Јануш Олејничак (пољски: Janusz Olejniczak; 2. октобар 1952 – 20. октобар 2024) био је пољски пијаниста класичне музике, академски професор и глумац. Остао је упамћен по међународној каријери као пијаниста, посебно са клавирском музиком Шопена коју је свирао на модерним и старим инструментима. Глумио је композитора у филму Плава Нота (La Note bleue) из 1991. године и свирао је клавирску музику у филму Пијаниста из 2002. године, појављујући се и као дублер.
Живот и каријера Рођен је у Вроцлаву 2. октобра 1952. године. Почео је да свира клавир са шест година. Породица се преселила у Варшаву где је похађао часове клавира код Луизе Валевске; обучавали су га Ришард Бакст и Збигњев Джевјецки од 1967. до 1969. године. Године 1970, освојио је шесто место на VIII Међународном Шопеновом такмичењу пијаниста у Варшави, а две године касније освојио је четврто место на такмичењу пијаниста Алфредо Касела у Напуљу. Студирао је у Паризу код Константина Шмаелинга и Витолда Малкужинског од 1971. до 1973. године. Вратио се у Пољску где је студирао на Вишој државној музичкој школи у Варшави код Барбаре Хесе-Буковске. Постдипломске студије је похађао у периоду од 1977. до 1978. године код Виктора Мержанова у Варшави и код Паула Бадура-Шкоде у Есену.
Олејничак је био члан камерног оркестра, а његов репертоар је обухватао композиције Бетовена, Шумана, Шуберта, Шопена, Равела и Прокофјева. Свирао је и савремену музику, као што су дела Војћеха Килара. Био је солиста на светској премијери дела „Валс Бостон“ за клавир и оркестар Гије Канчелија 1979. године. Олејничак је свирао Шопенову музику и на инструментима из његовог доба и на модерним клавирима, у јукстапозицији. Наступао је и снимао на историјским инструментима заједно са Оркестром осамнаестог века којим је дириговао Франс Бриген.
Предавао је четири године на Музичкој академији у Кракову, држао је часове у Пољској, Канади, Сједињеним Државама и Јапану. Био је члан жирија на међународним пијанистичким такмичењима, укључујући и Шопеново такмичење.
Олејничак је често снимао за радио и телевизију, као и на компакт дисковима за различите издавачке куће. Снимао је композиције Рамоа, Моцарта, Листа, Шуберта, Прокофјева, а посебно Шопена, укључујући његове Концерте за клавир, Фантазију на пољске мелодије, Клавирску сонату у бе-молу, Рондо у ес-дуру и клавирску соло музику. Рецензент из Грамофона је приметио да је свирао 57 мазурки на клавиру Ерард из 1849. године са „деликатном разноликошћу боја и нијанси“, са рубатом који никада није угрозио ритам плеса.
Снимио је Киларов клавирски концерт и Концерт за клавир Хенрика Горецког, као и музику за виолину и клавир са Кајом Данчовском и Шопенове Пољске песме са Стефанијом Точиском. Његови снимци су му донели седам Фридерика, а снимци Шопенових клавирских концерата са Симфонијом Варшава под диригентском палицом Гжегожа Новака проглашени су албумом године од стране часописа Studio 1995. године.
Глумачка каријера Осим филма Плава нота, свирао је клавирску музику у филму Пијаниста(режисер је Роман Полански), а појавио се и као помоћни дублер Адријену Бродију, који глуми пијанисту Владислава Шпилмана.
Лични живот Преминуо је од срчаног удара 20. октобра 2024. године, у 72. години живота.
Награде Олејничак је 2000. године одликован Официрским крстом Реда Полоније Реституте, годишњом наградом Министарства културе у области музике 2003. године, медаљом Глорија Артис за заслуге у култури 2005. године, и Почасним бисером пољске економије у области културе 2010. године.
Референце
Категорија:Умрли 2024. Категорија:Рођени 1952. Категорија:Пољски музичари Категорија:Пољски глумци Категорија:Пољски професори