Јудино уво (-{лат. Auricularia auricula-judae}-) је шумска гљива из породице Auriculariaceae. Ова гљива упадљиво личи на уво и гримизне је до тамносмеђе боје, а може бити и црна. У народу је још позната и под називом шумско уво. Кинези је називају „ухо дрвета“ или „стаблово ухо“ (木耳) или „ухо црног дрвета“ (黑木耳). У Јапану је називају „дрвена медуза“ (キクラゲ)
Опис Плодоносно тело може бити од 3 цм до 10 цм широко. Код младих примерака је у облику чинијице, док касније поприма облик ушне шкољке. Желатинозно је и латерално причвршћено за супстрат помоћу кратке и закржљале дршке. Унутрашња површина је валовита, наборана и глатка. Фертилна је и може се приметити беличасти прах, који представља споре. Спољашња страна је мат, у смеђим до љубичастим нијансама, баршунаста и стерилна. Често је жиласто набрана. Месо је јако жилаво и јако танко, његова дебљина износи све 1 мм до 3 мм. Код осушених примерака је тврдо и лако ломљиво. Током сушног периода, плодоносна тела се скупљају, а након прве кише су у стању да се рехидратишу и наставе да испуштају споре. Споре су димензија 11-15 x 4-7 µм. Цилиндричног су облика, глатке, хијалине (стакластог изгледа) и благо савијене, тако да изгледом подсећају на кобасице.
Употреба лево|мини|200п|Осушена и свежа Auricularia auricula-judae Ова врста, као и њој сродне, се користи у азијском кулинарству већ више од 1000 година (обично осушена и самлевена у прах). Могу се јести сирове и преливене румом и медом, а познато је и слатко од ових гљива. Ипак, најчешће се користи као додатак супи, чорби или неком кинеском јелу. Хранљива вредност потиче од значајног садржаја протеина, угљених хидрата и минерала као што су калцијум, фосфор и гвожђе. Укус је благ, слаткаст. Нема ни некакав посебан мирис.
Осим у кулинарству, користи се и у кинеској народној медицини, као лек за побољшање рада крвотока, лечење крварења из хемороида и материце, код крвавих столица и дизентерије. Наводно смањује ниво холестерола у крви и триглицерида, а користи се и као противотров код тровања другим гљивама. За разлику од неких других гљива, лековитост код ове врсте није научно потврђена. Зна се да се не сме јести у количини већој од 150 -{g}- недељно (свеже) или 15 -{g}- (сушене), јер може изазвати нежељене последице. Из истог разлога не смеју их јести труднице и дојиље.Планета: др Александар Крапеж о гљивама
Екологија Сапротрофна је или паразитска врста на старим гранама или на стаблима дрвећа које одумиру.Auricularia auricula-judae, Jelly Ear fungus
Распрострањеност и станиште Космополитска је врста. Најчешће се може наћи на стаблу и гранама зове (лат. Sambucus nigra). Ређе се може наћи и на осталом листопадном дрвећу, попут јавора, бреста или багрема. Плодоноси у групама, током целе године.Auricularia auricula-judae (Jelly ear) - Scottish Fungi
Сличне врсте Јудино уво поседује веома специфично плодоносно тело, које није карактеристично ни за једну другу гљиву која расте на истом супстрату. Сличном врстом се може сматрати гљива из истоименог рода, која расте на истом дрвету, а то је шкембић гљива (лат. Auricularia mesenterica).http://www.pcelica.co.rs/gljive/vrste/basidiomycetes/auriculariales/auricularia-auricula-judae.php
Галерија
Референце
Спољашње везе Јудино уво Том Волкова гљива месеца за април 2004. Роџерсове печурке - Јудино уво
Категорија:Јестиве печурке Категорија:Лековите гљиве Категорија:Basidiomycota