мини|230 п|десно|Јединствене станице Стокхолмског метроа мини|230 п|десно|Карта главних пруга у Шведској
Шведска је за европске услове велика и ретко насељена земља (око 20 ст./км²). Ово се одражава и на њен саобраћај - већи значај ваздушног саобраћаја, мање ауто-путева. Шведска има и више великих језера, а земља има и дугачку морску обалу, па је водни саобраћај развијен. Захваљујући високој развијености земља је успела да превазиђе многе тешкоће на пољу саобраћаја.
Шведска има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чвор је главни град, Стокхолм.
Железнички саобраћај мини|230 п|десно|Главна железничка станица у Гетеборгу Државно предузеће за железницу су "Државне железнице".
По подацима из 1998. године укупна дужина железничке мреже у Шведској је 12.821 -{km}- стандардне ширине колосека колосека (1435 -{mm}-). Од тога под управом државних железница је 9.227 -{km}-, док је остатак од 3.5934 -{km}- у приватном власништву. Електрификовано је 7.918 -{km}-, а 1.152 -{km}- су железнице дуплог колосека. Поред тога, постоји 221 -{km}- пруга уског колосека (891 -{mm}-). Железница је савремена, чак и она која саобраћа до најмањих места.
Највеће чвориште је Стокхолм, али у држави није спроведена потпуна централизација у престоници. Стокхолм, Гетеборг и Малме су међусобно повезани пругама, по којима саобраћају возови великих брзина (до 200 km/час, у будућности и од 250 km/час). Најважније железничке линије су: Западна пруга, Стокхолм - Катринехолм - Еребро - Фалћепинг - Гетеборг, укупна дужина 453 -{km}-. Јужна пруга, Малме - Насје - Јенћепинг - Фалћепинг, укупна дужина 381 -{km}-. Источна пруга, Насје - Линћепинг - Норћепинг - Катринехолм, укупна дужина 216 -{km}-. Северна пруга, Стокхолм - Упсала - Авеста - Анге, укупна дужина 484 -{km}-. Норланд пруга, Брецке - Боден, укупна дужина 629 -{km}-. Северозападна пруга, Еребро - Карлстад - граница са Норвешком (ка Ослу), укупна дужина 209 -{km}-. Норланд Крос пруга, Сундсвал - Анге - Естерсунд - граница са Норвешком (ка Трондхајму), укупна дужина око 500 -{km}-. Унутрашња пруга, Кристинехамн - Естерсунд - Геливаре, укупна дужина око 1300 -{km}-.
Градска железница је присутна у већим градовима, у Стокхолму, Гетеборгу и Малмеу. Стокхолм једини поседује метро (погледати: Стокхолмски метро), трамвајски и приградски железнички превоз.
Железничка веза са суседним земљама: Норвешка - да Финска - да, уз промену ширине колосека (са 1435 -{mm}- на 1520 -{mm}-) Данска - да, Ересундским тунелом-мостом преко мореуза Категата
Друмски саобраћај мини|230 п|десно|Државни пут Е4 код Линћепинга мини|230 п|десно|Државни пут Е18 у Вестеросу мини|230 п|десно|Обилазница око Стокхолма Укупна дужина главних путева у Шведској у 1999. години је била 210.760 -{km}-, од тога је 162.707 -{km}- са тврдом подлогом. Дужина ауто-путева у држави је 1.428 -{km}- (погледати: Ауто-путеви у Шведској), што је мало за земљу величине Шведске, али разумљиво с обзиром на ретку насељеност, поготово њене северне половине. Због тога су углавном изграђени у јужној половини земље, а то важи и за магистралне путеве - углавном су смештени у јужној Шведској и дуж обала Балтика. Последњих година граде се нове деонице савремених ауто-путева, нарочито ка северним деловима земље.
Занимиљивост је у Шведској дуго важило правило вожње левом страном, које је промењено 1967. г., али је пре тога доносило много расправа и у власти и међу грађанима (промена званично одбијена на референдуму 1955. г.).
Главни путеви у Шведској се углавном поклапају са европским саобраћајним коридорима и носе бројчану ознаку од 1 до 99. Њихова укупна дужина је 8.769 -{km}-. „Бројеви“ путева расту од југа ка северу. Последњих година учињено је много да се издвоје они правци који су битнији и тако су добијени „Државни путеви“, често се поклапајући са путевима Европских коридора. Поред тога у виду ауто-пута су и обилазнице око великих градова (Стокхолм, Гетеборг, Малме).
