Локални избори у Србији 2025.

Локални избори у Зајечару и Косјерићу одржали су се 8. јуна 2025, док су се локални избори у Мионици, Неготину и Сечњу одржали 30. новембра 2025.

Специфичност ових локалних избора је у томе што су одржани током године највећих антивладиних протеста забележених у Србији, те су били тест за популарност владајуће странке. Избори су прошли у веома тензичној атмосфери уз интересовање целокупне јавности у Србији, а владајућа СНС је победила у свих 5 општина.

У Зајечару је владајућа Српска напредна странка (СНС) однела победу са 27 освојених мандата, односно 47,13% гласова, док је листа „Промена у коју верујемо” освојила 19, а „Уједињени за спас Зајечара” 4 мандата. У Косјерићу је коалиција око СНС-а освојила 190 гласова више од опозиционе листе „Уједињени за Косјерић” и тако обезбедила већину одборничких мандата.

Предизборну кампању обележили су системски спровођени институционални притисци. Посматрачка мисија Црте оценила је да су се избори одржали у „изразито непоштеним и неслободним” условима и да је атмосфера изборног дана подсећала на „опсадно стање”.

Позадина Претходни локални избори у Зајечару и Косјерићу одржани су 28. марта, a у Мионици и Неготину 17. октобра 2021. године. Председница Скупштине Србије Ана Брнабић је 13. априла 2025. године расписала редовне изборе за одборнике Скупштине града Зајечара и Скупштине општине Косјерић, док су избори за одборнике општинских скупштина у Мионици и Неготину расписани 1. октобра.

У Зајечару, Српска напредна странка је заједно са Социјалистичком партијом Србије обезбедила већину. У Косјерићу је изборна листа на челу са Српском напредном странком добила 68,78% гласова. Ово су били први избори од почетка вишемесечне друштвено-политичке кризе у Србији изазване урушавањем надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, коју прате масовни студентски и грађански протести и блокаде факултета.

Протести су допринели снажнијем организовању грађана и формирању озбиљније опозиционе алтернативе на локалним изборима, што је довело до тога да власт интензивира употребу државних ресурса, као и других облика изборне манипулације, уз снажну медијску подршку националних медија локалним листама власти. Локални избори су схваћени и као тест сарадње опозиције и студената на вишем нивоу, у случају да власт прихвати позив студената у блокади за расписивање ванредних парламентарних избора. Упркос притиску јавности и извештајима о неправилностима са претходних избора, изборне реформе, укључујући ревизију бирачких спискова, нису спроведене, а институције попут Агенције за спречавање корупције и РЕМ-а остају пасивне. Изборни систем Локални избори у Србији одржавају се по пропорционалном изборном систему на подручју општине или града у целини. Бирачи гласају за изборне листе на којима се налазе регистровани кандидати. Изборну листу могу поднети политичке странке уписане у Регистар политичких странака, коалиција политичких странака или самостална група грађана. Број потребних важећих потписа за учешће на изборима варира у зависности од броја бирача у датој општини. На изборним листама мора бити најмање 40 одсто кандидата слабије заступљеног пола. Изборну листу подноси овлашћени представник изборне листе, који не мора бити кандидат на самој листи. Изборна листа може бити одбијена, након чега подносиоци имају рок од 48 сати да отклоне недостатке, или одбачена, уколико лице није овлашћено за предлагање кандидата. Име и датум избора, називи изборних листа и њихових овлашћених представника, као и информације о начину гласања налазе се само на гласачком листићу.

