thumb|Кукувија (Tyto alba guttata) Ковилово, Србија Списак врста птица забележених у Србији (Авифауна) обухвата укупно 376 врста, од којих су две алохтона врста коју је у Србију увео човек. Списак је подложан променама и биће коригован када се у Србији појави нова врста.
Списак не садржи врсте птица које су побегле из заточеништва, а које се могу наћи у природном окружењу. Ове птице су врло често егзотичне врсте, а њихово присуство у новом окружењу може имати различите утицаје на локалне екосистеме, дивље животиње, па чак и пољопривреду.
Таксономски третман ове листе (ознака и редослед редова, породица и врста) и номенклатура (уобичајена и научна имена) прате конвенције из Клементсове контролне листе птица света, издање из 2025. године. Породица на почетку сваког наслова одражава ту таксономију, као и број врста који се налази у свакој породици. У укупном број врста за Србију налазе се алохтоне унете врсте, као и врсте које се спорадично и ретко појављују, као случајне.
За квалитетније сагледавање овог списка следеће ознаке су коришћене за истицање неколико категорија, али не спадају све врсте птица у једну од ових категорија. Оне које то не чине су уобичајене аутохтоне врсте:
(А) Случајна врста - врста која се ретко или случајно јавља у Србији (I) Унета или алохтона врста - врста унета у Србију као последица, директна или индиректна, људских деловања (Ex) Локално изумирање - врста која се више не јавља у Србији иако популације постоје на другим местима
Пловке thumb|Женка америчке ћубасте патке (Aythya collaris) Београд, Србија thumb|Лисаста гуска (Anser albifrons) Мало ратно острво, Београд, Србија thumb|Мужјак каролинке (Aix sponsa) у гнездећем перју Ада циганлија, Београд, Србија thumb|Риђоглава патка (Aythya ferina) Београд, Србија thumb|Патка њорка (Aythya nyroca) Београд, Србија Ред: -{Anseriformes}-Породица: -{Anatidae}-
Породица -{Anatidae}- обухвата патке, као и већину птица водених станишта сличних паткама, као што су гуске и лабудови. Ове птице су прилагођене животу на води, са пловним кожицама на стопалима, спљоштеним кљуновима, а перје им је заштићено масноћом коју излучује жлезда смештена покрај репа. У Србији ово је једна од најбројнијих породица.
Снежна гуска, Anser caerulescens (A) Дивља гуска, Anser anser Лисаста гуска, Anser albifrons Мала лисаста гуска, Anser erythropus (A) Тајганска гуска глоговњача, Anser fabalis (A) Тундранска гуска глоговњача, Anser serrirostris (А) Краткокљуна гуска, Anser brachyrhynchus (A) Гриваста гуска, Branta bernicla (A) Белолика гуска, Branta leucopsis (A) Канадска гуска, Branta canadensis (A) Гуска црвеновољка, Branta ruficollis Лабуд грбац, Cygnus olor Мали лабуд, Cygnus columbianus Велики лабуд Cygnus cygnus Нилска гуска, Alopochen aegyptiacus (A) Златокрила утва, Tadorna ferruginea (A) Шарена утва, Tadorna tadorna Каролинка, Aix sponsa (I) Мандаринка, Aix galericulata (A) Гроготавац, Spatula querquedula Пловка кашикара, Spatula clypeata Чегртуша, Mareca strepera Звиждара, Mareca penelope Глувара, Anas platyrhynchos Шиљкан, Anas acuta Крџа, Anas crecca Превез, Netta rufina Риђоглава патка, Aythya ferina Америчка ћубаста патка, Aythya collaris (A) Патка њорка, Aythya nyroca Ћубаста патка, Aythya fuligula Морска црнка, Aythya marila Гавка, Somateria mollissima (A) Баршунасти турпан, Melanitta fusca Црни турпан, Melanitta nigra (A) Ледењарка, Clangula hyemalis Патка дупљашица, Bucephala clangula Мали ронац, Mergellus albellus Велики ронац, Mergus merganser Средњи ронац, Mergus serrator Белоглава патка, Oxyura leucocephala (Ex)
Фазани Ред: GalliformesПородица: Phasianidae
Phasianidae су породица копнених птица. Генерално, то су крупније птице (иако се разликују по величини) и имају широка, релативно кратка крила. Птице које припадају овој породици су јако скривене и понекад их је јако тешко уочити.
