ПТ-76 је совјетски амфибијски лаки тенк који је уведен у употребу раних 1950-их и убрзо је постао стандардни извиђачки тенк Совјетске армије и других оружаних снага Варшавског пакта. У великим бројевима је извожен другим пријатељским државама, попут Индије, Индонезије, Ирака, Сирије, Северне Кореје и Северног Вијетнама.
Пуно име тенка је Плутајући Тенк-76 (, , или ). 76 у имену означава калибар главног наоружања: ижлебљеног тенковског топа серије Д-56Т, калибра 76,2 мм.
ПТ-76 се користи у улогама извиђања и ватрене подршке. Његова шасија је послужила као основа за неколико других возила, од којих су многа била амфибијска, укључујући БТР-50 оклопни транспортер, ЗСУ-23-4 самоходно противавионско оруђе, АСУ-85 авиодесантна самоходна артиљерија и 2К12 Куб ракетни систем противваздушне одбране.
Развој Након Другог светског рата, концепт лаких тенкова је доживео препород у Совјетском Савезу. Требало је да се користе у извиђачким јединицама и сходно томе амфибијске способности су биле неопходне. Захтеви су укључивали способност прелажења водених препрека уз мало припреме. Многи прототипи таквих лаких тенкова су произведени касних 40-их година двадесетог века. Најуспешнији од њих је био Објекат 740 („“), који је дизајнирао инжењер Н. Шашмурин у ВНИИ-100 институту у Лењинграду (развојном институту Чељабинског тракторског завода (ЧТЗ)) током 1949-1950. године, у почетку под надзором Жозефа Котина из Кировске фабрике. Возило је било успешно због свог простог дизајна, добрих навигационих особина и способности да прелази велике раздаљине. Његов дизајн са водено-млазним моторима је био иновативан за то време.
Прототип је произведен у Кировској фабрици 1950. године и тенк је званично уведен у употребу 6. августа 1951. са ознаком ПТ-76. Производња је почела у Стаљинградском тракторском заводу (СТЗ). Тенк је касније модификован. 1957. године, Д-56Т топ је замењен Д-56ТМ моделом – са компензатором трзаја са дуплом преградом и екстрактором гасова – и тело је подугнуто за 13 цм; тенк је додатно опремљен новим оптичким и комуникационим уређајима. Првој серији тенкова су накнадно додати Д-56ТМ топ и нова опрема. 1959. године унапређена варијанта, ПТ-76Б, је уведена у употребу и остала је у производњи до 1967. године (главна унапређења су били Д-56ТС топ са стабилизацијом и АБХ-одбрана).
1964. године, Сједињене Америчке Државе су успеле да дођу до модела ПТ-76 на начин који нису откриле. Тенк је испитао Тенковско-аутомобилски центар Војске Сједињених Држава у фебруару исте године, и донео је закључак да је тенк инфериоран у односу на постојеће америчке лаке тенкове.
Дизајн мини|Египатски ПТ-76 у Јад ле-Ширјон музеју у Израелу. Излази за воду на задњој страни возила, оба затворена, се јасно виде. ПТ-76 има стандардни тенковски распоред одељака: одељак за вожњу напред, одељак за борбу у средини и одељак за мотор позади. Тенк има трочлану посаду, где командант такође има улогу тобџије и радио оператера, што га чини мање ефективним осматрачем. Командант и пунилац топа седе унутар куполе, командант седи са леве стране топа а пунилац са десне. Они имају велики дупли отвор овалног облика на врху куполе који се отвара унапред. Возач седи у средини у предњем делу тела и има отвор за једну особу који се отвара удесно, са три прореза за гледање и перископа испод главног топа на врху искошене плоче. Испод возачевог седишта се налази отвор за хитне случајеве који могу да користе сви чланови посаде. Ноћу, средњи перископ се мења ТВН-2Б уређајем за ноћно осматрање, који возачу даје јасну слику на даљини до 60 метара.