Локалне изборне комисије и бирачки одбори надгледају изборни процес. Мандати се додељују применом изборног цензуса од три одсто важећих гласова, међутим, уколико ниједна изборна листа не пређе праг од три одсто, онда све листе које су добиле гласове учествују у расподели мандата. Расподела мандата по изборним листама врши се у сразмери са бројем добијених гласова, а број мандата који припадају појединим листама одређује се применом система највећег количника (Д’Онтов систем). У том поступку, укупан број гласова добијених од стране сваке листе дели се са бројевима од један до укупног броја одборничких места у локалној скупштини. Добијени количници се затим ређају по величини и листа добија онолико мандата колико има највећих количника међу свим учесницима. Уколико две или више листа имају исте количнике за последњи расположиви мандат, предност има листа која је добила већи укупан број гласова. Мандати у локалним скупштинама додељују се кандидатима по редоследу са изборне листе, почевши од првог кандидата. Након конституисања скупштине, одборници бирају градоначелника или председника општине, који као и сами одборници, добијају мандат у трајању од четири године.

Изборна листа може добити статус изборне листе националне мањине, који утврђује локална изборна комисија. Изборну листу националне мањине могу поднети само регистроване политичке странке или коалиције странака те националне мањине. Уколико припадници националне мањине чине мање од половине становништва у датој општини, листа може бити проглашена за мањинску. За мањинске изборне листе не важи цензус. При расподели, количници изборних листа националних мањина које су добиле мање од три одсто гласова увећавају се за 35%.

Све локалне изборе расписује председник Народне скупштине, који одређује и датум његовог одржавања. Право гласа има сваки држављанин Србије са пребивалиштем у земљи који је навршио 18 година. У складу с допуном Закона о јединственом бирачком списку од јуна 2024. године, на локалним изборима могу да гласају само бирачи који имају пријављено пребивалиште у месту у којем се одржавају локални избори дуже од шест месеци. Изборна тишина почиње два дана пре заказаних избора, током које је забрањено објављивање резултата истраживања јавног мњења, представљање кандидата и њихових програма, као и позивање грађана на гласање.

Предизборни састав У табелама испод су наведени бројеви мандата политичких странака заступљених након локалних избора 2021. године. +Град Зајечарcenter|300x300pxСтранкаМандатиСНС24Листа Ненада Ристовића16СПС—ЈС4Листа Драгане Рашић4Листа Дејана Крстића1Доста је Било1+ Општина Косјерићcenter|300x300pxСтранкаМандатиСНС20Чисти људи за Чист Косјерић3Здрава Србија2НАДА2+ Општина Мионицаcenter|300x300pxСтранкаМандатиСНС31Слободни грађани Мионице2СПС4НАДА2+ Општина Неготинcenter|300x300pxСтранкаМандатиКоалиција око СНС38НС6Зелени Србије1+ Општина Сечањcenter|300x300pxСтранкаМандатиСНС14СПС6За бољу општину Сечањ2СРС1

Кампања Упркос формалном залагању за препоруке Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР), изборна кампања у Зајечару и у Косјерићу одвијала се у изразито недемократским условима, уз системску злоупотребу јавних ресурса, отворено пропагандно и физичко насиље, интензивно присуство државних функционера и притиске на бираче, што је посматрачка мисија Црте документовала кроз бројне примере таргетирања, застрашивања и манипулације. Црта је додавање имена председника Србије у назив изборних листа власти оценила као злоупотребу и покушај да се локалним изборима да карактер председничких. Током кампање примећено је замагљивање граница између државе и странке.

Према наводима мештана и активиста, уочи избора забележени су бројни примери притисака на бираче, укључујући покушаје куповине гласова новцем и поклонима. Иако се сумњало на озбиљне нерегуларности, надлежне институције попут полиције и тужилаштва нису јавно реаговале на ове наводе, што је изазвало критике дела јавности.

Изборни дан у оба места протекао је уз изражено присуство полиције и великог броја грађана из целе Србије, који су дошли у Зајечар и Косјерић са намером да спрече могуће изборне неправилности. Разни механизми притисака на бираче, који су уочени и у предизборној кампањи, али и у претходним изборним циклусима, обележили су и сам изборни дан.

Град Зајечар За проглашење изборне листе било је потребно 500 потписа бирача (250 за изборне листе националних мањина). У Зајечару, 47.353 регистрованих бирача могло је гласати на једном од 69 бирачких места.

