Поликапролактон (PCL) је синтетички, полукристални, биоразградиви полиестер са тачком топљења од око 60 °C и температуром преласка у стакласто стање од око -60°C. Најчешћа употреба поликапролактона је у производњи специјалних полиуретана, јер поликапролактони дају произведеном полиуретану добру отпорност на воду, уље, раствараче и хлор.
Синтеза PCL се припрема полимеризацијом ε-капролактона са отварањем прстена коришћењем катализатора као што је стано октоат. Широк спектар катализатора може се користити за полимеризацију капролактона са отварањем прстена. Алкохоли мале молекулске тежине се обично додају да би се регулисала молекулска тежина полимера.мини|центар|Синтеза поликапролактона
Примена Овај полимер се често користи као адитив за смоле како би се побољшале њихове карактеристике обраде и њихова својства за крајњу употребу (нпр. отпорност на ударце). Будући да је компатибилан са низом других материјала, PCL се може мешати са скробом како би се смањила његова цена и повећала биоразградивост или се може додати као полимерни пластификатор поливинил хлориду (PVC).
Поликапролактон се такође користи за шлифовање, моделирање и као сировина за системе за израду прототипова као што су 3D штампачи са фузионим филаментом. Поликапролактон је и главна компонента ресилона, одговорна за термопластична својства овог материјала, који се користи у ендодонција као алтернативни материјал за испуњавање корена зуба.Uloga materijala za punjenje kanala korena U: Karolina Vukoje, Endodontski retretman-analiza skening elektronskom mikroskopijom, Monografska dokumentacija, Medicinski fakultet, Novi Sad, 2015. pp. 10-14 UDK 616.314.16:543.456
Референце
Категорија:Полиестри Категорија:Биоразградива пластика Категорија:Термопластика Категорија:Полимери Категорија:Органски полимери