Миодраг Коларић (Београд, 30. мај 1912 — Београд, 1. новембар 2001) био је српски историчар уметности, кустос, музејски саветник и књижевник. Као директор Народног музеја у Београду (1969–1973) и аутор бројних научних радова, оставио је значајан траг у српској културној историји. Под псеудонимом Арсен Лозанин објавио је и књижевна дела.Коларић, Миодраг. Народни музеј у Београду 1844–1944, кратак историјат, Народни музеј, Београд, 1944.Облик неизрецивог – дело и заоставштина Слободана Драгаша, стр. 324, напомена о Миодрагу Коларићу, приступ 25. 5. 2025. (https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/64/Облик_неизрецивог_-_дјело_и_заоставштина_Слободана_Драгаша.pdf)
Биографија Младост и образовање Рођен је у Београду 1912. године. Основно и средње образовање стекао је у родном граду. Студирао је филозофију и естетику на Универзитету у Београду и Сорбони у Паризу. Студије историје уметности завршио је 1939. године у Београду. Докторску дисертацију под насловом „Класицизам код Срба“ одбранио је 1956. године на Универзитету у Загребу.Зборник Народног музеја, XXIII-2, Београд, 2018, стр. 169–172. (http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2019/08/Zbornik-IU_2018-1.pdf)
Академска и музејска каријера У Народном музеју у Београду радио је од 1950. до 1988. године, пролазећи кроз све музејске позиције – од кустоса до музејског саветника. Године 1969. постављен је за директора музеја, а на том месту остаје до 1973. године. Током његовог мандата, Музеј је 1969. године прославио 125. годишњицу постојања, када је враћен антички сребрни пехар из Берлинског музеја, који је био однет током Првог светског рата.М. Коларић (ур.), Илири и Дачани, Народни музеј, Београд, 1971, стр. 5–7. (https://museumns.rs/wp-content/uploads/2019/01/final_godisnjak_no_8_za_2013.pdf)
Научни и књижевни рад Коларић је објавио преко 250 студија, чланака и монографија из области историје уметности, музеологије и културне баштине. Његова капитална студија „Класицизам код Срба“ (1965) представља темељно истраживање српске уметности између 1790. и 1848. године.Биљана Б. Мишић, Средњоевропски утицаји на развој београдске архитектуре 1919–1941, докторска дисертација, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, 2019, стр. 41–42. (https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/26349/Disertacija.pdf) Као књижевник под псеудонимом Арсен Лозанин објавио је романе „Две љубави Филипа Оросина“ (1998) и „Приповетке из нижих разреда“ (1999), те збирку новела „Наћађено стакло“.Бастина, број 40, Нови Сад, 2019, стр. 121–123. (https://www.scribd.com/document/382691392/Bastina-Broj-40)
Наслеђе и признања Коларић је био један од кључних актера у обнови музејске делатности у Србији након Другог светског рата. Његов рад на ревизији збирки и међународној сарадњи допринео је модернизацији Народног музеја. У позним годинама живота донирао је део своје личне архиве Културном центру „Лукијан Мушицки“ у Темерину.
Библиографија (избор) Класицизам код Срба 1790–1848 (1965) Српско сликарство XIX века (монографија, 1972) Две љубави Филипа Оросина (роман, под псеудонимом Арсен Лозанин, 1998) Приповетке из нижих разреда (под псеудонимом Арсен Лозанин, 1999)
Референце
Спољашње везе Званични сајт Народног музеја у Београду Галерија Матице српске – збирка Миодрага Коларића
Категорија:Рођени 1912. Категорија:Српски историчари уметности Категорија:Музејски радници Категорија:Рођени у Београду Категорија:Доктори наука Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Студенти Филозофског факултета Универзитета у Београду