Наоружање мини|Тенк ПТ-76 у Батеј ха-Осеф музеју, Тел Авив, Израел. Један излаз за воду је отворен а други затворен. Главно наоружање тенка је ижлебљени тенковски топ серије Д-56Т, калибра 76,2 мм, са ефективним дометом од око 1.500 метара и брзином паљбе од шест до осам граната у минуту. Топ је дугачак 42 калибра. ПТ-76 носи 40 граната за свој топ. Углавно се носило двадесет четири ОФ-350 високоексплозивне фрагментирајуће гранате, четири гранате за пробијање оклопа са светлећим пуњењем, четири гранате за пробијање оклопа са запаљивим светлећим пуњењем и осам БК-350М кумулативних граната (гранате са светлећим пуњењем се могу заменити гранатама са језгром од волфрама уколико су доступне). Топ је монтиран у овалну зарубљену куполу облика чиније са равним, искошеним странама која је монтирана изнад другог, трећег и четвртог пара точкова. Сви ПТ-76 тенкови имају екстрактор гасова на задњој страни куполе.
СГМТ коаксијални средњи митраљез калибра 7,62 мм долази са 1.000 метака. Ово оружје има највећи ефективни домет од 1.000 метара дању док је возило стационарно, 400 до 500 метара дању док се возило креће и 600 метара ноћу. Највећи домет је 1.500 метара. Митраљез се може пуцати у рафалима од 2 до 10 метака и има практичну брзину паљбе од 250 метака у минуту и цикличну брзину паљбе од 650 метака у минуту. Од 1967. године надаље, митраљез је замењен митраљезом ПКТ истог калибра.
Главни топ, који се сматра слабим за модерни тенк, може да испаљује БМ-354П гранате са језгром од волфрама, БР-350 гранате за пробијање оклопа са светлећим пуњењем, као и гранате за пробијање оклопа са запаљивим светлећим пуњењем и ОФ-350 високоексплозивне фрагментирајуће гранате (што може и М1942 (ЗиС-3) топ калибра 76,2 мм) и може да пробије оклоп оклопних транспортера и других возила са танким оклопом.
Командант/тобџија има малу куполу са леве стране дуплог отвора. Купола има ТПКУ-2Б уређај за осматрање и два ТНП дневна перископа и може ручно да се ротира 360 степени. Командант такође има оптички нишан са четвороструким увећањем који је монтиран са леве стране главног топа и ТШК-66 нишан/даљиномер. Пунилац има МК-4 уређај за осматрање монтиран на врх главне куполе, испред отвора.
Муниција мини| Египатски ПТ-76 у Јад ле-Ширјон музеју у Израелу. Пловна плоча на предњем делу возила је подугнута. Због тога што дели муницију са ЗиС-3 топом, ПТ-76 има широк распон муниције на располагању. Муниција коју ПТ-76 може да користи укључује ОФ-350 високоексплозивне гранате које могу да пробију 50 мм под углом од 17 степени са раздаљине од 900 метара, са највећим дометом од 12.000 м, БР-350Б гранате за пробијање оклопа са балистичком капислом са високоексплозивним пуњењем, које могу да пробију 75 мм на раздаљини од 500 метара и 67 мм на раздаљини од 1.000 метара са највећим дометом од 2.000 м, БР-345П гранате које могу да пробију 90 мм на 500 м и 60 мм на 1.000 м, које су касније замењене БР-345Н гранатама које могу да пробију 125 мм на 500 м и 110 мм на 1.000 м. Иако је ПТ-76 теоретски могао да се супротстави тадашњим западним лаким тенковима и неким главним борбеним тенковима, до касних 50-их је постало јасно да не може да парира модерним средњим и главним борбеним тенковима.
Контрамере мини|десно|Пољски ПТ-76 излази из воде током амфибијске вежбе. Два равна спољашња резервоара су монтирана на задњи део тела тенка. Оклоп тенка је направљен од хомогеног, хладно ваљаног завареног челика. Купола има 20 мм оклопа под углом од 35 степени напред, 16 мм под углом од 35 степени на странама, 11 мм под углом од 33 степена позади и равних 8 мм на врху куполе. Тело има оклоп: 10 мм под углом од 80 степени напред горе, 13 мм под углом од 80 степени напред доле, равних 14 мм на странама, равних 7 мм позади и равних 5 мм испод. Овај оклоп му даје заштиту од малокалибарске ватре калибра 7,62 мм и мањих комада шрапнела артиљеријских граната. Оклоп не штити од митраљеске ватре калибра 12,7 мм или већих комада шрапнела.