У децембру 2024. године, Нова демократска странка Србије (НДСС), Двери, Еколошки устанак, Група грађана др Дејан Крстић и Група грађана Сачувајмо Мали Извор и Тимочку долину формирале су опозициони блок Уједињени за спас Зајечара, с намером да заједно изађу на локалне изборе. Друга опозициона колона Промена у коју верујемо (НПС, ПСГ, ССП) поднела је своју изборну листу 18. априла. Ана Брнабић и Милош Вучевић посетили су Зајечар почетком маја. Председник Србије Александар Вучић посетио је Зајечар 30. маја. На страначком скупу СНС-а, забележени су напади на новинарске екипе, укључујући телевизију N1. Новинарима је онемогућен приступ, сниматељу су руке ударане да не би могао да снима, а другом новинару је одузет телефон.

У суботу 24. маја, одржао се дванаесточасовни студентски протест под називом „Слобода креће с истока”. Архив јавних скупова (АЈС) је објавио да је на протесту било 3.300 људи, што је највећи скуп у Зајечару откако АЈС врши мерења.

Уочи локалних избора 2025. године, адвокат Горан Калчевић, први на листи опозиционе коалиције „Промена у коју верујемо“, изјавио је да СНС спроводи агресивну кампању уз злоупотребу јавних ресурса и масовну куповину гласова. Такође је најавио да ће опозиција поставити контролоре на свим бирачким местима и да очекује велику излазност и промену власти.

Црта је забележила неправилности на чак 86% бирачких места у току изборног дана. Примећена је куповина гласова, вођење паралелне евиденције и гласање без важећих докумената. Утврђено је да су се у јединственом бирачком списку налазиле преминуле особе и лица која немају пребивалиште на територији града Зајечара.

Општина Косјерић За проглашење изборне листе било је потребно 200 потписа бирача (100 за изборне листе националних мањина). У Косјерићу, 8.897 регистрованих бирача могло је гласати на једном од 29 бирачких места.

Коалиција око СНС-а предала је своју изборну листу 17. априла. Након што су студенти из Косјерића оценили да се мора изаћи на биралиште на јединственој опозиционој листи, већина опозиционара (НПС, НЛС, СРЦЕ, Група грађана Чисти људи за чист Косјерић) формирала је листу Уједињени за Косјерић, без страначких обележја. Листа Групе грађана „Уједињени за Косјерић” проглашена је 4. маја 2025. године.

За учешће на изборима у Косјерићу пријавила се и мањинска Руска странка, са само три кандидата за одборнике. Будући да током кампање нису забележене активности ове странке, посматрачка мисија Црте сумња да је у питању листа „сателит” владајуће странке. Опозициони Народни покрет Србије поднео је приговор изборној комисији наводећи да према последњем попису у овом месту има само четири становника руске националности. Општинска изборна комисија је одбацила приговоре као неосноване или неблаговремене, а Виши суд у Ужицу је такође одбио жалбе.

Ана Брнабић посетила је Косјерић 23. маја, када се неколико мештана окупило како би исказали своје незадовољство њеним доласком. У кратком року започети су радови на асфалтирању путева широм општине, уз ангажовање више путарских предузећа, иако су неки радници изјавили да нису примили плату месецима и да раде без слободних дана.

У мају 2025. године, антикорупцијски одбор странке Србија центар (СРЦЕ) оптужио је високе државне функционере Српске напредне странке за злоупотребу јавних ресурса у предизборне сврхе у општини Косјерић. Како је наведено, председница Народне скупштине Ана Брнабић, министар финансија Синиша Мали и министар за јавна улагања Дарко Глишић током радног времена обилазили су општину и најављивали инфраструктурне пројекте, што је СРЦЕ окарактерисао као „функционерску кампању“. Странка је такође указала на извођење радова без јавних набавки.