мини|344x344п|Три жене из Алжира 1880-их. Девојка која лежи држи цигарету. Жене у арапском свету играле су различите и променљиве улоге, у зависности од временског периода, регионалног подручја, њиховог друштвеног статуса. Разлике у историји, традицији, друштвеној структури и религији у различитим арапским земљама такође су се у великој мери одразиле на улогу жена у њима. Преферирана дефиниција арапског света односи се на 22 земље чланице Лиге арапских држава, али то укључује и земље које се разликују по економском развоју, демографији, политичкој стабилности, историји сукоба или рата.
Историјски гледано, жене у арапском свету су играле важне улоге у својим друштвима, укључујући и улогу мајки, едукатора и лидера заједнице. Улога ислама у обликовању улоге жена је предмет дебате. Док традиционални дискурс исламска друштва види као патријархална и репресивна према женама, све више литературе данас предлаже другачију перспективу. Истичући побољшања у положају жена у арапским друштвима пре и после ислама и посматрајући ране реформе ислама према женама, ова школа мишљења приписује низак ниво учешћа арапских жена у друштву низу других фактора. Такође, расправа о утицају ислама на родне односе мора узети у обзир разноликост принципа и правила у зависности од различитих мезхеба унутар исламске јуриспруденције.
Од 19. века, а посебно под утицајем процеса колонизације и деколонизације у Северној Африци, арапске ренесансе у Египту, Либану и Сирији, и краја Османског царства, друштвене и економске промене у арапском свету су се знатно убрзале и разноврсиле.
У земљама Магреба, под утицајем сунитске маликитске традиције, недавно су преузете политичке и законодавне обавезе за јачање оснаживања жена. Устав Туниса из 2014. године је посебно повољан за жене и све земље обезбеђују формално једнак приступ тржишту рада. Међутим, извештаји о родним разликама показују ограничен напредак у политичком и економском учешћу жена. Штавише, иако су јавна права барем формално загарантована, односи између мушкараца и жена у приватној сфери остају посебно неповољни према женама. И даље постоје изазови у вези са сексуалним насиљем и праксама сакаћења женских гениталија. Земље Машрека данас имају најниже стопе учешћа жена у свету. Међутим, стопе писмености су се брзо побољшале у целом региону, а правне реформе су унапредиле права жена у случајевима развода, старатељства над децом и финансијске независности, посебно у земљама Залива.
Генерално, све је више признато важност оснаживања жена за друштвени и економски развој, што је такође истакнуто у Извештајима УН о развоју арапских земаља. Изазови и разлике и даље постоје. У неким конзервативним областима, традиционалне норме и обичаји и даље ограничавају аутономију и могућности жена. Родно заснована дискриминација и насиље остају проблеми којима се треба позабавити. Политичка заступљеност жена варира у региону, при чему неке земље имају већи број жена на позицијама доношења одлука него друге.Social science research and women in the Arab world. (1984). London [etc.] : Paris: Pinter ; Unesco. Напори за промоцију родне равноправности и оснаживања жена су у току, а разне организације и активисткиње у региону раде на решавању ових изазова и доношењу позитивних промена за жене у арапском свету.
Историја жена у арапском свету
Жене у преисламској Арабији пре 610. године нове ере мини|284x284п|Ношње арапских жена, од четвртог до шестог века. Статус жена у предисламској Арабији био је предмет многих научних дебата. Према обичајном племенском праву које је постојало у Арабији по појави ислама, жене по правилу нису имале практично никакав правни статус. Могле су бити продате за брак, нису имале право на имовину или наследство и суочавале су се са једностраним разводом од стране својих мужева. Праксе попут чедоморства женске деце, неограничене полигиније и патрилинеарног брака додатно су одражавале рањив положај жена у Арабији.
Међутим, нису сва преисламска друштва била угњетавачка према женама. Историчар Хатун ал-Фаси долази до закључка да су у древном Набатејском царству жене имале значајну правну аутономију. Било им је дозвољено да поседују имовину и да самостално обављају послове. Она наводи да је велики део ове аутономије нестао у доба античке Грчке и Римског царства, чак и пре ислама.
Валентин М. Могадам анализира положај жена из марксистичког теоријског оквира и тврди да на положај жена највише утиче степен урбанизације, индустријализације, пролетаризације и политичких трикова државних управника, а не култура или суштинска својства ислама. Могадам је додао да ислам није ни више ни мање патријархалан од других светских религија, посебно хришћанства и јудаизма.
У предисламској Арабији, статус жена се значајно разликовао у складу са законима и културним нормама племена којима су припадале. На пример, у просперитетном јужном региону Арабијског полуострва, верски едикти хришћанства и јудаизма имали су утицај међу Сабијанцима и Химјаритима. На другим местима, као што је град Мека, где је рођен пророк ислама, Мухамед, племенски скуп права је био на снази. То је важило и за бедуине (становнике пустиње), а овај кодекс се разликовао од племена до племена. Стога није постојала јединствена дефиниција улога и права које су жене имале пре појаве ислама.
Током калифата Омара ибн ел Хатаба 634-644. године нове ере, жене нису биле само активне учеснице у јавном животу. Биле су им поверене институционалне одговорности. Један пример је Шифа бинт Абдулах, писмена и поштована жена. Постављена је за „мухтасибу“ (тржишну инспекторку), што јој је дало овлашћење да надгледа трговачке праксе и јавни морал на ужурбаним пијацама Медине. Ову улогу су обично држали мушкарци. Неки извори такође помињу да је Омар основао канцеларију за жалбе жена, што је одражавало практично признање женских гласова у управљању. Ове акције показују да је рана исламска управа признавала женску аутономију.