Лештарка, Tetrastes bonasia Велики тетреб, Tetrao urogallus (A) Рушевац, Lyrurus tetrix (A) (Ex) Јаребица, Perdix perdix Фазан, Phasianus colchicus (I) Препелица, Coturnix coturnix Камењарка, Alectoris graeca
Голубови Ред: ColumbiformesПородица: Columbidae
Голубови, гугутке и грлице су птице снажног тела са кратким вратовима и кратким танким кљуновима.
Дивљи/градски голуб, Columba livia Голуб дупљаш, Columba oenas Голуб гривнаш, Columba palumbus Грлица, Streptopelia turtur Риђа грлица, Streptopelia orientalis (A) Гугутка, Streptopelia decaocto
Саџе Ред: PterocliformesПородица: Pteroclidae
Саџе имају мале главе и вратове, сличне голубовима, али чврста компактна тела. Имају дуга шиљаста крила, а понекад и репове, и лете брзо и директно. Јата лете до појилишта у зору и сумрак. Ноге су им пернате скроз до прстију.
Киргиска саџа, Syrrhaptes paradoxus (A)
Дропље Ред: OtidiformesПородица: Otididae
Дропље су велике копнене птице углавном повезане са сувим отвореним пределима и степама Старог света. Они су сваштоједи и гнезде се на земљи. Ходају стабилно на снажним ногама и великим прстима, кљуцајући храну успут. Имају дуга широка крила са „прстима“ на врховима крила и упечатљивим шарама у лету. Многи имају занимљиве приказе парења. У Србији су јако малобројне и налазе се у резерватима и заштићеним подручјима. 2024. године забележени су и први младунци после дугог временског периода.
Велика дропља, Otis tarda Мала дропља, Tetrax tetrax (Ex)
Кукавице thumb|Обична кукавица (Cuculus canorus) Велико блато, Београд, Србија Ред: CuculiformesПородица: Cuculidae
Породица Cuculidae обухвата кукавице и птице тркачице. Ове птице су различитих величина са витким телима, дугим реповима и јаким ногама. Кукавице Старог света паразитирају легла других птица.
Ћубаста кукавица, Clamator glandarius (A) Обична кукавица, Cuculus canorus
Легњеви Ред: CaprimulgiformesПородица: Caprimulgidae
Легњеви су ноћне птице средње величине које се обично гнезде на земљи. Имају дуга крила, кратке ноге и веома кратке кљунове. Већина има мала стопала, која нису од велике користи за ходање, и дугачка шиљата крила. Њихово меко перје је камуфлирано тако да подсећа на кору дрвета или на лишће. Веома су скровите птице у току дана, и потенцијално се могу уочити у предвечерје.
Легањ, Caprimulgus europaeus
Чиопе Ред: ApodiformesПородица: Apodidae
Чиопе су мале птице које већи део свог живота проводе летећи. Ове птице имају веома кратке ноге и никада се добровољно не спуштају на земљу, већ седе само на вертикалним површинама. Многе чиопе имају дугачка, закривљена крила која подсећају на полумесец или бумеранг. Прелазе огромне раздаљине како би стигле до гнездећих територија.
Бела чиопа, Apus melba Црна чиопа, Apus apus Сива чиопа, Apus pallidus
Барске коке Ред: GruiformesПородица: Rallidae
Барске коке су велика породица малих до средње величине птица којој припадају лиске, барска кокице, барски петловани и барски петлићи. Обично насељавају густу вегетацију у влажним срединама близу језера, мочвара или река. Генерално, то су стидљиве и тајновите птице, што их чини изузетно тешким за посматрање. Већина врста има јаке ноге и дуге прсте који су добро прилагођени меким неравним површинама. Обично имају кратка, заобљена крила и слабо лете.
Барски петлован, Rallus aquaticus Прдавац, Crex crex Барски петлић, Porzana porzana Барска кокица, Gallinula chloropus Лиска, Fulica atra Сиви барски петлић, Zapornia parva Мали барски петлић, Zapornia pusilla (А)
Ждралови Ред: GruiformesПородица: Gruidae
Ждралови су велике птице са дугим ногама и дугим вратом. За разлику од сличних птица, као сто су чапље, са којима нису у сродству, ждралови лете са испруженим вратовима, а не вратовима повученим уназад. Већина има сложене и бучне приказе удварања или „плесове“.
Ждрал, Grus grus
Ћурликовци Ред: CharadriiformesПородица: Burhinidae
Ћурликовци су група углавном тропских мочварних птица из породице Burhinidae. Налазе се широм света у тропској зони, а неке врсте се гнезде и у умереној Европи и Аустралији. То су средње мочварне птице са јаким црним или жуто-црним кљуновима, великим жутим очима и криптичним перјем. Упркос томе што су класификоване као мочварне, већина врста преферира сушна или полусушна станишта. Гнезде се најчече на земљи и потенцијално су угрожене људским пољопривреним деловаљем.