Покретљивост Копно Вешање са торзионом шипком се састоји од шест подједнако удаљених потпорних точкова са гумама, са погонским точком позади и лењивцем напред. Потпорни точкови су шупљи ради смањења тежине. Ови шупљи точкови повећавају пловност тенка за 30%. Нема точкова носача гусеница. Први и последњи потпорни точак имају хидраулички амортизер а челичне гусенице имају 96 карика свака, свака карика има једну иглу. Изнад обе гусенице постоји мало, танко, хоризонтално гусенично платно. Његов редни, 6-цилиндрични, четворотактни дизел мотор са воденим хлађењем је развијен са, ознаком В-6, тако што је В-12 мотор из тенка Т-54/55 преполовљен. Мотор може да развије 240 коњских снага (179 -{kW}-) на 1.800 обртаја у минути што тенку даје брзину на путу од 44 км/с и домет од 370 до 400 км. Возило може да пређе препреке високе 1,1 м и ровове широке 2,8 м, као и да се пење уз нагиб до 52 степена. Мотор има систем за хлађење и иницијални грејач (намењен за коришћење при температурама ваздуха нижим од -20 степени Целзијуса). ПТ-76 има ручну трансмисију са пет брзина сличну оној коју има Т-34/85. Мењач има четири брзине за кретање напред и једну за кретање назад. Возило има споредно квачило које му омогућава да се окреће, и ручну кочницу. Тенк има четири носача за додатне спољашње резервоаре за гориво на задњем делу тела. Два носача на ћошковима возила су намењена за равне резервоаре, док су два носача у средини за цилиндричне резервоаре. Ови додатни резервоари повећавају домет возила од 370 до 400 км на 480 до 510 км. ПТ-76 је поуздано извиђачко возило које је врло покретљиво, којим се лако управља и које је идеално дизајнирано за амфибијске операције, али које има врло ограничене способности као борбено возило.
Вода мини|upright=1.4|лево|Пољски тенкови ПТ-76 у води. ПТ-76 је амфибијско возило и има равно тело облика чамца које је херметички затворено и обезбеђује минималан отпор кад је возило у води. Возило може да се креће кроз воду након што се укључе две каљужне пумпе и подигне пловна плоча која побољшава стабилност возила, одгурује воду и спречава воду да уђе у предњи део тела тенка. Возачев перископ се замењује посебним перископом за воду да би возач могао да види преко пловне плоче. Када се не користи, пловна плоча се налази на предњој страни тела, испод цеви главног топа, и служи као додатни оклоп. Каљужне пумпе омогућавају возилу да плута без обзира на процурења или оштећења. Возило има и ручну каљужну пумпу за хитне случајеве. Тенк покрећу кроз воду два водено-млазна мотора, по један са обе стране тела, са улазима за воду испод тела и излазима за воду са задње стране. Са обе стране тела се такође налазе додатни помоћни улази за воду, изнад задњих потпорних точкова. Задњи излази се могу делимично или потпуно затворити поклопцима да би се вода преусмерила ка излазима усмереним напред на странама тела, што омогућује возилу да се окреће или да иде уназад. На пример, да би се возило окренуло налево, леви млазни мотор се покрива, а да би се возило окренуло надесно, десни млазни мотор се покрива. Да би се возило окренуло за 180 степени, један млазни мотор увлачи воду док је други мотор одгурује. Овај систем је дизајнирао Н. Коновалов. То је исти систем који користи оклопни транспортер БТР-50, који се заснива на ПТ-76. Највећа брзина возила у води је 10,2 км/с а највећи домет је 100 км. Возило може да пређе већину водених препрека и може да се креће по мору. Међутим, његов амфибијски дизајн га чини несразмерно великим за возило његове тежине и даје му мање оклопне заштите од других лаких тенкова.
Додатна опрема мини|десно|Тенк ПТ-76 у Музеју историје Украјине у Другом светском рату у Кијеву, види се радио антена монтирана на леву страну куполе. ПТ-76 је опремљен комуникационим уређајем за тенкове, жироскопским компасом, 10-РТ-26Е радиом са антеном која може да се продужи по потреби. На предњем делу тела возила се налазе два фара, док се на врху десне стране куполе налази рефлектор. ПТ-76 је заостајао за осталим совјетским оклопним возилима јер је возач био једини члан посаде са уређајем за ноћно осматрање и зато што возило није имало системе за гашење ватре или АБХ (атомску, биолошку, хемијску) одбрану, што му је значајно смањивало ефективност. Мањак АБХ одбране је решен са ПТ-76Б варијантом, која је имала ПАЗ („“) АБХО систем. Пошто је само возач имао уређај за ноћно осматрање, највећа удаљеност на којој је посада могла да види је била 4.000 м дању и 600 м ноћу.
Оперативна употреба