Образовање придошлица, односно нових досељеника је специјализована настава избјеглица, миграната, тражилаца азила и имиграната који су се населили у земљи домаћину, са циљем пружања знања и вјештина потребних за интеграцију у земљу уточишта. Образовање је примарни начин на који се новопридошлице могу прилагодити језичком, друштвеном и културном окружењу својих нових заједница. Образовање нових досељеника има за циљ да оснажи новопридошлице осјећајем самоефикасности и друштвене интеграције, као и да им пружи вјештине за тражење посла или високог образовања. Образовање нових досељеника такође има за циљ да помогне у рјешавању трауме, културног шока и других негативних ефеката присилног расељавања. Образовање за новопридошлице може пружити дугорочне изгледе за стабилност појединаца, заједница, земаља и глобалног друштва.

Позадина Образовање новопридошлих је потреба са међународним импликацијама. Конвенција UNHCR-а о избјеглицама из 1951. године навела је јавно образовање као једно од основних права избјеглица, наводећи да „основно образовање задовољава хитну потребу [и] школе су најбржи и најефикаснији инструмент асимилације”. Од 2019. године, 149 држава је било потписница овог споразума.

Постоји значајна потешкоћа у добијању укупне процјене броја нових имиграната широм свијета. У 2019. години, УНХЦР је процјенио да у свијету има укупно 26,0 милиона избјеглица и 4,2 милиона тражилаца азила. Од тог укупног броја, 16,2 милиона је поднијело захтјев за азил у земљама уточишта, а 1,1 милион је формално пресељено. Према подацима УН, 2019. године је широм свијета било укупно 22,8 милиона декларисаних нових имиграната. Међутим, нерегуларне или илегалне миграције могу повећати званичне бројке за више од 20 милиона.

Иако је све већи број избјеглица присилно расељених у земље домаћине са надом да ће започети успјешан нови живот, недостатак ресурса и безбројне препреке спречавају многе да напредују у свом образовању. Присилно расељена лица су посебно недовољно заступљена на вишим нивоима образовања. У 2017. години, 61% дјеце избјеглица било је уписано у основну школу, у поређењу са 92% на глобалном нивоу.UNHCR. 2018. Turn the Tide. Refugee Education in Crisis, p. 14. 23% адолесцената избеглица било је уписано у средње образовање, у поређењу са 84% на глобалном нивоу. У 2016. години, 1% младих избјеглица било је уписано на терцијарни ниво, у поређењу са 34% на глобалном нивоу.

Изазови и примјери добре праксе thumb|Преглед кључних изазова везаних за образовање у контексту избјеглица Новопридошли ученици се суочавају са јединственим скупом изазова у учионици. Новопридошлице се суочавају са културним, језичким и друштвеним баријерама у приступу садржају у учионици, као и са академским изазовима разумјевања садржаја и демонстрације савладавања истог. Земље домаћини су обавезне да испуне међународне обавезе да поштују право на образовање за све. Да би обезбједиле ефикасно образовање за новопридошле ученике, школе морају да задовоље скуп широких свеобухватних потреба, као и скуп специјализованих академских потреба специфичних за новопридошле ученике. Новопридошли ученици могу доживјети трауму од силовања, рата, психолошког злостављања, физичког злостављања, занемаривања и присилног расељавања, што утиче на њихове способности учења и на општи развој. Траума намеће изазове у образовању за ове ученике. Препознавање трауме међу новопридошлим ученицима је неопходно да би се разумјела брига заснована на трауми и примјениле праксе наставе засноване на трауми како би се помогло овим ученицима. Ова брига заснована на трауми помера фокус са онога што није у реду са особом на оно што се особи догодило како би се разумјело њено тренутно ментално стање и како то утиче на њу у садашњем тренутку.

Поред тога, насљеђе институционализованог расизма и ксенофобије може се погоршати у случајевима пресељења избјеглица, као што је објашњено теоријом сегментиране асимилације; ова теорија претпоставља да је асимилација избјеглица ограничена постојећим расизмом земље домаћина. То резултира неефикасним образовањем избјеглица и ставља дјецу избеглице у неповољан положај како у њиховом друштвеном тако и у образовном окружењу. Доказано је да боља или потпуна асимилација и интеграција дјеце избјеглица позитивно утиче на њихово образовање и развој.

Образовање и квалитет ресурса са којима се ови ученици избјеглице носе могу потпуно промјенити правац њихових живота. Одређени програми који више подржавају ученике избјеглице и пружају им квалитетно образовање које им је потребно на начин који је посебно прилагођен њима, дају позитивне резултате. Један примјер овога може се идентификовати у студији случаја гдје је млади ученик избјеглица по имену Муса похађао школу са прилагођеним наставним планом и програмом специфичним за избјеглице. У Мусиној школи, која се састојала већином од ученика избјеглица и мањина, утврђено је да су „црни [избеглички] ученици у Мусиној школи имали много веће шансе да дипломирају за четири године него други црни ученици широм града [Њујорка], а школа је његовала тежње ка факултетском и професионалном успјеху.” Конкретно, када се погледа процентуална разлика између генеричких јавних школа у Њујорку и Мусине специјализоване школе, црни ученици избјеглице имали су 85% веће шансе да дипломирају у поређењу са значајно ниских 60% колико је присутно у другим школама. Школе попут Мусине, које су посебно прилагођене ученицима избјеглицама показале су значајне предности и привлачност у поређењу са „нормалним” јавним школама. У оквиру оваквог програма, може им се пружити квалитетно образовање које их боље припрема за Америку. Ово је једна од безброј сличних школа у Сједињеним Државама које су посебно осмишљене да подрже ученике избјеглице.

