Нобелова награда је престижна међународна награда која се сваке године додељује за изузетна научна истраживања, револуционарне изуме или значајан допринос култури и развоју друштва у областима хемије, физике, физиологије и медицине, економије, књижевности и мира. Сваки добитник Нобелове награде добија златну медаљу, диплому и новчани износ који се сваке године одређује од стране фондације Алфреда Нобела.
Нобелове награде додељују четири институције: Шведска краљевска академија наука (хемија, физика и економија), Шведска академија (књижевност), Нобелова скупштина Краљевског института (физиологија и медицина) и Норвешки Нобелов комитет (награда за мир). Сваке године одговарајући Нобелови комитети шаљу појединачне позиве хиљадама научника, академика и универзитетских професора из различитих земаља са молбом да предложе кандидате за Нобелове награде за наредну годину. Кандидати се бирају тако да међу номинованима буду заступљени представници што већег броја земаља и универзитета. Нобелове награде, осим награде за мир, уручују се у Стокхолму на годишњој церемонији доделе која се одржава на годишњицу Нобелове смрти, 10. децембра. Церемонија доделе награда у Шведској одржава се у Концертној дворани у Стокхолму, а одмах након ње у Стокхолмској градској кући приређује се Нобелов банкет. Раније је церемонија доделе Нобелове награде за мир одржавана у Норвешком Нобеловом институту (1905—1946) и у свечаној сали Универзитета у Ослу (1947—1989), а од 1990. године до данас одржава се у градској већници у Ослу. Кулминација церемоније доделе Нобелове награде у Стокхолму је тренутак када сваки лауреат излази напред и добија награду из руку краља Шведске. У Ослу председник Норвешког Нобеловог комитета уручује Нобелову награду за мир у присуству краља Норвешке и норвешке краљевске породице.
Награда је први пут установљена 1901. године, а закључно са 2024. годином Нобелову награду добило је 14 држављана Данског краљевства, и то по три у областима физике и књижевности, пет у физиологији и медицини, две у хемији и једну награду за мир. Списак лауреата из Данске састављен је на основу званичних докумената Нобеловог комитета и као националан се сматра у многим данским изворима. У списак су укључени лауреати који су у тренутку доделе награде имали држављанство краљевства или су били пореклом из њега. Први међу њима био је Нилс Риберг Финсен, који је 1903. године добио награду у области физиологије и медицине, а последњи Мортен Петер Мелдал, један од лауреата за хемију 2022. године.
Лауреати
+Бр.ГодинаФотографијаЛауреатОбластОбразложењеНапомена1.1903.90px|Нильс Рюберг ФинзенНилс Риберг Финсен (1860—1904)физиологија и медицинаУ знак признања његових заслуга у лечењу болести, посебно обичног (туберкулозног) лупуса, помоћу концентрисаног светлосног зрачења, чиме је отворио нови правац у медицинској науци.2.1908.90px|Фредерик БайерФредерик Бајер (1837—1922)мирЗа њихов дугогодишњи рад на добробит мира као политичари, лидери мировних друштава, беседника и аутора.Награда је подељена са Класом Понтусом Арнолдсоном.3.1917.90px|Карл Адольф ГьеллерупКарл Адолф Гјелеруп (1857—1919)књижевностЗа разноврсно поетско стваралаштво и узвишене идеале.—4.90px|Хенрик ПонтоппиданХенрик Понтопидан (1857—1943)За веродостојан опис савременог живота у Данској.5.1920.90px|Шек Август Стинберг КрогАугуст Стинберг Крог (1874—1949)физиологија и медицинаЗа откриће механизма регулације пречника капилара.—6.1922.90px|Нильс БорНилс Хенрик Давид Бор (1885—1962)физикаЗа заслуге у истраживању структуре атома и зрачења које они емитују.—7.1926.90px|Йоханнес ФибигерЈоханес Андреас Гриб Фибигер (1867—1928)физиологија и медицинаЗа откриће карцинома изазваног Spiroptera-ом.Саму награду Фибигер је примио годину дана касније, 1927. године8.1943.90px|Хенрик Карл Петер ДамХенрик Карл Петер Дам (1895—1976)За откриће витамина К.Награда је подељена са Едуардом Адалбертом Дојзијем.9.1944.90px|Йоханнес Вильгельм ЙенсенЈоханес Вилхелм Јенсен (1873—1950)књижевностЗа ретку снагу и богатство поетске маште у комбинацији са интелектуалном радозналошћу и оригиналношћу креативног стила.—10.1975.90px|Оге Нильс БорОге Нилс Бор (1922—2009)физикаЗа откриће међусобне везе између колективног кретања и кретања појединачне честице у атомском језгру и развој теорије структуре атомског језгра засноване на тој вези.Награду су заједно добили Бен Рој Мотелсон и Лео Џејмс Рејнуотер.11.90px|Бен Рой МоттельсонБен Рој Мотелсон (1926—2022)Награду су заједно добили Оге Нилс Бор и Лео Џејмс Рејнуотер12.1984.90px|Нильс ЕрнеНилс Кај Ерне (1911—1994)физиологија и медицинаЗа развој теорија специфичности и развоја имуног система и откриће принципа стварања моноклоналних антитела.Награду су заједно добили Георг Келер и Сезар Мильштајн13.1997.90px|Йенс СкоуЈенс Кристијан Скоу (1918—2018)хемијаза откриће јон транспортног ензима, Na+K±ATРазаНаграда је подељена са Полом Бојером и Џоном Ернестом Вокером14.2022.90px|Мортен МельдальМортен Петер Мелдал (рођ. 1954)За развој метода клик-хемије и биоортогоналне хемије.Награду су заједно добили Каролин Бертози и Бари Шарплес.
Напомена
Референце
Литература
Категорија:Дански нобеловци Категорија:Спискови везани за Данску