Суринамски жижак (), познат и као линеарни жижаκ или суринамски зупчасти жижаκ, је космополитска врста инсеката из реда тврдоκрилаца (Coleoptera) и породице Silvanidae. Честа је штеточина у складиштима прехрамбених производа, нарочито оних биљног порекла, и присутан је и у Србији.

Опис Одрасли инсекти су дуги између 2,5 и 3,5 mm, спљоштеног тела и тамно браон до црне боје. Најпрепознатљивија карактеристика су изражени зупци са стране грудног штита (pronotuma), по чему је врста и добила назив „зупчасти жижаκ“. Тело је уско и прилагођено за кретање кроз уске пукотине међу ускладиштеним производима.

Распрострањеност и станиште Ова врста је распрострањена широм света захваљујући међународној трговини храном. Сматра се космополитском врстом. Присутна је свуда где се складиште суви прехрамбени производи – нарочито житарице, брашно, тестенине, орашасти плодови и суво воће. У Србији се најчешће јавља у млиновима, складиштима житарица и малопродајним објектима. Глобално је дистрибуиран преко међународне трговине.

Исхрана и штетност O. surinamensis спада у секундарне штеточине што значи да не може да нападне здраво зрно, али се успешно развија у већ оштећеним или прерађеним производима. Храни се остацима хране, производима у распадању, а може да зарази и орахе, квасац, шећер, дуван и сушено воће. Присуство одраслих и ларви у храни смањује њену тржишну вредност, повећава влагу и погодује развоју плесни.

Животни циклус Под повољним условима развојни циклус ове врсте траје до 40 дана, у зависности од температуре и доступности хране, а искључиво се одвија у затвореном простору.

Јаје: Женка полаже између 45 и 285 јаја, обично 6 до 8 јаја дневно.

Ларва: Ларве се излегу за 3 до 17 дана, хране се и пресвлаче кроз неколико стадијума. Оне су беле боје, а старењем постају све тамније и добијају жуте пеге на дорзалној страни, са тамнијом главом, и достижу дужину од око 3 mm. Немају чврсти егзоскелет као одрасли инсекти, па су осетљивије на услове околине.

Лутка: Након развоја ларви, настаје фаза улуткавања, често унутар остатака хране.

Одрасли: Имаго (одрасла јединка) може да живи од 6 месеци до годину дана. Врста не лети и због тога се шири углавном пасивно – преко контаминираних производа.

Сличне врсте Најчешће се меша са врстом Oryzaephilus mercator, која је врло слична по изгледу. Главна разлика је што O. mercator има веће очи и способност летења, док је O. surinamensis слабије покретан и не лети.

Мере сузбијања

Превентивне мере

Редовно чишћење складишног простора. Употреба херметички затворених амбалажа. Правилно складиштење хране (ниска влажност и хладна околина).

Физичке методе

Замрзавање хране на температури испод -18°C током неколико дана.

Хемијске методе

Фумигација фосфином или другим инсектицидима уз строго придржавање упутстава.

Биолошке методе

Биолошка контрола није спроведена против O. surinamensis, осим у контролисаним пољским испитивањима. Док нека истраживања показују да Xylocoris flavipes и Xylocoris cursitans предаторством утичу на популације O. surinamensis.

Значај за човека Истраживања указују да Oryzaephilus surinamensis може представљати ризик по здравље људи, будући да су алергени откривени у различитим деловима тела током свих животних стадијума. Особе које дођу у контакт са храном контаминираном овом врстом могу испољити алергијске реакције, што овог инсекта чини потенцијално опасним у контексту складиштених производа.

Галерија

Референце

Категорија:Тврдокрилци