Побуњени Атлас () је роман Ајн Ранд из 1957. године. То је њен најдужи роман, четврти и последњи објављен током њеног живота, и онај који је сматрала својим magnum opus-ом у домену фикције. Описала је тему Побуњеног Атласа као „улогу ума у људском постојању“ и укључује елементе научне фантастике, мистерије и љубавног романа. Књига истражује бројне филозофске теме из којих ће Ранд касније развити објективизам, укључујући разум, својинска права, индивидуализам, либертаријанизам и капитализам, и приказује оно што је Ранд видела као неуспехе владине принуде. Од свих Рандиних фикцијских дела, ово садржи најопсежнији исказ њеног филозофског система.
Књига приказује дистопијске Сједињене Државе у којима компаније тешке индустрије пате под све оптерећујућим законима и прописима. Железничка извршна директорка Дагни Тагарт и њен љубавник, челични магнат Хенк Риарден, боре се против „пљачкаша“ који желе да искористе њихову продуктивност. Они откривају да мистериозна фигура по имену Џон Галт убеђује друге пословне лидере да напусте своје компаније и нестану, у штрајку продуктивних појединаца против пљачкаша. Роман се завршава тако што штрајкачи планирају да изграде ново капиталистичко друштво засновано на Галтовој филозофији.
Побуњени Атлас је добио углавном негативне критике, али је постигао трајну популарност и континуирану продају у наредним деценијама. Роман је навођен као утицај на различите либертаријанске и конзервативне мислиоце и политичаре. Након неколико неуспешних покушаја адаптације романа за филм или телевизију, филмска трилогија је објављена од 2011. до 2014. уз негативне критике; такође су постављене две позоришне адаптације.
Синопсис
Окружење Побуњени Атлас је смештен у дистопијске Сједињене Државе у неодређено време, у којима земља има „национално законодавно тело“ уместо Конгреса и „шефа државе“ уместо председника. Чини се да се Сједињене Државе приближавају економском колапсу, са распрострањеним несташицама, пословним неуспесима и смањеном продуктивношћу. Писац Едвард Јоункинс је рекао: „Прича се може истовремено описати као анахрона и безвременска. Образац индустријске организације изгледа као онај из касних 1800-их — расположење изгледа блиско оном из доба депресије 1930-их. И друштвени обичаји и ниво технологије подсећају на 1950-те.“Younkins, Edward W. "Atlas Shrugged: Ayn Rand's Philosophical and Literary Masterpiece". In .
Многе технологије раног 20. века су доступне, али касније технологије попут млазних авиона и рачунара су углавном одсутне. Веома је мало помена историјских личности или догађаја, чак ни великих догађаја попут Другог светског рата. Осим Сједињених Држава, већина земаља се назива „Народним Државама“ за које се имплицира да су или социјалистичке или комунистичке.
Радња
мини|десно|alt=Дизел-моторни воз на станици|Ранд је проучавала операције New York Central Railroad као истраживање за причу. Дагни Тагарт, оперативна потпредседница железнице Тагарт Трансконтинентал, одржава компанију упркос дуготрајној економској депресији. Како се економски услови погоршавају и влада намеће етатистичке контроле над успешним предузећима, људи понављају загонетну фразу „Ко је Џон Галт?“, што значи: „Не постављајте питања на која нико не може да одговори.“
Њен брат Џим Тагарт, председник железнице, доноси наизглед ирационалне одлуке, као што је куповина од непоуздане компаније Орена Бојла, Associated Steel. Дагни је такође разочарана када открије да аргентински милијардер Франциско д'Анконија, њен пријатељ из детињства и прва љубав, ризикује бакарну компанију своје породице изградњом рудника бакра Сан Себастијан, иако ће их Мексико вероватно национализовати.
Упркос ризику, Џим и Бојл улажу велика средства у железницу за тај регион, игноришући линију Рио Норте у Колораду, где је предузетник Елис Вајат открио велике резерве нафте. Мексико национализује руднике и железничку линију, али се испоставља да су рудници безвредни. Да би надокнадио губитке железнице, Џим утиче на Националну алијансу железница да забрани конкуренцију у просперитетним областима као што је Колорадо. Вајат захтева да му Дагни обезбеди адекватне шине за његове бушотине пре него што одлука ступи на снагу.
