thumb|Франкова биста из 1895. године Франкизам () био је шабатеански верски покрет који потиче из рабинског јудаизма 18. и 19. века, основан у Подолији, добио је име по свом оснивачу, Јакобу Франку. Франк је тиме, бар званично, одбацио јеврејске норме, проповедајући својим следбеницима да су обавезни да прекрше моралне границе, прихватајући антиномијанизам. Франкисти су се бавили сексуално промискуитетним обредима, као што је био озлоглашени инцидент из 1756. у Ланшкроуну где су наводно ухваћени како плешу око полуголе жене која симболизује Шекину.
На свом врхунцу, франкизам је имао можда 50.000 следбеника, првенствено Јевреја који су живели у Пољско-литванском Комонвелту, као и у другим регионима Централне и Источне Европе. Касније су франкисти били охрабрени да масовно пређу у католицизам.
Опис Франкисти су веровали у Шабтаја Цвија, једног од најпознатијих самопроглашених месија у јеврејској историји. Веровао је у кршење јеврејских заповести како би се уздигле „божанске искре“ које су њима ограничене. Чинио је радње које су кршиле традиционалне јеврејске забране, попут једења хране забрањене кашрутом, јеврејским законима о исхрани, и прослављања прописаних дана поста као празника. На крају се одлучио да пређе у ислам уместо да се суочи са погубљењем због тврдње да је месија у јудаизму. Након Зевијеве смрти, развило се неколико грана сабатаизма које се нису слагале око тога које аспекте јудаизма треба сачувати, а које одбацити.
Јакоб Франк је тврдио да је реинкарнација Шабтаја Цвија и следио је и проширио његову праксу преступа. Инцест између оца и ћерке је био уобичајена пракса његових следбеника, а оргије су биле истакнуте у ритуалу. Френк је тврдио да ће „сви закони и учења пасти“,"The Collection of the Words of the Lord" by Jacob Frank, translated by Harris Lenowitz. Saying 103. и, пратећи антиномијанизам, тврдио је да је најважнија обавеза човечанства прекршај сваке границе.
Организација Јаков Франк је стајао на челу франкизма. Своје следбенике је сматрао војницима, а сви су били чланови чете која је требало да изгради војску како би осигурала Франкову власт над франкистичком земљом. Постојале су четири локације чете: у Иванић-Граду, Ченстохови, Брну и Офенбаху на Мајни. Чланови су морали да носе плочасте оклопе, штитове и шлемове и да вредно вежбају.Words of the Lord Kraushar §1543, Volume 2,
Његова учења нису била намењена свим франкистима, већ само његовом лично одабраном, малом кругу „Браће и Сестара“,. P. Langer Verlag од којих је захтевао слепу послушност.Worte des Herrn Kraushar § 104, Volume 1, Франк је покушао да одржи апсолутну контролу барем над овим кругом, користећи њихову склоност да верују у шедим и магију. Унутар круга „Браће и Сестара“, Франк је директно разговарао само са „Браћом“, према његовим учењима, ништа се није могло учинити само са женама, пошто су жене донеле смрт у свет.Words of the Lord MS Krakau 6969, Zbiór… §560
Доктрина „Речи Господње“ Најважнији франкистички текст је Księga Słów Pańskich („Књига речи Господњих“). Написана је на пољском језику елементарним, готово народним језиком и састоји се од кратких изрека (неке мање од десет речи), тумачења и парабола, визија и снова, дужих спекулација о елементима доктрине, разних епизода из Франковог живота, франкистичке „чете“ и савремених владара и бајковитих прича дужине до 1100 речи. Као потпору, углавном постоје цитати из Торе и Зохара, као и популарне приче из околне културе, које су цитиране дословно или парафразиране или прилагођене његовој сопственој доктрини.Davidowicz (1998) 294 Текст почиње и завршава се визијом: § 1 је Франкова визија свог позива, § 2192 је Франков коначни тестамент својој „чете“. Речи Господње припадају јеврејској књижевности, али њен садржај одбацује јеврејску традицију и учења. Библијске личности попут Јакова, Исава и Јестире су темељи Франковог учења.
