алт=Misr Studio old|мини|250x250п|Студио Миср, први национални студио те врсте у арапском свету, основан 1935. године. Арапска кинематографија () односи се на филмску индустрију арапског света. Већина продукција потиче из египатске кинематографије.
Прва пројекција филма у Египту одржана је у Александрији 1896. године од стране француске браће Лимијер. Египатска индустрија се развила од немих филмова до звучних филмова, при чему су мјузикли чинили највећи део продукција током 1930-их и 1940-их. Од првих филмова арапске продукције био је египатски филм Барсум тражи посао из 1923. године, и Лејла, објављен у Египту 1927. године, док је први филм на арапском језику био Синови аристократа, такође објављен у Египту 1932. године. Студио Миср, основан 1935. године, био је први национални студио те врсте у арапском свету. Период од касних 1940-их до 1960-их описан је као „златно доба арапске кинематографије“, јер су арапски глумци из целог Блиског истока кренули ка слави у Каиру. Током овог периода, међу значајним глумцима били су Хинд Ростом, Махмуд ел-Мелигуј, Анвар Вагди, Фејруз и Соад Хосни. Педесетих година прошлог века, египатска филмска индустрија била је трећа највећа на свету. Године 1976. основан је Међународни филмски фестивал у Каиру, поставши први филмски фестивал одржан у арапском свету.
Због успеха египатског позоришта 1920-их, како у комедији тако и у мелодрами, овај успех је подстакао прелазак у кинематографију, где су оба ова жанра била предводници. Истакнуте личности из света мелодраме, попут Јусефа Вахбија, Ахмеда Алама и Амине Ризк, прешле су из позоришта у филм, као и комичарске звезде попут Нагиба ал-Риханија, Фавзија ал-Газарлија и Алија ал-Касара.
Египат је такође допринео акционом жанру са глумцима као што је Јусеф Мансур, који је постао познат 1990-их по својим филмовима о борилачким вештинама.
Египатско-јеврејска браћа Френкел, Хершел, Шломо и Давид, сматрају се пионирима уметности анимације у Египту и арапском свету. Инспирисани раним америчким цртаним филмовима и немим комедијама, објавили су свој први анимирани филм 1936. године под називом Мафиш Фајда. Прва анимирана серија на арапском језику била је Mishgias Sawah (1979), објављена у Египту, док је први дугометражни арапски анимирани филм Витез и принцеза, такође објављен у Египту 2019. године. Египатска кинематографија је такође допринела серијом Бакар, египатском анимираном серијом која је представила први прави египатски нубијски цртани лик. Креирала ју је редитељка Мона Абул Наср, која је режирала неколико епизода серије пре него што је умрла 2003. године. Након њене смрти, њен син, Шериф Гамал, наставио је серију. Емисија је престала да се емитује 2007. године. Серија је такође стекла популарност захваљујући уводним и завршним сценама анимиране серије, које је изводио познати уметник Мухамед Мунир. Насловна песма постала је култна и вољена од стране Египћана свих узраста. Ова серија је такође садржала јединствене геометријске шаре и препознатљиве елементе костима инспирисане нубијским стилом.
Прва телевизијска драма у арапском свету, Хареб Мин ел-Ајам, емитована је из Египта 1962. године током Рамазана. Често називана ера нове арапске кинематографије, током средине 1960-их до средине 1970-их, утицај италијанског реализма и реакција на политичка превирања створили су низ независних арапских филмова који су укључивали трагове арапске мелодраме. Године 1972, кувајтски драмски филм Bas ya Bahar постао је први наративни играни филм у Заливу и сматра се једним од најважнијих филмова на арапском језику у арапској кинематографији.