Ови програми су кључни за раст и животе избјеглица у Сједињеним Државама. Иако јавне школе широм Сједињених Држава имају системе који пружају подршку и ресурсе за ове типове ученика, оне теже да потпадају под приступ „једна величина одговара свима”. Међутим, као што се види у другим земљама, „препознајући различите нивое недаћа са којима се ученици суочавају, назвали смо ово троструким недостатком, за који разумемо да можда и даље потцјењује низ искустава и изазова са којима се суочавају породице имиграната и њихова дјеца”.Bilgili, Özge & Volante, Louis & Klinger, Don A. & Siegel, Melissa, 2019. "Confronting the challenge of immigrant and refugee student underachievement: Policies and practices from Canada, New Zealand and the European Union," MERIT Working Papers 2019-048, United Nations University - Maastricht Economic and Social Research Institute on Innovation and Technology (MERIT). Умјесто класификовања и категоризације избјегличке и новопридошле дјеце у генеричке групе са генерализованим методама подршке, потребни су специјализовани програми за рјешавање специфичних искустава ових ученика. У школама попут Мусине, едукатори могу да проведу више времена препознајући индивидуалне потешкоће ученика и да примјене специјализоване методе образовања и подршке за њих у поређењу са нормалнијим јавним школама. Доказано је да ови програми имају дугорочне позитивне ефекте на животе ових ученика.

Истраживања показују да је рјешавање специфичних потреба ученика избеглица и имиграната, подржавање њиховог учења другог језика кроз персонализованију наставу, прилагођавање наставног плана и програма у учионицама културолошки релевантном и стварање окружења за сарадњу међу ученицима кључно за неговање њиховог академског постигнућа.

Свеобухватне потребе Академска истраживања указују на то да новопридошли ученици имају скуп „свеобухватних потреба” које морају бити задовољене као предуслов за усвајање језика и академски успјех. Ове потребе укључују безбједан смјештај, финансијску подршку, правну помоћ, подршку за ментално здравље и трауму, као и социјалну и акултуролошку подршку.Finn, S. (2019). High School Education for California Newcomers: Landscape Analysis and Policy Recommendations. Sobrato Family Foundation. Главни проблеми са којима се суочавају ученици избјеглице односе се на мултикултуралну адаптацију, учење другог језика, трендове процјене и интервенције. Потреба за школским услугама менталног здравља за избјеглице, које су често побјегле из веома трауматских средина, такође је кључна. Академске и каријерне могућности су корисне за ученике избјеглице када се упаре са програмима подршке специфичним за потребе ученика избјеглица и имиграната.

Најбоље праксе за задовољавање свеобухватних потреба укључују двије фазе: уводни период и систем континуиране подршке. Уводни период укључује снажан процес пријема и културне оријентације. Систем континуиране подршке укључује пружање свеобухватних услуга и веза са организацијама заснованим на заједници ван школског контекста.

Академске потребе Специјализовани академски програми за нове студенте су корисни за ефикасно усвајање језика и академски успјех. Заштићена настава, интеграција садржаја и флексибилно распоређивање су се показали успјешним у побољшању стопе дипломирања за нове студенте.

Заштићена настава подразумјева смјештање нових ученика у одјељења са часовима са посебно дизајнираним садржајима, обично са мањим бројем ученика у одјељењима и већом наставном подршком. Овај приступ се препоручује новим ученицима са ограниченим вјештинама писмености, посебно онима са делимичним или прекинутим формалним образовањем. Заштићена настава се такође може користити као стратегија за интеграцију нових ученика у формално образовање током прве године или година њиховог образовања, прије него што се придруже ширим програмима учења енглеског као другог језика или часовима опште наставе.Short, D.J., and Boyson, B.A. (2012). Helping Newcomer Students Succeed in Secondary School and Beyond. Center for Applied Linguistics.

Интеграција садржаја комбинује наставу језика са наставом садржаја на нивоу разреда из математике, науке и хуманистичких наука. Учење садржаја и језика заједно показало се знатно ефикаснијим од учења језика изоловано, а има и додатну предност јер одржава ученике интелектуално ангажованим и на правом путу за завршетак средње школе.

Флексибилан распоред часова и додатно вријеме за учење током вечери, љета и викенда омогућавају новим ученицима са радним или породичним обавезама да остану у школи, као и обезбеђују додатно вријеме за наставу ученицима са прекинутим формалним образовањем.

Обука наставника Учитељима новопридошлих ученика потребна је специјализована обука за управљање вишејезичним учионицама и помоћ ученицима којима је потребна психосоцијална подршка.

Истраживања показују да је рјешавање специфичних потреба ученика имиграната, подржавање њиховог учења енглеског језика пружањем персонализованије наставе, прилагођавање наставног плана и програма у учионицама културолошки релевантном и стварање окружења за сарадњу међу ученицима кључно за неговање њиховог академског успјеха. У земљама попут Сједињених Америчких Држава, недостаје културна свијест у већини академских окружења због већински бијеле хомогености наставника. Због тешкоћа њихове ситуације, дјеци избјеглицама и имигрантима потребни су инструктори који не само да имају културну свијест, већ су и образовани о томе како да подучавају преживјеле трауме. То се може постићи само кроз повећане програме обуке учитеља и повећану подршку наставницима који управљају разноликошћу у својим учионицама.

У шест европских земаља, половина учитеља сматра да нема довољно подршке за управљање разноликошћу у учионици. У Сиријској Арапској Републици, 73% анкетираних учитеља није имало обуку за пружање психосоцијалне подршке дјеци. Политике запошљавања и управљања учитељима често преспоро реагују на новонастале потребе. Њемачкој је потребно додатних 42.000 учитеља и васпитача, Турској је потребно 80.000 учитељи, а Уганди је потребно 7.000 учитеља у основним школама да би подучавали све тренутне избјеглице.

Финансирање