Мађари чине највећу националну мањину у Словачкој. Према попису становништва Словачке из 2021. године, 456.154 људи (или 8,37% становништва) изјаснило се као Мађари, док је 462.175 (8,48% становништва) изјавило да им је мађарски матерњи језик.
Мађари су претежно концентрисани у јужним деловима земље, близу границе са Мађарском. Они чине већину у два округа, Комарно и Дунајска Стреда. десно|мини|300x300п| Мапа која приказује промене граница након Тријанонског споразума. Као резултат тога, Мађарска је изгубила око две трећине своје територије и становника, укључујући 3,3 милиона од 10 милиона етничких Мађара.
Прва Чехословачка Република (1918–1938)
Порекло мађарске мањине Након пораза Централних сила на Западном фронту 1918. године, Тријанонски споразум је потписан између победничких сила Антанте и Мађарске 1920. године на мировној конференцији у Паризу. Споразум је драстично смањио границе Краљевине Мађарске, укључујући уступање целе Горње Угарске Чехословачкој, у којој су Словаци чинили доминантну етничку групу. Узимајући у обзир стратешке и економске интересе свог новог савезника Чехословачке, победнички савезници су поставили чехословачко-мађарску границу даље на југ од словачко-мађарске језичке границе. Сходно томе, новостворена држава је обухватала подручја која су претежно била етнички насељена Мађарима.
Демографија Према попису становништва из 1910. године који је био спроведен у Аустро-Угарској, било је 884.309 етничких Мађара, што је чинило 30,2% становништва данашње Словачке и Карпатске Украјине. Чехословачки попис из 1930. године забележио је 571.952 Мађара. Насупрот томе, на попису из 2001. године, проценат етничких Мађара у Словачкој био је 9,7%, што је за две трећине мање у проценту, али не и у апсолутном броју, који је остао отприлике исти.
Између 1880. и 1910. године, мађарско становништво се повећало за 55,9%, док се словачко становништво повећало за само 5,5%, иако су Словаци у исто време имали већу стопу наталитета. Ниво разлика не објашњава овај процес емиграцијом или кретањем становништва и природном асимилацијом током индустријализације. У 16 северних жупанија, мађарско становништво је порасло за 427.238 становника, док је већинско словачко становништво порасло само за 95.603. Број „Мађара који говоре словачки“ необично се повећао у време када Мађари заиста нису имали мотивацију да га уче – за 103.445 у јужној Словачкој у апсолутним бројкама, за 100% у Пошоњу, Њитри, Комарому, Барсу и Земпленској жупанији и више од 3 пута у Кошицама. Након формирања Чехословачке, људи су могли слободније да се изјасне о својој националности.
Пописи из Краљевине Мађарске и Чехословачке разликовали су се у погледу националности јеврејског становништва. Чехословачка је дозволила Јеврејима да се изјасне као посебна Јеврејска националност, док су Јевреји у прошлости углавном били рачунати као Мађари. Године 1921, 70.529 људи се изјаснило да је јеврејске националности.
Становништво већих градова попут Кошица или Братиславе је историјски било двојезично или тројезично. Према пописима становништва, 15–20% становништва у Кошицама били су Мађари, али су током парламентарних избора „етничке“ мађарске странке добијале 35–45% укупног броја гласова (искључујући оне Мађаре који су гласали за комунисте или социјалдемократе).kovacs-4.qxd Међутим, таква поређења нису у потпуности поуздана, јер се „етничке“ Мађарске странке нису нужно представљале словачком становништву као „етничке“, а имале су и словачке подружнице.