Доминација Египта у арапској кинематографији приписује се развоју драмских уметности, богатству студија, искусним редитељима, техничарима, филмским звездама, певачима и трбушним плесачицама. Од 2010-их, „нови талас“ арапске кинематографије обухватио је филмове који истражују везе са жанровским филмом, укључујући фантазију, научну фантастику и хорор. Од Арапског пролећа, арапски филмови су такође постали политички. У ономе што је описано као „жива нова ера“ арапске кинематографије, 2020-те су донеле раст саудијске филмске индустрије, са извесном стабилношћу у Египту, Тунису и Мароку. Године 2023, египатски 3Д хорор филм Дан 13 постао је први арапски 3Д филм. Исте године, саудијски хорор филм Виолончело постао је први арапски међународни хорор филм. Такође те године, филм Сукар, који је подржала саудијска продукцијска кућа MBC Group, проглашен је за први музички филм арапског света снимљен у западном канону. Тренутно, највећи ланац биоскопа на Блиском истоку је Vox, у власништву компаније Majid Al Futtaim са седиштем у Уједињеним Арапским Емиратима.
Преглед мини|249x249п|Јусеф Вахби, један од египатских пионира у филмској индустрији. Међу најпознатијим египатским и арапским глумцима и филмским ствараоцима. Арапска кинематографија обухвата филмове из различитих земаља и култура арапског света и стога нема један облик, структуру или стил. Арапска кинематографија углавном обухвата филмове снимљене у Египту, Либану, Сирији, Ираку, Кувајту, Алжиру, Мароку и Тунису. Међутим, по дефиницији, обухвата и Бахреин, Џибути, Јордан, Либију, Оман, Палестину, Катар, Саудијску Арабију, Сомалију, Судан, Уједињене Арапске Емирате и Јемен. У свом почетку, арапска кинематографија је углавном била имитација западне кинематографије. Међутим, она се стално мењала и развија, и наставља да се стално мења, јер свака земља у региону има своје јединствене карактеристике и препознатљив бренд кинематографије.
Египат је, посебно, пионир међу арапским земљама у области кинематографије. Одржива филмска индустрија је успела да се појави у Египту када су други делови арапског света могли само спорадично да производе дугометражне филмове због ограниченог финансирања. Стога, арапском кинематографијом доминирају филмови из Египта, где се производе три четвртине свих арапских филмова. Према речима филмског критичара и историчара Роја Армеса, либанска кинематографија је једина друга кинематографија у региону арапског говорног подручја која би могла да се сматра националном кинематографијом. мини|226x226п|Фатен Хамама (1931–2015), египатска филмска звезда. Док египатски и либански филмови имају дугу историју продукције, већина других арапских земаља није имала филмску продукцију све до стицања независности. Чак и крајем 20. века, већина филмских продукција у земљама попут Бахреина, Либије, Саудијске Арабије, Судана и Уједињених Арапских Емирата ограничена је на телевизију или кратке филмове.
На другим местима у Северној Африци и на Блиском истоку, филмска продукција је била оскудна све до краја 1960-их и почетка 1970-их, када су неки филмски ствараоци почели да добијају финансијску помоћ од државних организација. Било је то током ере након стицања независности, када је арапска кинематографија у већини земаља почела. Већину филмова произведених у то време финансирала је држава и садржали су националистичку димензију. Ови филмови су помогли у унапређењу одређених друштвених циљева као што су независност и други друштвени, економски и политички циљеви. алт=Zubaida Tharwat (1973)|мини|198x198п|Зубајда Тарват (1940–2016), египатска филмска звезда. Постоји повећано интересовање за филмове пореклом из арапског света. На пример, филмови из Либана, Алжира, Марока, Палестине, Сирије и Туниса приказивани су чешће на локалним филмским фестивалима и у репертоарским биоскопима него крајем 1900-их.
Арапска кинематографија је истраживала многе теме из политике, колонијализма, традиције, модерности и друштвених табуа. Такође је покушала да побегне од своје раније склоности да имитира и ослања се на западне филмске стилове. У ствари, колонизација није утицала само на арапске филмове, већ је имала утицај и на арапске биоскопе. Такође, приказивање жена постало је важан аспект. Арапкиње су обликовале велики део филмске индустрије у арапском свету користећи своје филмске таленте у побољшању популарности арапских филмова.
