Да, министре (енгл. Yes Minister) је британски политичко-сатирични ситком који су написали Ентони Џеј и Џонатан Лин. Састоји се од три серијала са по седам епизода, а први пут је емитована на каналу BBC2 од 1980. до 1984. године. Наставак, Да, премијеру (енгл. Yes, Prime Minister), емитован је у 16 епизода од 1986. до 1988. године. Све осим једне епизоде трајале су пола сата, и скоро све су се завршавале варијацијом наслова серије, изговореном као одговор на питање које је поставио министар (касније премијер) Џим Хакер. Неколико епизода је адаптирано за BBC Radio; серија је такође изнедрила позоришну представу 2010. године, што је довело до нове телевизијске серије на каналу Gold 2013. године.
Радња серије Да, министре смештена је углавном у приватну канцеларију британског министра у измишљеном Министарству за административне послове у Вајтхолу и прати министарску каријеру Џима Хакера, кога игра Пол Едингтон. Његовим разним покушајима да формулише и спроведе политику или утиче на промене у министарству супротставља се британска државна служба, посебно његов стални секретар, сер Хамфри Еплби, кога игра Најџел Хоторн. Његов главни лични секретар Бернард Вули, кога игра Дерек Фоулдс, обично је ухваћен између њих двојице. Наставак, Да, премијеру, настављен је са истом глумачком поставом и пратио је Хакера након његовог неочекиваног доласка на функцију премијера.
Снимљено је 21 получасовна епизода у три сезоне (серијала), двоминутни божићни скеч у емисији The Funny Side of Christmas, и једносатни божићни специјал серије Да, министре. Снимљено је 16 епизода у две сезоне (серијала) серије Да, премијеру, што чини укупан број пуних епизода 38.
Серија је добила неколико награда БАФТА, а 2004. године је изгласана за шесту у анкети Britain's Best Sitcom. Била је омиљени телевизијски програм тадашње британске премијерке Маргарет Тачер. Серија је такође била велики хит на станицама Public Broadcasting System (PBS) широм Сједињених Држава.
Радња Серија почиње након општих избора на којима је владајућа странка поражена од опозиционе странке, којој припада посланик Џим Хакер. Његова партијска припадност се никада не наводи, амблем његове странке очигледно није ни конзервативан ни лабуристички, а политичка боја његове странке је бела. Премијер нуди Хакеру место министра за административне послове, што он прихвата. Хакер одлази у своје министарство и упознаје свог сталног секретара, сера Хамфрија Еплбија, и главног личног секретара, Бернарда Вулија.
Иако је Еплби наизглед пун поштовања према новом министру, спреман је да по сваку цену брани статус кво. Хакер и политике његове странке о смањењу бирократије дијаметрално су супротне интересима државне службе, у којој се број запослених и буџети сматрају мерилима успеха (тј. што више средстава или особља једно министарство добије, то се сматра успешнијим). Вули је наклоњен Хакеру, али како га Еплби подсећа, Вулијеви надређени у државној служби, укључујући Еплбија, имаће много тога да кажу о току његове будуће каријере, док министри обично не остају дуго у једном министарству и немају утицаја на препоруке за запошљавање у државној служби.
Многе епизоде се врте око предлога које подржава Хакер, али их осујећује Еплби, који користи низ паметних стратегија да порази министарске предлоге док наизглед изгледа да их подржава. Друге епизоде се врте око предлога које промовише Еплби, али их Хакер одбија, а које Еплби покушава свим средствима да убеди Хакера да прихвати. Повремено удружују снаге како би постигли заједнички циљ, као што је спречавање затварања њиховог министарства или решавање дипломатског инцидента.
