Рат за драгуље () је једанаести том серијала The History of Middle-earth, који је Кристофер Толкин саставио на основу рукописа свог оца Џ. Р. Р. Толкина. Објављен је 1994. године и представља други од два тома — први је Морготов прстен — који истражују нацрте Силмарилиона из 1951. године (оне написане након завршетка Господара прстенова).
Садржај Овај том обухвата: Други део нацрта Силмарилиона из 1951. године; Проширену верзију „Сивих анала”, историје Белеријанда након доласка вилењака; Додатне наративе око Хурина и трагедије његове деце. „Хуринова лутања” представљају завршетак његове приче, али нису укључене у коначну верзију Силмарилиона јер је Кристофер Толкин страховао да би велико скраћивање, неопходно да се стилски усклади са остатком књиге, учинило причу превише сложеном и тешком за читање; Објашњење Кристофера Толкина како је, у сарадњи с будућим аутором фантастике Гаjем Гавријелом Кејом, саставио 22. поглавље Квенте Силмарилион, „О слому Доријата”, с обзиром да ниједан очев запис о том догађају није био довољно нов да одговара финалној форми наратива. Посебно, старији текстови приказују Тингола као тврдицу који вара патуљке око исплате, а опис Мелијаниног појаса у тим верзијама много је слабији у односу на непроходну баријеру каква постаје у делима писаним после Господара прстенова; Толкиново разматрање порекла Ента и великих орлова Поглавље „Квенди и Елдари” које расправља о бројним именима која су вилењаци дали сами себи на примитивном квендијском и општем елдаринском, као и о њиховој еволуцији у квенију, телерин и синдарски; садржи мноштво детаља о историји вилењака и њиховом раздељивању. Такође објашњава имена која су вилењаци дали људима, патуљцима и орцима; „Куивиенјарну”, вилењачку народну причу о буђењу вилењака.
Натписи На првим страницама сваког тома Историје Средње земље налази се натпис у феанорским карактерима (Тенгвар, писмо које је Толкин осмислио за Високе Вилењаке), који је написао Кристофер Толкин и који описује садржај књиге. Натпис у Књизи XI гласи: „У овој књизи забележени су последњи списи Џона Роналда Руела Толкина о ратовима у Белеријанду; овде је такође испричана прича о томе како је Хурин Талион донео пропаст људима Бретила, уз још много тога што се тиче Едаина и патуљака и имена бројних народа на језику вилењака.”
Пријем Чарлс Ноад, рецензирајући ову књигу у журналу Mallorn, запажа да је Толкин почетком 1950-их започео многа дела, али их је углавном остављао недовршене. Наводи да је „његова стваралачка енергија почела да га напушта управо у тренутку када му је била најпотребнија, ако је Силмарилион икада требало да буде довршен, барем у обиму какав је замишљен”. Ноад додаје да су „Хуринова лутања” прво Толкиново дело написано у нечем другачијем од његовог препознатљивог „узвишеног” стила: написано је у трећем лицу и „није епско”. Он изражава сумњу у вредност тог текста, сматрајући да, пошто није ни еп нити приповест у првом лицу, делује нефокусирано. Насупрот томе, легенду о „Буђењу Квенда (Вилењака)” описује као „фасцинантну”, јер представља једини приказ настанка вилењачке расе какав је Толкин замислио.
Ноад такође коментарише бројне сумње које је Кристофер Толкин изразио у вези са својом редакцијом објављеног Силмарилиона. Истиче да је било очигледно неопходно објавити нешто, и да су, с обзиром на циљ да се објави „једна уређена верзија текста без уредничког апарата”, уредничке одлуке морале бити тешке, а накнадна преиспитивања нимало изненађујућа. Шире гледано, додаје да је серијал Историја Средње земље постигао нешто што једна књига није могла: променио је начин на који читаоци доживљавају Толкиново дело, померивши фокус са Господара прстенова на оно што је у Толкиновој машти увек било у центру — Силмарилион.
Референце
Спољашње везе The War of the Jewels на сајту Tolkien Gateway
Категорија:Књиге 1994. Категорија:Средња земља Категорија:Епска фантастика