Међутим, продукција арапске кинематографије је такође доживела пад, а филмски ствараоци на Блиском истоку покушавају да се „суоче са својом стварношћу“.
Порекло и историја Дугометражни играни филмови почели су да се производе локално у арапском свету након 1920-их. На пример, египатски филм Лејла из 1927. године. У то време, процес уметања звука у филмове се обављао у Паризу, а Египат је могао да произведе само два звучна филма, један под називом (Синови аристократа) и други (Песма срца). Поред сиријског филма (Невини оптужени), приказаног 1928. године, (Авантуре Иљаса Мабрука) у Либану 1929. године. Иако су ови филмови снимљени у арапском свету, углавном су режирани, продуцирани или су показивали уметнички утицај странаца или имиграната.
Филмска продукција у арапској кинематографији мини|199x199п|Салах Зулфикар и Зубајда Тарват у филму Inni Attahim, 1960. година. Арапска кинематографија није цветала пре националне независности земаља, а чак и након тога, филмска продукција арапске кинематографије била је ограничена на кратке филмове. Међутим, за неке од њих је било изузетака. На пример, Египат је постигао највећи број у продукцији филмова и произвео је више од 2.500 дугометражних филмова. Током 1950-их и 1960-их, Либан је произвео 180 играних филмова. Два дугометражна кувајтска филма снимљена су крајем 1970-их, а један дугометражни бахреински филм снимљен је 1989. године. Сирија је произвела око 150 филмова, Тунис приближно 130. филмова. 100 филмова је произведено у Алжиру и Ираку, скоро 70 у Мароку, а филмова снимљених у Јордану било је мање од 12.
Биоскопи у арапском свету Утицај филмова и биоскопа на Арапе био је последица утицаја Запада на арапски свет. Стога, староседеоци нису били власници биоскопа који су се налазили на њиховим земљама. мини|249x249п|Лобна Абдел Азиз у филму Невеста са Нила из 1963. године. Први биоскоп у Египту изградила је француска компанија Пате 1906. године у Каиру, поред биоскопа који су били у власништву браће Лимијер у Александрији и Каиру. У Тунису је први биоскоп отворен после 1907. године.
Године 1908, египатски Јевреји су у Јерусалиму отворили биоскоп под називом „Оракл“. Такође 1908. године, у неким алжирским градовима, биоскопи су изграђени на местима у зависности од броја Европљана који су тамо живели, као што је био случај у Оран. Мање од 20 година касније, већина арапских земаља је имала више од биоскопа за приказивање филмова. У Саудијској Арабији и Северном Јемену, биоскопи нису били прихваћени или су били забрањени због верских приговора.
Међутим, између 1960-их и 1970-их, ово питање је, генерално, решено и прихватио краљ Фејсал од Саудијске Арабије. У савезу са визијом престолонаследника Саудијске Арабије Мухамеда бин Салмана за 2030. годину, која позива на проширење уметничких, културних и забавних области у земљи, први биоскоп је отворен у Џеди 18. априла 2018. године.
Утицај сукоба на египатску и палестинску кинематографију мини|200x200п|Махмуд Зулфикар у филму Девојка из Палестине, 1948. Историја арапске кинематографије била је под утицајем политичких изазова као што су египатска револуција 1952. године, пораз од Израела 1967. године и палестински отпор.
Током египатске револуције 1952. године, феудалистички систем је замењен националистичком идеологијом коју је предводио Раис. Нова влада је утицала на филмску индустрију, у којој су многи филмови били социјално-реалистична дела која приказују стварни живот Египта. Многи филмови које је Салах Абу Сеиф продуцирао 1952. године били су неореалистички, попут филма Мајстор Хасан, који је приказивао тешкоће различитих класа у Каиру. За овај систем се каже да је изведен из италијанског неореализма, мада није био баш успешан јер је снимљено само неколико филмова.