Ћурликовац, Burhinus oedicnemus
Сабљарке thumb|Сабљарка (Recurvirostra avosetta), Ковачица, Војводина, Србија Ред: CharadriiformesПородица: Recurvirostridae
Recurvirostridae су породица великих мочварарних птица, којој припадају сабљарке и властелице. Сабљарке имају дуге ноге и дуге, нагоре закривљене кљунове. Властелице имају изузетно дуге ноге и дуге, танке, равне кљунове.
Властелица, Himantopus himantopus Сабљарка, Recurvirostra avosetta
Остригари thumb|Остригар (Haematopus ostralegus) Београд, Србија Ред: CharadriiformesПородица: Haematopodidae
Остригари су велике и бучне птице сличне шљукарицама, са снажним кљуновима које користе за гњечење или вађење отворених мекушаца попут шкољки.
Остригар, Haematopus ostralegus
Жалари thumb|Вивак (Vanellus vanellus) Ковин, Војводина, Србија Ред: CharadriiformesПородица: Charadriidae
Породица Charadriidae обухвата жаларе, зујавце и вивке . То су мале до средње птице са компактним телима, кратким, дебелим вратовима и дугим, обично шиљатим крилима. Налазе се на отвореним просторима широм света, углавном у стаништима близу воде. Хране се у плићацима, имају разноврсну исхрану.
Сребрни вивак, Pluvialis squatarola Златни вивак, Pluvialis apricaria Амерички златни вивак, Pluvialis dominica (A) Тихоокеански златни вивак, Pluvialis fulva (A) Планински зујавац, Eudromias morinellus (A) Жалар блатарић, Charadrius hiaticula Жалар слепић, Thinornis dubius Вивак, Vanellus vanellus Степски вивак, Vanellus gregarius (A) Белорепи вивак, Vanellus leucurus (A) Морски жалар, Anarhynchus alexandrinus (A)
Шљукарице thumb|Муљача (Limosa limosa) Белегиш, Стара Пазова, Србија thumb|Полојка (Actitis hypoleucos) Дорћолски кеј, Београд, Србија Ред: CharadriiformesПородица: Scolopacidae
Scolopacidae је велика разнолика породица малих до средње величине птица мочварних подручја, укључујући спруднике, шљуке, спрутке, царске шљуке, муљаче, шумске шљуке, и лисконоге . Већина ових врста једе мале бескичмењаке извучене из блата или земље. Варијације у дужини ногу и кљунова омогућавају више врста да се хране у истом станишту, посебно на обали, без директне конкуренције за храну. Мала царска шљука Numenius phaeopus Танкокљуна царска шљука Numenius tenuirostris (A) Велика царска шљука Numenius arquata Лапонска муљача, Limosa lapponica (A) Муљача, Limosa limosa Мала шљука, Lymnocryptes minimus Шумска шљука, Scolopax rusticola Шљука ливадарка, Gallinago media Барска шљука, Gallinago gallinago Сива лисконога, Phalaropus fulicarius (A) Црвеноврата лисконога, Phalaropus lobatus Дугокљуни спрудник, Xenus cinereus (A) Полојка, Actitis hypoleucos Спрудник пијукавац, Tringa ochropus Танкокљуни спрудник, Tringa stagnatilis Спрудник мигавац, Tringa glareola Црвеноноги спрудник, Tringa totanus Црни спрудник, Tringa erythropus Кривокљуни спрудник, Tringa nebularia Шљука камењарка, Arenaria interpres Велика спрутка, Calidris canutus (A) Спрудник убојица, Calidris pugnax Пљоснокљуна спрутка, Calidris falcinellus Риђа спрутка, Calidris ferruginea Седа спрутка, Calidris temminckii Бела спрутка, Calidris alba Црнотрба спрутка, Calidris alpina Мала спрутка, Calidris minuta Црногруда спрутка, Calidris melanotos (A)
Зијавци Ред: CharadriiformesПородица: Glareolidae
Glareolidae је породица птица из мочвара која обухвата зијавце, које имају кратке ноге, дуга шиљата крила и дуге рачвасте репове, и тркалице, које имају дуге ноге, кратка крила и дуге, шиљате кљунове који се закривљују надоле. Врло ретка пролазница у Србији.
Плава тркалица, Cursorius cursor (A) Зијавац, Glareola pratincola (A) Црнокрили зијавац, Glareola nordmanni (A)
Поморници Ред: CharadriiformesПородица: Stercorariidae