Мађарски државни службеници који су одбили да положе заклетву верности морали су да бирају између пензионисања и пресељења у Мађарску. Исто се односило и на Мађаре који нису добили чехословачко држављанство, а који су били приморани да оду или се једноставно нису самоидентификовали са новом државом. Два примера људи који су били приморани да оду су породице Беле Хамваса и Алберта Сент Ђерђија. Бројне избеглице су захтевале изградњу нових стамбених насеља у Будимпешти, који су пружили уточиште избеглицама.Magyarország a XX. században / Szociálpolitika. oszk.hu
Образовање У школској 1918/1919. години Словачка је имала 3.642 основне школе. Само 141 школа је држала наставу на словачком језику, 186 на словачком и мађарском и 3.298 на мађарском. Након реформе система, Чехословачка је обезбедила образовну мрежу за регион. Због недостатка квалификованог, тачније, недостатка школа изнад основног нивоа, забрањених гимназија и непостојања словачких учитељских института – Мађарске учитеље су у великом броју заменили Чеси. Неки мађарски учитељи решили су своје егзистенцијално питање пресељењем у Мађарску. Према владиној уредби од 28. августа 1919. године, Мађарским наставницима је било дозвољено да предају само ако су положили заклетву верности Чехословачкој.
У првим годинама постојања Чехословачке, Мађарска мањина у Словачкој је имала комплетну образовну мрежу, изузев укинутих факултета. Чехословачко министарство просвете црпело је своју политику из међународних споразума потписаних након завршетка Првог светског рата. Међутим, старије школе које су биле наслеђене од Аустро-Угарске често су биле препуне, недовољно финансиране и мање атрактивне од нових, добро опремљених словачких школа које је изградила држава. У школској 1920/1921. години, Мађарска мањина је имала 721 основну школу, што се смањило само за једну у наредне 3 године. Мађари су имали и 18 виших „грађанских“ школа, 4 гимназије и један учитељски завод. У школској 1926/1927. години постојало је 27 верских школа које се такође могу класификовати као мањинске школе, јер ниједна од њих није имала наставу на словачком језику. Мађарски представници су критиковали смањен број средњих школа током времена.
Тридесетих година прошлог века, Мађари су имали 31 вртић, 806 основних школа, 46 средњих школа и 576 библиотека при школама. На Карловом универзитету у Прагу је основан одсек за мађарску књижевност.
Мађарски научни универзитет је основан 1912. године и на њему се настава одржава од 1914. године, а замењен је Универзитетом Коменског како би се задовољиле потребе за квалификованим стручњацима у Словачкој. Мађарски професори су одбили да положе заклетву верности и првобитна школа је затворена владиним декретом; као и у другим случајевима, наставнике су заменили чешки професори. Универзитет Комениус је остао једини универзитет у Словачкој између два рата.
Култура Мађарска мањина је учествовала у процвату штампе у Чехословачкој између ратова. Пре стварања Чехословачке, на територији Словачке је излазило 220 периодичних публикација, од којих 38 на словачком језику. Током међуратног периода, број словачких и чешких периодичних публикација у Словачкој порастао је на више од 1.050, док се број периодичних публикација на мањинским језицима (углавном мађарском) повећао на скоро 640.
Чехословачка држава је сачувала и финансијски подржала две мађарске професионалне позоришне компаније у Словачкој, и још једну у Карпатској Русији. Мађарски културни живот одржаван је у регионалним културним удружењима попут Јокај друштва, Толди групе или Казинчи групе. Године 1931. на иницијативу чехословачког председника основано је Мађарско научно, књижевно и уметничко друштво у Чехословачкој (Масарикова академија). Мађарску културу и књижевност покривали су часописи. Последњи од њих имао је за циљ развој књижевних односа између Чешке, Словачке и Мађарске. Мађарске књиге су објављивала неколико књижевних друштава и мађарски издавачи, мада не у великом броју.
Политика Демократизација Чехословачке је омогућила шира политичка права мађарском становништву у поређењу са Краљевином Мађарском пре 1918. године. Чехословачка је увела опште право гласа, док је право гласа за жене у Мађарској постигнуто тек 1945. године. На првим чехословачким парламентарним изборима излазност је била 90% у Словачкој. Након Тријанонског споразума, Мађари су изгубили илузије о „привременој држави“ и морали су се прилагодити новој ситуацији. Мађарске политичке структуре у Чехословачкој формиране су релативно касно и коначно су се формирале тек средином 1920-их. Политичко усмерење мађарске мањине може се сагледати према њиховом ставу у контексту Чехословачке државе и мировним споразумима у три главна правца: активистички, комунистички и негативистички.