У неким племенима, жене су биле еманциповане чак и у поређењу са многим данашњим стандардима. Било је случајева где су жене заузимале високе положаје моћи и ауторитета. Краљица од Сабе, или Биклис, владала је Сабејским краљевством у Јемену. Натписи из региона потврђују да су жене могле бити монарси. Такође, краљица Зенобија из Палмире, у трећем веку нове ере, предводила је побуну против Рима и кратко владала великим делом Источног царства. Иако се о њеном арапском идентитету расправља, римски извори је повезују са арапским пореклом.
Статус жена пре и после успона ислама (610-632. године нове ере) десно|мини|249x249п|Страница из арапског рукописа из 12. века, која приказује мушкарца који свира уд међу женама ( Хадис Бајад ва Ријад ). Према Оксфордском речнику ислама, ислам је увео реформе које су „забраниле чедоморство женске деце и признале женама пуни правни статус”. Брак, који се раније сматрао статусним или власничким аранжманом, постао је уговорни споразум који захтева слободан и информисан пристанак жене. Мираз (махр), раније виђен као цена за невесту плаћена оцу, редефинисан је као поклон дат самој невести, постајући део њене личне имовине.
Поред тога, исламски закони о наслеђивању доделили су женама дефинисани део наслеђа, што је била револуционарна промена у друштву које их је углавном искључивало из таквих права. Како примећује научница Анмари Шимел, „У поређењу са преисламским положајем жена, исламско законодавство је значило огроман напредак: жена има право, барем према слову закона, да управља богатством које је донела у породицу или које је зарадила сопственим радом“.
Вилијам Монтгомери Ват истиче значај ових промена, наводећи да су „У време када је ислам настао, услови живота жена били ужасни, нису имале право да поседују имовину и требало је да буду власништво свог мужа.“ Кроз Мухамедове реформе, које су укључивале право на власништво над имовином, образовање, развод и наслеђивање, жене су добиле основну законску заштиту.
Елизабет Фернеа и Ивон Хадад су слично приметиле да је Мухамед женама дао привилегије у породичном животу, браку, образовању и економском учешћу, постављајући темеље за будући напредак у области женских права у исламском свету.
У модерном добу, образовање остаје кључни покретач напретка за арапске жене. Иако су дисциплине попут наставе и медицине одавно промовисане, жене у многим арапским земљама сада улазе у области попут инжењерства и науке. У земљама Персијског залива, све већи број жена стиче високо образовање у иностранству путем стипендија које финансира влада, што одражава ширу подршку напредовању жена.
Жене у арапском свету у раним халифатима (632-750. године нове ере) Са успоном ислама у седмом веку, положај жена се знатно побољшао. Куран потврђује духовну једнакост мушкараца и жена рекавши: „Нећу дозволити да се изгуби дело било кога од вас, било мушкарца или жене. Ви потичете једни од других“ (Куран 3:195). Ислам је забранио праксе попут чедоморства женске деце и нагласио достојанство и моралну одговорност жена и прогласио их морално једнаким у Божјем погледу, што је њихов статус у друштву учинило важнијим. Ислам је женама пружио права која мушкарци морају да испуне, као што су мираз, наследство и финансијско издржавање у случају развода, и осудио је праксу чедоморства и злостављања женске деце.
Живот самог пророка Мухамеда одражавао је посвећеност правима жена. Његова прва жена Хатиџа бинт Хувејлид била је успешна пословна жена која је подржавала Мухамеда емоционално, али још важније финансијски. Његова жена је такође била прва која је прешла на ислам. Мухамед је похвално говорио о женама, наглашавајући љубазност и праведност у браку и истичући узвишени статус мајки и кћери. Сам пророк Мухамед је рекао да су најбољи људи они који су најбољи према својим женама. Такође је изјавио да је онима који су имали три ћерке и издржавали их и показивали им милост загарантован Рај (Ал-Албани), и да је његов једини облик порекла био преко његове ћерке Фатиме. Ово показује нагласак на важности ћерки.
У раним арапским халифатима, радна снага је била разнолика, са појединцима различитог етничког и верског порекла који су учествовали у различитим секторима. Жене су биле запослене у широком спектру комерцијалних активности и разноврсним занимањима. Жене су се бавиле бројним занимањима, од трговине и занатства до управљања пољопривредом. Историјски докази показују да су жене водиле послове, радиле као тржишни инспектори, па чак и путовале као трговци на велике удаљености.
Куран је ојачао економски положај жена тако што им је дао право да поседују имовину, самостално управљају богатством и наслеђују имовину. Али локални обичаји су ослабили тај став у њиховом инсистирању да жене морају да раде у приватном сектору света. Као што Фатима Мерниси примећује у делу Вео и мушка елита, док је исламски закон првобитно женама пружао значајну економску аутономију, друштвени притисци су све више гурали жене ка приватним, кућним сферама.
Др Нађа Јусуф, египатски социолог која је недавно предавала у Сједињеним Америчким Државама, изјавила је у чланку о учешћу жена у радној снази из земаља Блиског истока и Латинске Америке да „Блиски исток систематски извештава о најнижим стопама активности жена икада забележеним“ у области рада. Међутим, ови подаци често игноришу неформалне и пољопривредне послове које традиционално обављају жене. Тиме се потцењује њихова стварна економска улога. Стога, историјски и савремени записи указују на то да је женски рад био активан, али углавном невидљив у званичним наративима.
Јавни живот није био затворен ни за жене. У 12. веку, најпознатији исламски филозоф и кадија Ибн Рушд заступао је став да су жене интелектуално и физички једнаке мушкарцима. На Западу је био познат као Авероес. Критиковао је друштвене системе који су маргинализовали женске таленте и наводио историјске примере жена ратница међу Арапима, Грцима и Африканцима.