорија:Умрли 1938. Категорија:Рођени 1878.