Пошто се серија врти око унутрашњег функционисања централне владе, већина сцена се одвија на приватним локацијама, као што су канцеларије и ексклузивни клубови за чланове. Лин је рекао да „није било ниједне сцене смештене у Дому комуна јер се влада не одвија у Дому комуна. Нека политика и много позоришта се тамо дешава. Влада се дешава у приватности. Као и у свим јавним наступима, прави посао се обавља на пробама, иза затворених врата. Онда се јавности и Дому показује оно што влада жели да они виде.” Међутим, епизода „The Compassionate Society” садржи аудио снимак емисије Јуче у парламенту у којој Хакер говори у Дому комуна, а друге епизоде укључују сцене у канцеларији министра спољних послова у Дому комуна („The Writing on the Wall”) и у сали за састанке („A Question of Loyalty”).... Измишљено Министарство за административне послове је главно место радње серије. У „The Skeleton in the Cupboard”, Вули помиње да је Министарство основано 1964. године заједно са Министарством за економске послове (главна инспирација за Министарство за административне послове). У „Open Government”, Министарство је названо „политичким гробљем”, а Хакерово именовање за министра за административне послове вероватно је казна за вођење кампање за лидерску позицију против новог премијера док је њихова странка била у опозицији. Као одговорно за надзор над администрацијом других владиних министарстава, владиним архивама, набавком канцеларијске опреме и спровођењем директива Европске економске заједнице, служи као средство за истраживање различитих политичких тема, као што су спољна политика, образовање, животна средина, здравство, одбрана, Европа, међународна трговина, локална самоуправа, инфраструктура и национална безбедност. У „The Death List”, Министарство се помиње као одговорно за владину опрему за надзор. Министарство је добило и друге одговорности кроз реконструкције министарстава, наиме уметност (мада као трик да се спречи Хакер да затвори уметничку галерију у својој изборној јединици како би спасао локални фудбалски тим од банкрота). Министарство је такође добило одговорност за спровођење политика или програма којима ниједно друго министарство не би хтело да се бави због њихове непопуларности или било каквих других последица, као у „The Bed of Nails” када је Хакер постављен за Врховног комесара за саобраћај и добио одговорност за интегрисани програм транспорта јер Министарство саобраћаја није желело да изазове гнев било ког угроженог сектора....
Ликови ЛикДа, министреДа, премијеруСерија 1Серија 2Серија 3СпецијалСерија 1Серија 21234567123456712345671234567812345678Џим Хакерcolspan=38 Сер Хамфри Еплбиcolspan=38 Бернард Вулиcolspan=38 Ени Хакерcolspan=2 colspan=3 colspan=2 colspan=2 colspan=2 colspan=3 colspan=2 colspan=2 colspan=3 Државни службенициСер Арнолд Робинсонcolspan=7 colspan=2 colspan=2 colspan=2 colspan=2 colspan=2 colspan=4 colspan=2 colspan=2 colspan=3 Сер Фредерик Стјуартcolspan=2 colspan=2 colspan=32 Сер Ијан Вичерчcolspan=7 colspan=12 colspan=3 colspan=13 Сер Френк Гордонcolspan=12 colspan=11 colspan=3 colspan=6 colspan=4 Сер Ричард Вортонcolspan=27 colspan=2 colspan=9 Бил Причардcolspan=10 colspan=4 colspan=13 colspan=3 colspan=2 Малком Воренcolspan=22 colspan=2 colspan=14 Др Ричард Картрајтcolspan=15 colspan=2 colspan=21 Политички саветнициФренк Вајзелcolspan=3 colspan=31 Дороти Вејнрајтcolspan=25 colspan=2 colspan=6 colspan=4 Сер Марк Спенсерcolspan=13 colspan=4 colspan=20 ОсталиСер Дезмонд Глејзбрукcolspan=6 colspan=5 colspan=20 colspan=4 Фелдмаршал сер Гај Хауардcolspan=22 colspan=7 colspan=7 Вик Гулд, шеф посланичке групеcolspan=18 colspan=18 Роберт Дагалcolspan=5 colspan=2 colspan=27 Лудовик Кенедиcolspan=15 colspan=5 colspan=15 Џорџ, возачcolspan=3 colspan=2 colspan=3 colspan=2 colspan=26 Лик123456712345671234567Специјал1234567812345678Серија 1Серија 2Серија 3Серија 1Серија 2Да, министреДа, премијеру
Џим Хакер
Поштовани Џим Хакер, члан парламента (Пол Едингтон), касније уздигнут у Дом лордова као лорд Хакер од Ислингтона, био је уредник новина Реформа пре него што је ушао у политику. Провео је доста времена у парламенту на опозиционим клупама пре него што је његова странка победила на општим изборима, укључујући и функцију министра пољопривреде у сенци. У серији Да, министре, он је министар за административне послове (фиктивно министарство британске владе) и члан кабинета, а у серији Да, премијеру постаје премијер Уједињеног Краљевства. Хакер је дипломирао на Лондонска школа економије (са трећеразредном оценом), због чега га сер Хамфри, образован на Оксфорду (који је похађао „Бејли колеџ”, слабо прикривену алузију на стварни Бејлиол колеџ, где је дипломирао класичне науке са највишом оценом), често исмева. Његов почетни лик је ентузијастичан, али наиван политичар, који доноси велике промене у своје министарство. Ускоро, Хакер почиње да примећује да тактике државне службе спречавају спровођење његових планираних промена. Како учи, постаје лукавији и циничнији, користећи и сам неке од трикова државне службе. Док је сер Хамфри у почетку држао све адуте, Хакер с времена на време одигра свој адут и тако оствари понеку победу над сер Хамфријем.
