Марија Васић (Нови Сад, 7. јун 1975) је професорка социологије, књижевница и активисткиња из Новог Сада. Запослена је као професорка социологије у новосадској Гимназији „Јован Јовановић Змај”, а у јавности је позната по истраживању и промовисању културе сећања на Холокауст и Новосадску рацију, као и по свом друштвено-политичком ангажману и антифашистичком деловању. Њено деловање карактерише повезивање локалне историје са наставним планом, уз наглашавање критичког мишљења и грађанског образовања.
Биографија Рођена је 1975. године у Новом Саду, где је завршила основно и средње образовање. Дипломирала је социологију на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Њен отац, Лазар Васић, био је скојевац, спортски новинар и дугогодишњи голман Фудбалског клуба „Војводина”.
Већ дуги низ година, више од две деценије, ради у Гимназији „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду као професорка социологије. У мају 2026. заједно са још неколико других колега, суспендована је са места професора у гимназији, због дисциплинског поступка који је отворен.
Из првог брака са политичарем Ненадом Чанком има једног сина, док из другог брака такође има сина.
Просветни и друштвени рад У свом професорском раду, Марија Васић настоји да социологију повеже са историјским наслеђем Новог Сада и културом сећања. Она редовно организује комеморативне шетње и „часове на отвореном” о Новосадској рацији за своје ученике и грађане, настојећи да младе едукује о опасностима фашизма и екстремизма кроз примере из локалне историје. Њено деловање на овом пољу донело јој је признање у виду награде „Сећање на Хилду Дајч” за 2024. годину, која се додељује за изузетан допринос култури сећања.
Поред рада у просвети, Васићева је и антифашистичка активисткиња. Дугогодишња је потпредседница Савеза антифашиста Војводине, а њена главна интересовања су Холокауст и Новосадска рација. Због свог јавног наступања више пута је била мета вербалних напада, а у јануару 2024. на згради у којој живи осванули су увредљиви и антисемитски графити. Била је потпредседница градског одбора Нови Сад странке Покрет слободних грађана (ПСГ), у коју је прешла заједно са целокупним новосадским одбором странке Морамо. Из странке Покрет слободних грађана је, заједно са Радивојем Јововићем, неколико месеци после хапшења иступила.
Књижевно стваралаштво Марија Васић је ауторка две књиге које се баве темама из Другог светског рата на простору Бачке и шире Југославије. Књиге нису строго научно-социолошке студије, већ збирке кратких прича и сведочанстава заснованих на архивској грађи које кроз књижевну форму документују страдање цивилног становништва. Њен прозни рад о ратним злочинима над Јеврејима и Србима предмет је стручне анализе у оквиру Јеврејске дигиталне библиотеке.
Објављене књиге: Када Бог зажмури (2017) — Збирка кратких прича написана поводом 75. годишњице Новосадске рације. Књига садржи сведочанства о страдању људи на познатим локацијама у Новом Саду попут Милетићеве улице и Штранда, као и приче о личностима какве су били Богдан Шупут и Игњат Павлас. Издата је у тиражу од 1.000 примерака од стране ICEJ Србија на 111 страница, а предметно је у потпуности посвећена ратним злочинима и страдању Срба и Јевреја у Новом Саду 1942. године. Писмо на шинама (2021) — Наставак њеног претходног дела који доноси 22 животне приче Јевреја, Срба, Мађара и Немаца чији су животи обележени ратним вихором. Наслов књиге симболизује писмо бачено без маркице из воза који је 1944. године из Новог Сада кренуо ка логору Аушвиц. Књигу је објавио Израелски центар у Новом Саду на 204 странице (тираж 500 примерака), проширујући тематику на страдања у Југославији током читавог рата од 1941. до 1945. године.
Поред књига, учествовала је у снимању документарног дугометражног филма Александра Рељића Новосадско сећање. У овом филму Марија Васић је главни протагониста која се бори против заборава док „локалне власти намеравају да изграде етички споран споменик жртвама рације”. Филм кроз сећања њених саговорника, Теодора Ковача (99), Ивана Ивањија (93) и Марте Флато (80) говори о Јеврејима који су преживели рацију мађарских фашиста 1942. године у којој је преко хиљаду људи убијено и бачено под Дунав.
Правни поступак и притвор 2025. Шира јавност упознала је Марију Васић у марту 2025. године када је ухапшена заједно са још петорицом новосадских студената и активиста, уочи најављеног масовног протеста у Београду заказаног за 15. март. Оптужба их је теретила за покушај рушења уставног поретка и државног уређења, а поступак је покренут након што су провладини медији са националном фреквенцијом емитовали аудио-снимак њиховог састанка у просторијама Покрета слободних грађана. Њена одбрана је тврдила да је снимак производ незаконитог прислушкивања.
Након што јој је суд продужио меру притвора, Марија Васић је ступила у штрајк глађу и жеђу, цитирајући речи Радета Кончара: „Милост не тражим, нити бих вам је дала”. Због наглог погоршања здравственог стања хоспитализована је у затворској болници у Београду. Апелациони суд у Новом Саду је 19. маја 2025. њој и још двојици активиста укинуо затворски притвор и одредио меру кућног притвора уз електронски надзор.
Средином октобра 2025. године кућни притвор им је укинут и омогућено им је да се бране са слободе у процесу који је почео у новембру исте године.
Контроверзе У Јовиној гимназији, у којој је Васићева професорка социологије, у јануару 2025. у време масовних протеста након пада надстрешнице железничке станице, дошло је до протеста и блокада школе од стране ученика и дела наставника. Тада је освануо испред школе, познати графит „Ћаци у школу”, који је моментално постао виралан, те временом проузроковао назив Ћаци, а касније и Ћациленд. Што је представљало пејуративни назив за присталице владајуће странке, који се буне против ових протеста. Милош Вучевић, председник Српске напредне странке, изјавио је да се зна да је управо Марија Васић написала тај графит како би се из тога направила читава кампања „ да смо ми неписмени, некултурни и необразовани, неки шкарт који треба да буде исељен, протеран или затворен”. Павле Грбовић, председник ПСГ, чији је члан Марија Васић, узео ју је у заштиту рекавши да је у питању „политички прогон и кукавичлук”.
У емисији Утисак недеље 31.маја 2026. на телевизији Нова С, Марија Васић је изјавила да је целивање појаса Пресвете Богородице који се тих дана налазио у храму Светог Саве, и који је изазивао огромну пажњу народа, фетишизам. Њена изјава је наишла на бројне осуде, између осталог и Милоша Вучевића, председника СНС који је рекао да је посебно забрињавајуће што је Марија Васић изјавила „да тај став намеће својим ученицима”. Након што су уследили увредљиви графити по Новом Саду у вези њене изјаве, Марија Васић је поднела кривичну пријаву против Вучевића због угрожавања своје безбедности.
Види још Новосадска рација Холокауст у Србији
Референце
Литература
Спољашње везе
Марија Васић: Друштво у Србији гаји културу несећања и стиди се антифашизма (интервју за портал Аутономија) „Када бог зажмури” — потресна сведочанства о Рацији (приказ књиге на порталу 021)
Категорија:Рођени 1975. Категорија:Новинари из Новог Сада Категорија:Политичари из Новог Сада Категорија:Књижевници из Новог Сада Категорија:Студенти Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду