мини| Обична чигра у лету Обична чигра () је птица из породице чигри (Sternidae). Ова птица има циркумполарно распрострањеност, а њене четири подврсте се гнезде у умереним и субарктичким регионима Европе, Азије и Северне Америке. Снажно је миграторна врста, зимује у приобалним тропским и суптропским регионима. Одрасле јединке током размножавања имају светло сиви горњи део тела, бели до веома светло сиви доњи део тела, црну капу, наранџасто-црвене ноге и узак шиљати кљун. У зависности од подврсте, кљун може бити углавном црвен са црним врхом или потпуно црн. Постоји неколико сличних врста, укључујући делимично симпатричну арктичку чигру, које се могу разликовати по детаљима перја, боји ногу и кљуна или вокализацији.

Гнезди се у ширем распону станишта него било који њен сродник, обична чигра се гнезди на било којој равној, слабо вегетацијској површини близу воде, укључујући плаже и острва, и лако се прилагођава вештачким подлогама као што су плутајући сплавови. Гнездо може бити гола рупа у песку или шљунку, али је често обложено или окружено било каквим расположивим отпадом. Може се положити до три јаја, а њихове тамне боје и шарени шаре пружају камуфлажу на отвореној плажи. Инкубацију обављају оба пола, а јаја се излегу за око 21-22 дана, дуже ако колонију узнемиравају предатори. Паперјасти птићи добијају комплетно перје за 22-28 дана. Као и већина чигри, ова врста се храни зарањањем у потрази за рибом, било у мору или у слаткој води, али мекушци, ракови и други бескичмењачки плен могу чинити значајан део исхране у неким подручјима.

Јаја и младунци су подложни предаторству сисара попут пацова и америчке видрице, као и великих птица, укључујући галебове, сове и чапље. Обичне чигре могу бити заражене вашима, паразитским црвима и грињама, мада се чини да су крвни паразити ретки. Због велике популације и огромног подручја размножавања, ова врста је класификована као најмање угрожени таксон, иако је број у Северној Америци нагло опао последњих деценија. Упркос међународном законодавству које штити обичну чигру, у неким подручјима, популације су угрожене губитком станишта, загађењем или узнемиравањем колонија за размножавање .

Таксономија Обичне чигре су мале до средње велике морске птице уско сродне галебовима, поморницима и поморницима . Изгледају као галебови, али обично имају лакшу грађу, дугачка шиљата крила (што им омогућава брз и лежеран лет), дубоко рачваст реп, витке ногеSnow & Perrin (1998) p. 764 и пловне кожице између стопала.Wassink & Ort (1995) p. 78 Већина врста је сива одозго, а бела одоздо, и имају црну капу која је смањена или прошарана белом током сезоне ван парења.

Најближи сродници обичне чигре изгледа да су антарктичка чигра, затим следе евразијске арктичка и ружичаста чигра. Генетски докази указују на то да се обична чигра можда одвојила од групе предака раније него њени сродници. Нису познати фосили из Северне Америке, а они за које се тврди да се налазе у Европи су непознате старости и врсте.

Обичну чигру је први описао Карл фон Лине у свом значајном 10. издању "Systema Naturae" из 1758. године под њеним садашњим научним именом, Sterna hirundo. Реч „Stearn“ се користила у староенглеском језику, а сличну реч су користили Фризијанци за птице. „Stearn“ се појављује у песми „Мореплавац“, написаној око 1000. године нове ере. Карл фон Лине је усвојио ову реч за име рода Sterna. Латински за ластавицу је hirundo, и овде се односи на површну сличност чигре са том птицом која није у сродству, а која има сличну лагану грађу и дугачак рачвасти реп. Ова сличност такође доводи до неформалног имена „морска ласта“, забележеног најмање од седамнаестог века.Hume (1993) pp. 12–13 Шкотска имена picktarnie, tarrock и њихове бројне варијанте се такође сматрају ономатопејским, изведеним од карактеристичног оглашавања. Због тешкоћа у разликовању ове две врсте, сва неформална уобичајена имена деле се са арктичком чигром.Cocker & Mabey (2005) pp. 246–247 Постојала је извесна неизвесност око тога да ли се назив Sterna hirundo треба односити на обичну или арктичку чигру, јер су врсте веома сличне и обе се јављају у Шведској. Шведски зоолог Ејнар Ленберг је 1913. године закључио да се биномно име Sterna hirundo односи на обичну чигру.

Четири подврсте обичне чигре су генерално препознате, иако је Sterna hirundo minussensis се понекад сматра интерградом између Sterna hirundo hirundo и Sterna hirundo longipennis.Hume (1993) pp. 88–89 Подврста Слика Подручје гнежђења Карактеристичне карактеристике Sterna hirundo hirundo Linnaeus, 1758 180x180пНортамберленд, УК Европа, Северна Африка, Азија источно до западног Сибира и Казахстана, и Северна Америка.Olsen & Larsson (1995) pp. 77–89 Разлике између северноамеричких и евроазијских популација су минималне. Северноамеричке птице у просеку имају нешто краћу дужину крила, а обим црног врха на горњој мандибули је обично мањи него код птица из Скандинавије и даље на исток у Евроазији. Удео црне боје на кљуну је минималан на западу Европе, тако да су британски одгајивачи веома слични северноамеричким птицама у том погледу. Sterna hirundo tibetana Saunders, 1876 180x180пДолина Катмандуа, Непал Хималаји до јужне Монголије и Кине. Као номинована подврста, али са краћим кљуном и ширим црним врхом. Sterna hirundo minussensis Sushkin, 1925 180x180пНовосибирск, Русија Бајкалско језеро источно до северне Монголије и јужног Тибета.Brazil (2008) p. 220 Блеђи горњи део тела и крила него код Sterna hirundo longipennis, црни кљун. Sterna hirundo longipennisNordmann, 1835 180x180пХебеј, Кина Централни Сибир до Кине, такође Аљаска. Тамније сиве боје од номиниране подврсте, са краћим црним кљуном, тамнијим црвено-смеђим ногама и дужим крилима.

Опис мини| Одраслa Sterna hirundo hirundo у луци Јиваскила, Финска мини| Одрасла јединка Sterna hirundo hirundo у гнездећем перју у Националном резервату за дивље животиње Нантукет, Масачусетс Номинована подврста обичне чигре је 31-35 цм дугачка, укључујући 6-9 цм "виљушку" репа, са 77-98 цм распоном крила. Тежи 110-141 гр. Одрасле јединке током размножавања имају бледо сиви горњи део тела, веома бледо сиви доњи део тела, црну капу, наранџасто-црвене ноге и узак шиљати кљун који може бити углавном црвен са црним врхом или потпуно црн, у зависности од подврсте.Hume (1993) pp. 21–29 Горња крила обичне чигре су бледо сива, али како лето одмиче, тамне осовине перја на спољном перју постају огољене, а на крилима се појављује сиви клин. Сапина и реп су бели, а код птице у стојећем положају дугачак реп се не протеже даље од преклопљених врхова крила, за разлику од арктичких и ружичастих чигри код којих реп вири изван крила. Нема значајних разлика између полова. Код одраслих јединки које су у негнездећем перју чело и доњи део тела постају бели, кљун је потпуно црн или црн са црвеном основом, а ноге су тамноцрвене или црне.Vinicombe et al. (1990) pp. 133–138 Горња крила имају очигледно тамно подручје на предњој ивици крила, карпалну шипку. Чигре које се нису успешно гнездиле могу се пресвући у одрасло гнездеће перје почетком јуна, мада је крај јула типичнији, при чему се пресвлачење прекида током миграције. Такође постоје и извесне географске варијације; калифорнијске птице често имају негнездече перје током миграције.

Младе обичне чигре имају бледо сива горња крила са тамном карпалном траком. Теме и потиљак су смеђи, а чело је риђе, које до јесени постаје бело. Горњи делови су риђожути са смеђим и белим љускама, а репу недостају дугачка спољна пера одрасле јединке. Птице у свом првом постјувенилном перју, које обично остају у својим подручјима за зимовање, подсећају на одрасле негнездеће јединке, али имају тамнију круну, тамнију карпалну траку и често веома излизано перје. До друге године, већина младих чигри се или не разликује од одраслих или показује само мање разлике попут тамнијег кљуна или белог чела.Harrison (1998) pp. 370–374

Обична чигра је окретан летач, способан за брзе окрете и облетања, лебдење и вертикално полетање. Када лети са рибом, лети близу површине при јаком чеоном ветру, али 10-30 м изнад воде при пратећем ветру. Осим ако не мигрира, обично остаје испод 100 м, и у просеку 30 км/ч у одсуству ветра у леђа. Њена просечна брзина лета током ноћне миграције је 43-54 км/чAlerstam, T (1985). "Strategies of migratory flight, illustrated by Arctic and common terns, Sterna paradisaea and Sterna hirundo". Contributions to Marine Science. 27 (supplement on migration: mechanisms and adaptive significance): 580–603 на висини од 1.000-3.000 м.

Митарење мини|300x300п| Детаљ примарног пера Млади јединке се пресвлаче у одрасло перје у првом октобру; прво се замењује перје на глави, репу и телу, углавном до фебруара, а затим и перје на крилима. Примарна пера се мењују у фазама; прво се митари најдубље перје, затим се замена обуставља током зиме (птице овог узраста остају у својим зимским подручјима) и поново почиње у јесен. Од маја до јуна друге године почиње сличан низ митарења, са паузом током примарног митарења за птице које се враћају на север, али не и за оне које остају у зимским боравиштима. Главно пресвлачење перја за одрасле јединке током периода од фебруара до јуна, при чему се замењује између четрдесет и деведесет процената перја. Старо примарно перје се троши откривајући црнкасте бодље испод. Образац митарења значи да су најстарија пера она најближа средини крила, тако да како лето на северу одмиче, на крилу се појављује тамни клин због овог процеса старења пера.

Чигре су необичне по учесталости којом митаре своје примарно перје, које замењују најмање два пута, повремено три пута годишње. Видљива разлика у старости перја наглашена је већом ултраљубичастом рефлексијом нових примарних јединки, а свежину перја на крилима женке користе при избору партнера. Искусне женке фаворизују партнере који најбоље показују своју кондицију кроз квалитет перја на крилима. Ретко, веома рано митарење у колонији гнезда повезано је са неуспехом у размножавању, при чему су и почетак митарења и репродуктивно понашање повезани са падом нивоа хормона пролактина.

Сличне врсте

Постоји неколико чигри сличне величине и општег изгледа као што је обична чигра. Традиционално тешка врста за раздвајање је арктичка чигра, и док се кључне карактеристике нису разјасниле, удаљене или летеће птице ове две врсте су често заједно бележене као „commic terns“. Иако сличне величине, ове две чигре се разликују по грађи и лету. Обична чигра има већу главу, дебљи врат, дуже ноге и троугластија и чвршћа крила од свог рођака, и има снажнији, директнији лет. Арктичке чигре имају сивији доњи део тела од обичне чигре, што чини њихове беле образе уочљивијим, док сапи обичне чигре могу бити сивкасте у гнездећем перју, у поређењу са белим перјем њеног сродника. Обична чигра развија тамни клин на крилима како сезона парења одмиче, али крила арктичке чигре остају бела током целог северног лета. Сва пера за летење арктичке чигре су провидна на светлом небу, само четири најдубља пера на крилима обичне чигре деле ово својство.van Duivendijk (2011) pp. 200–202 Задња ивица спољашњих летних пера је танка црна линија код арктичке чигре, али дебља и мање дефинисана код обичне чигре. Кљун одрасле обичне чигре је наранџастоцрвене боје са црним врхом, осим код црнокљуне Sterna hirundo longipennis, а ноге су јој јарко црвене, док су обе карактеристике тамније црвене боје код арктичке чигре, којој такође недостаје црни врх кљуна.