Током серије Да, министре, Хакер је, у најгорем случају, приказан као неспретњаковић жељан публицитета, неспособан да донесе чврсту одлуку. Склон је потенцијално непријатним грешкама и честа је мета критика штампе и оштрих предавања шефа посланичке групе. Међутим, такође се показује као релативно политички мудар, и полако постаје свеснији стварних намера сер Хамфрија. У серији Да, премијеру, Хакер постаје државничкији. Вежба грандиозније говоре, смишља свој „Велики дизајн” и усавршава своје дипломатске вештине. Скоро сви ови напори га доводе у невоље. У интервјуу за Radio Times ради промоције серије Да, премијеру, Пол Едингтон је изјавио: „Он почиње да се сналази као човек од моћи, и почео је да збуњује оне који су мислили да ће моћи лако да манипулишу њиме.”Radio Times: 4–10. јануар 1986.
Сер Хамфри Еплби
Сер Хамфри Еплби (Најџел Хоторн) током целе серије служи као стални секретар под својим министром, Џимом Хакером, у Министарству за административне послове. Именован је за секретара кабинета тачно када Хакерова странка улази у лидерску кризу, и кључан је за Хакерово уздизање на место премијера. Посвећен је одржавању статуса кво за земљу уопште, а посебно за државну службу. Сер Хамфри је мајстор замагљивања и манипулације, збуњујући своје противнике дугачким техничким жаргоном и перифразама, стратешки именујући савезнике у наводно непристрасне одборе, и оснивајући међуресорске комитете како би угушио предлоге свог министра у бирократској процедури. }} Међутим, иако оставља утисак врхунске самоуверености и компетентности, сер Хамфри није имун на погрешне процене или отворене грешке. Када се такве грешке догоде, он се ослања на бирократију државне службе да га спасе.
У емисији Britain's Best Sitcom, Стивен Фрај коментарише да „волимо идеју кохерентности и артикулисаности сера Хамфрија... то је једна од ствари којима се радујете у епизоди Да, министре... када ће се десити велики говор? И могу ли да видим да ли чита са картице... стварно га је научио, и то је врхунски.” Дерек Фоулдс је забринутом Едингтону претпоставио да су ови говори разлог зашто је Хоторн освојио БАФТА награду за најбољу комичну улогу четири пута заредом, док Едингтон, иако номинован, није освојио ниједну.
Речит и опширан, често користи како своје мајсторство енглеског језика тако и своје познавање латинске и грчке граматике да збуни свог политичког господара и да замагли релевантна питања. У интервјуу за Radio Times ради промоције друге сезоне серије Да, премијеру, продуцент Сидни Лотерби је рекао да је увек покушавао да Едингтону и Хоторну да додатно време за пробе, јер су њихове сцене увек садржале дугачке дијалошке размене.Radio Times 28. новембар – 4. децембар 1987.
Бернард Вули
Бернард Вули, магистар уметности (Оксон) (Дерек Фоулдс), је главни лични секретар Џима Хакера. Његова лојалност је често подељена између свог министра и свог шефа у државној служби, сера Хамфрија. Иако је теоретски лично одговоран Хакеру, у пракси је сер Хамфри тај који пише његове оцене о раду и утиче на његову каријеру у државној служби. Он обично добро решава ове ситуације и одржава своју репутацију у државној служби као „високолетач” за разлику од „нисколетача подржаног повременим налетима ветра”.