У Филаделфији, самостални челични магнат Хенк Риарден развија Риарден Метал, легуру лакшу и јачу од конвенционалног челика. Дагни одлучује да користи Риарден Метал на линији Рио Норте, постајући први велики купац за производ. Након што Хенк одбије да прода метал Државном научном институту, владиној истраживачкој фондацији коју води др. Роберт Стадлер, институт објављује извештај који осуђује метал без навођења проблема са њим. Као резултат тога, многе значајне организације бојкотују линију. Иако се Стадлер слаже са Дагниним притужбама на ненаучни тон извештаја, он одбија да га повуче. Да би заштитила Тагарт Трансконтинентал од бојкота, Дагни одлучује да изгради линију Рио Норте као независну компанију под називом Џон Галт Лајн.
Хенк је несрећан са својом манипулативном женом Лилијан, али се осећа обавезним да остане са њом. Привлачи га Дагни, и када јој се придружи на инаугурацији линије Џон Галт, они постају љубавници. На одмору, Хенк и Дагни откривају напуштену фабрику са недовршеним, али револуционарним мотором који ради на атмосферску статичку струју. Почињу да траже проналазача, а Дагни унајмљује научника Квентина Данијелса да реконструише мотор; међутим, низ економски штетних директива издаје Весли Мауч, бивши Риарденов лобиста који је издао Хенка у замену за посао у владиној агенцији. Вајат и други важни пословни лидери дају отказ и нестају, остављајући своје индустрије пропадању.
Дагни и Хенк схватају да Франциско намерно штети својој бакарној компанији, иако не разумеју зашто. Када влада наметне директиву која забрањује запосленима да напуштају своја радна места и национализује све патенте, Дагни крши закон дајући оставку у знак протеста. Да би придобили Хенкову сарадњу, влада га уцењује претњама да ће објавити његову аферу са Дагни. Након велике катастрофе у једном од тунела Тагарт Трансконтинентала, Дагни се враћа на посао. По повратку, добија обавештење да и Квентин Данијелс даје отказ у знак протеста и она жури преко земље да га убеди да остане. мини|десно|alt=Фотографија града Уреј|Уреј, Колорадо, био је основа за Рандине описе Галтове долине. На путу до Данијелса, Дагни упознаје скитницу са причом која открива да је мотор изумео и напустио инжењер по имену Џон Галт, који је инспирација за уобичајену изреку. Када крене за Данијелсом приватним авионом, она се сруши и открива тајну иза нестанака пословних лидера: Галт предводи штрајк „људи ума“. Срушила се у њиховом скровишту, изолованој долини познатој као Галтова долина. Док се опоравља од повреда, штрајкачи јој објашњавају своје мотиве, и она сазнаје да су међу штрајкачима Франциско и многи угледни људи, попут њеног омиљеног композитора Ричарда Халија и злогласног пирата Рагнара Данескјолда. Дагни се заљубљује у Галта, који је позива да се придружи штрајку.
Оклевајући да напусти своју железницу, Дагни напушта Галтову долину, али открива да се влада претворила у диктатуру. Франциско завршава саботажу својих рудника и даје отказ. Након што помаже да се заустави оружано преузимање Хенкове челичане, Франциско убеђује Хенка да се придружи штрајку. Галт прати Дагни у Њујорк, где хакује национални радио пренос како би одржао трочасовни говор који објашњава тему романа и Рандин објективизам.Stolyarov II, G. "The Role and Essence of John Galt's Speech in Ayn Rand's Atlas Shrugged". In .
Власти хватају Галта и неуспешно покушавају да га убеде да води обнову економије земље. Џим тада одлучује да мучи Галта, али постаје делиричан након што види како су власти толико неспособне да чак и поправе уређај за мучење. Дагни спасава Галта, влада се распада, и роман се завршава док Галт објављује да се штрајкачи могу вратити у свет.