Најважнији државни магистрални путеви су: Државни пут Е4, граница са Финском - Лулео - Питео - Умео - Сундсвал - Јевле - Упсала - Стокхолм - Нићепинг - Норћепинг - Линћепинг - Јенћепинг - Хелсингборг, укупна дужина пута је 1590 -{km}-, савремени ауто-пут на деоници од Хелсингборга до Упсале, у изградњи деоница Упсала - Јевле. Државни пут Е6, граница са Норвешком - Гетеборг - Халмстад - Хелсингборг - Малме, укупна дужина пута је 490 -{km}-, савремени ауто-пут на већем делу пута, осим 40ак километара пре норвешке границе. Државни пут Е10, граница са Норвешком - [Кируна]] - Лулео, укупна дужина пута је 470 -{km}-, магистрални пут целом дужином. Државни пут Е12, граница са Норвешком - Ликселе - Умео, укупна дужина пута је 450 -{km}-, магистрални пут целом дужином. Државни пут Е14, граница са Норвешком - Естерсунд - Сундсвал, укупна дужина пута је 355 -{km}-, магистрални пут целом дужином. Државни пут Е, граница са Норвешком - Карлстад - Еребро - Вестерос - Стокхолм, укупна дужина пута је 430 -{km}-, савремени ауто-пут на деоници од Стокхолма до Ереброа, у изградњи деоница Еребро - Карлстад. Државни пут Е20, Гетеборг - Еребро, укупна дужина пута је 405 -{km}-, савремени ауто-пут на прилазима крајњим градовима. Државни пут Е22, Малме - Карлсхамн - Карлскрона - Калмар - Норћепинг, укупна дужина пута је ? км, савремени ауто-пут на деоници од Малмеа до Карлскроне и око Калмара. Државни пут Е45, граница са Финском - Естерсунд - Фалун - Гетеборг, укупна дужина пута је 1690 -{km}-, магистрални пут целом дужином.
Водени саобраћај мини|230 п|десно|Део луке у Малмеу мини|230 п|десно|Јелмарен Канал у средишњој Шведској Шведска је приморска земља са веома дугим излазом на Балтичко и Северно море, као и њихове везе, мореузе Скагерак и Категат. Држава има веома повољан положај, јер је њена обала у средишњем положају међу Нордијским земљама. Захваљујући томе кроз историју Шведске је била главна сила у овом делу Европе. Сва три велика шведска града (Стокхолм, Гетеборг, Малме) су важне луке: Стокхолм ка Балтику и источној Европи Гетеборг ка Северном мору и западној Европи Малме ка јужном Балтику и средњој Европи
Важне луке су и: Халмстад Хелсингборг Карлсхамн Калмар Норћепинг Јевле Сундсвал Умео
Унутрашњи водни саобраћај Шведске је развијен и дуг (2.052 -{km}- дужине). Посебно је значајан превоз по великим шведским језерима у средишњем делу земље (Венер, Ветер, Јелмар). Највеће ограничење је зимско доба, када се на унутрашњим воденим путевима ствара слој леда, који прави поптуни застој промета. У држави постоји и низ канала, најчешће грађених као безе између језера. Најважније унутрашње (језерске) луке су Јенћепинг, Еребро и Вестерос.
Гасоводи и нафтоводи мини|230 п|десно|Авион "САС"а Гасовод: непознато
Нафтовод: непознато
Ваздушни транспорт мини|230 п|десно|Највећи аеродром у земљи - Стокхолмска „Арланда“ - терминал 5 мини|230 п|десно|Аеродром „Гетеборг-Ландветер“ У Шведској постоји велики број авио-предузећа, од којих је најпознатије предузеће "Скандинејвијан ерлајнс систем" или краће и познатије "САС", које заједничко главно авио-предузеће и за Данску и Норвешку.
У земљи постоји чак 255 званично уписаних аеродрома 2000. године, од чега 147 са чврстом подлогом (погледати: Аеродроми у Шведској). 49 уврштено на листу међународних аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code). Због изолованости многих делова земље чак 41 аеродром има сталне линије за превоз путника, и то највећи део њих само ка Стокхолму или лети чартер линије до туристичких одредишта. Свега неколико аеродрома има сталне међународне линије и могу се сматрати великим за државу. То су: Аеродром „Арланда“ у Стокхолму - ARN Аеродром „Брома“ у Стокхолму - BMA Аеродром „Скавста“ у Нићепингу - NYO Аеродром „Гетеборг-Град“ у Гетеборгу - GSE Аеродром „Гетеборг-Ландветер“ у Гетеборгу - GOT Аеродром „Малме“ у Малмеу - MMX Аеродром „Умео“ у Умеу - UME
Најважније ваздухопловно чвориште у Шведској је стокхолмски Аеродром „Арланда“, који се налази на 40 -{km}- севевно од града. Ово је и трећи по промету аеродром у Скандинавији, а значај ће му нарасти и када други градски Аеродром „Брома“, данас намењен домаћим летовима, буде угашен због угрожавања еколошких услова у Стокхолму. Други по важности је Аеродром „Гетеборг-Ландветер“.
Категорија:Шведска * Шведска