мини|Уводни тактови Револуционарне етиде
Етида оп. 10, бр. 12 у це-молу, позната као „Револуционарна етида” или „Етида о бомбардовању Варшаве”, је композиција за соло клавир Фредерика Шопена написана , и последња у његовом првом сету, Етиде, оп. 10, посвећена „” („свом пријатељу Францу Листу”). Аутографско издање налази се у архиви Стифтелсен Мусиккултуренс Фрамјанде (; The Nydahl Collection) у Стокхолму.
Историја мини|Руски напад на Варшаву 1831, за који се апокрифно верује да је био инспирација за Шопенову „Револуционарну етиду”
Популарна легенда каже да је Шопен био инспирисан да напише 12. етиду након битке за Варшаву 1831. током Новембарског устанка у његовој родној Пољској, али то није поткрепљено чврстим историјским доказима. У сваком случају, дело се први пут појавило отприлике у исто време кад и Новембарски устанак. По завршетку ове битке, која је означила неуспех пољске побуне против Русије, Шопен је наводно узвикнуо: „Све ово ми је нанело много бола. Ко је то могао предвидети?”.
За разлику од етида из претходних периода, које су биле осмишљене првенствено да нагласе и развију одређене аспекте музичке технике, романтичарске етиде композитора као што су Шопен и Лист су потпуно развијена концертна дела која учвршћују развој робусније технике.
Техника и анализа
Техника потребна у уводним тактовима Етиде оп. 10, бр. 12 захтева извођење дугих, гласних силазних пасажа, који формирају доминантни молски нонакорд и граде напетост до главне теме. Дужина и понављање ових брзих пасажа су карактеристични. Остатак дела се фокусира на прстомет леве руке у скалама и арпеђима. Уводна тема, у десној руци, истиче се својом снажном акордском основом.
Примарни изазов Етиде оп. 10, бр. 12 лежи у истовременом свирању неумољивих шеснаестинских нота левом руком, док десна рука обликује широко распоређене октаве у легато мелодијске облике.
Техника леве руке у овом делу укључује равномерно свиране шеснаестинске ноте током целе композиције. Структура је у Шопеновом уобичајеном троделном облику (А–Б–А–кода). Уводна упечатљива фигурација прелази у главну апасионато мелодију. Навише усмерени форте тачкасти ритмови октавне мелодије и континуирана бурна пратња леве руке стварају велику драму са мало тренутака предаха. Комад се завршава подсећањем на увод у завршном силазном низу (са обе руке) који се спушта до Еф-дур акорда, на крају каденцирајући у Це-дуру (пикардијска терца).
Референце
Спољашње везе Mutopia Project - Гравира партитуре у јавном власништву, доступна у неколико формата.
Оп. 10, бр. 12 у извођењу Игнаца Фридмана Оп. 10, бр. 12 у извођењу Алфреда Кортоа Оп. 10, бр. 12 у извођењу Артура Рубинштајна Оп. 10, бр. 12 у извођењу Клаудија Арауа Оп. 10, бр. 12 у извођењу Владимира Хоровица Оп. 10, бр. 12 у извођењу Свјатослава Рихтера Оп. 10, бр. 12 у извођењу Тамаша Вашарија Оп. 10, бр. 12 у извођењу Адама Харасјевича Оп. 10, бр. 12 у извођењу Владимира Ашкеназија Оп. 10, бр. 12 у извођењу Мауриција Полинијa Шопен-Годовски - Етида оп. 10, бр. 12 у извођењу Франческа Либете (YouTube)
Категорија:Композиције Категорија:Новембарски устанак