Мађарски „активисти“ су своју будућност видели у коегзистенцији и сарадњи са већинским становништвом. Приметно је да су имали прочехословачку оријентацију и подржавали су владу. Почетком 1920-их основали су одвојене политичке странке, а касније су били активни у мађарским деловима чехословачких државних странака. Мађарска национална странка је учествовала је на парламентарним изборима 1920. године, али је доживела неуспех. Чехословачка влада је 1922. године предложила исправљање неких неправди према мањинама у замену за апсолутну лојалност и признање чехословачке државе. Успех активизма кулминира средином 1920-их. Мађарска национална странка је 1925. године учествовала у усвајању важних закона, укључујући и оне који регулишу питање држављанства. 1925. године су безуспешно били вођени преговори о влади. Левичарски мађарски активисти били су активни у Мађарско-немачкој социјалдемократској партији, а касније и у Мађарској социјалдемократској лабуристичкој партији. Мађарски социјалдемократи нису успели у конкуренцији са комунистима, али су били активни као мађарска секција Чехословачке социјалдемократске партије. Активизам је имао стабилан правац, али није био у стању да постане доминантна снага због различитих разлога попут аграрне реформе или ревизионистичке политике мађарске владе.
Комунистичка партија Чехословачке имала је натпросечну подршку међу Мађарима. Године 1925. партија је добила 37,5% у округу Краљовски Хлмец и 29,7% у округу Комарно, у поређењу са словачким просеком од 12–13%.
Мађарски „негативисти“ били су организовани у опозиционе странке које су заправо представљале десничарска Покрајинска хришћанско-социјалистичка партија и Мађарска национална странка (не треба мешати са горе наведеном Мађарском националном странком). Хришћанско-социјалистичка парија је подржавала углавном римокатоличко становништво, а МНП протестанте. Странке су се разликовале и по ставовима о сарадњи са владином коалицијом, МНП је у неким периодима разматрала сарадњу, док су хришћани-соцојалисти били у чврстој опозицији и покушавала је да пређе етничке границе како би добила подршку Словака.
Године 1936, обе „негативистичке“ странке су се ујединиле у Уједињену мађарску странку под директним притиском мађарске владе и претњом прекида финансијске подршке. Странка је постала доминантна 1938. године и добила је више од 80% мађарских гласова. „Негативистичке“ странке су сматране потенцијалном опасношћу за Чехословачку и многи политичари мађарске мањине су били под полицијским надзором.
Проблеми у међусобним односима После Првог светског рата, Мађари су се нашли у тешком положају. Распад историјског Краљевства Угарске схваћен је као вештачки и насилан чин, а не као неуспех антинационалне и конзервативне политике мађарске владе. Током целог међуратног периода, мађарско друштво је сачувало архаичне погледе на словачку нацију. Према таквим застарелим идејама, Словаци су били преварени од стране Чеха, постали су жртве њихове политике моћи и сањали су о повратку у мађарску државу. Са тих позиција, мађарска влада је покушала да обнови предратне границе и водила је политику опозиционих мањинских партија.
У Чехословачкој, периферна подручја попут јужне Словачке су имала проблем са недостатком инвестиција и постајале су потешкоће у опоравку од Велике депресије. Већи фокус је био усмерен на стабилизацију односа са Немачком и судетским Немцима, док су питања мађарске мањине имала секундарни приоритет. Мађари у Словачкој су се осећали оштећено резултатима чехословачке аграрне реформе. Без обзира социјални и демократизациони карактер, прерасподела бивше аристократске земље фаворизовала је већинско становништво, цркву и велике земљопоседнике.