Историја
Контекст и писање мини|десно|усправно|alt=Фотографија Ајн Ранд|Ајн Ранд 1943. Рандин наведени циљ за писање романа био је „да покаже колико су свету очајнички потребни покретачи и колико их опако третира“ и да прикаже „шта се дешава са светом без њих“. Основна идеја за књигу дошла јој је током телефонског разговора 1943. са њеном пријатељицом Изабел Патерсон, која је тврдила да Ранд дугује својим читаоцима да напише фикцију о својој филозофији. Ранд се није сложила и одговорила: „Шта ако ступим у штрајк? Шта ако сви креативни умови света ступе у штрајк? То би био добар роман.“ Након што се разговор завршио, Рандин муж Френк О'Конор, који је чуо разговор, потврдио је Ранд: „То би био добар роман.“ Ранд је тада почела да пише Побуњени Атлас како би приказала морал рационалног сопственог интереса, истражујући последице штрајка интелектуалаца који одбијају да своје проналаске, уметност, пословно вођство, научна истраживања или нове идеје пруже остатку света.
Ранд је почела први нацрт романа 2. септембра 1946. У почетку је мислила да ће бити лако написати и да ће брзо завршити, али како је разматрала сложеност филозофских питања која је желела да обради, схватила је да ће то трајати дуже. Након што је прекинула уговор за писање сценарија за Хала Волиса и завршила своје обавезе на филмској адаптацији Величанственог извора, Ранд је радила пуно радно време на роману који је провизорно назвала Штрајк. До лета 1950. написала је 18 поглавља; до септембра 1951. написала је 21 поглавље и радила на последњем од три дела романа.
Како је Ранд завршавала нова поглавља, читала их је кругу младих обожавалаца који су почели да се окупљају у њеној кући да разговарају о филозофији. Ова група је укључивала Натанијела Брандена, његову жену Барбару Бранден, Барбариног рођака Леонарда Пејкофа и економисту Алана Гринспена. Напредак на роману је значајно успорен 1953. године, када је Ранд почела да ради на Галтовом дугачком радио обраћању. Провела је више од две године довршавајући говор, завршивши га 13. октобра 1955. Преостала поглавља су напредовала брже, и до новембра 1956. Ранд је била спремна да поднесе скоро завршен рукопис издавачима. Побуњени Атлас је био Рандин последњи завршени фикцијски рад. Означио је прекретницу у њеном животу — крај њене каријере као романописца и почетак њене улоге као популарног филозофа.
Утицаји мини|десно|усправно|alt=Фотографија Џ. Роберта Опенхајмера|Ранд је користила интервјуе са научником Џ. Робертом Опенхајмером за лик Роберта Стадлера. Рандина биографкиња Ен Хелер прати неке идеје које ће ући у Побуњени Атлас до никад написаног романа који је Ранд скицирала док је била студенткиња на Петроградском државном универзитету. Футуристичка прича је представљала америчку наследницу која мами најталентованије људе из углавном комунистичке Европе. Наследница би имала асистента по имену Еди Вилерс, име Дагниног асистента у Побуњеном Атласу.
Да би приказала индустријско окружење Побуњеног Атласа, Ранд је спровела истраживање о америчкој железничкој и челичној индустрији. Обишла је и прегледала бројне индустријске објекте, као што је челичана Kaiser Steel, посетила постројења New York Central Railroad, и накратко управљала локомотивом на линији 20th Century Limited. Ранд је такође користила своје претходно истраживање за недовршени сценарио о развоју атомске бомбе, укључујући њене интервјуе са Џ. Робертом Опенхајмером, што је утицало на лик Роберта Стадлера и приказ развоја „Пројекта X“ у роману.
Рандини описи Галтове долине засновани су на граду Уреј, Колорадо, који су Ранд и њен муж посетили 1951. године када су се селили из Лос Анђелеса у Њујорк. Други детаљи романа су били под утицајем искустава и коментара њених пријатеља. На пример, њен приказ левичарских интелектуалаца (као што су ликови Балф Јубанк и Сајмон Причет) био је под утицајем факултетских искустава Натанијела и Барбаре Бранден, а Алан Гринспен је пружио информације о економији челичне индустрије.