Франкова „Браћа“ су саставила дело између 1755. и 1791. године као Zbiór (збирку) материјала развијених на бројним састанцима. Оригинални пољски наслов Księga (књига) је стога донекле обмањујући и користи се само једном у збирци, у § 2192.Harris Lenowitz, Записивана је почев од 1773. године и дистрибуирана искључиво у рукописном облику његовим широко расутим следбеницима. Последњи познати комплетан рукопис (Речи Господње §§ 1–2192) уништен је, заједно са бројним другим франкистичким изворима, током разарања Варшаве у Другом светском рату. До недавно, сви истраживачи франкизма ослањали су се на изворни материјал опсежне биографије историчара Александра Краушара, најважније студије франкизма из предратног периода.. 2 vols., Kraków 1895; trans. Herbert Levy, Jacob Frank, the End to the Sabbataian Heresy, Lanham/New York/Oxford 2001
Доктрина „V“ У франкизму, Франк је трећа месијанска инкарнација Тиферет након Сабатаја Зевија и Барухије Русоа [де] (1677–1720), а такође и поново рођени праотац Јаков. Ипак, он је само „помоћник“. Прави водич у франкизму је Девица, инкарнација Шехине и женског Месије. Франкисти би требало да је храбро прате, попут војника, кроз све ужасе. Пут којим је Франк настојао да поведе своје следбенике у „живот“ симболизовало је слово „V“, које такође представља Јаковљеве мердевине. Трагалац мора прво да се попне у понор да би достигао најдубљи ниво понижења, а затим да се поново попне у „живот“. Према франкистичкој доктрини, патријарси и Мојсије су већ покушали да прате тај пут, али нису успели, као и Зеви.
Франк проглашава да се спуштање франкиста низ „V“ лествицу у најдубље понижење огледа у мржњи друштва према њима и њиховом искључивању, што је резултат доследне примене франкистичке идеје да су сви закони и учења света само закони „Три зла светска владара“ (папе, цара и султана) и стога их није потребно поштовати. У најбољем случају, такви закони и учења треба да се одржавају само у привиду, религије и учења света могу се носити као празна љуска, а затим одбацити по хиру јер „истинска Тора“ тек треба да буде откривена. Мојсијев закон са својих Десет заповести треба презирати, јер је део „старе Торе“. Презир према свим учењима света кулминира у Франковој изјави свом блиском кругу „браће и сестара“ која се своди на заповест за потпуну асимилацију: треба се прилагодити одговарајућој религији или језику у зависности од земље.Worte des Herrn Kraushar § 1110, volume 2, Франк такође саветује маскирану асимилацију у следећем одломку:
Франк није био заинтересован за акултурацију Јевреја; него је желео да се они интегришу у друштво како би га на крају срушио. Да су непријатељи Јевреја у 18. веку били упознати са Франковим тајним секташким каноном, то би знатно отежало већ жестоко оспоравану јеврејску еманципацију.
Девица thumb|upright=0.8|Франкистичка Девица, Еве Франк (1774) Центар франкизма био је нови концепт Шехине. Међутим, тај термин је био забрањен у франкизму јер ју је Јаков Франк називао „Девицом“. Шехина је кабалистички термин. Клаус Самуел Давидович, стручњак за јеврејске студије на Универзитету у Бечу, који је опширно писао о Франку и франкизму, претпоставља да је то у почетку било старо име за Бога које се односило на пребивалиште или присуство Бога на одређеном месту. Према Франковим учењима, сви важни преци, Аврам, Исак, Јаков и Мојсије, тежили су ка Девици, која се манифестовала у различитим особама, попут Рахиле, и сви су пропали.Worte des Herrn, MS Krakau 6969, Zbiór.., § 123 Мојсијево ослобођење из Египта такође није могло бити потпуно, јер је темељ спасења Девица.Worte des Herrn. Ms Krakau 6969, Zbiór..., § 725 Али сада, према Франку, стигла је права Девица, женски Месија видљив свим људима: његова ћерка Ева Франк.Worte des Herrn, MS Krakau 6969, Zbiór…, § 609 У једном учењу, Франк се поистовећује са традиционалним Месијом бен Јосифом,Sukka 52a који ће имати значајан утицај, али ће погинути у борби против непријатеља последњих времена. Баш као што претходи Месији бен Давиду, Франк припрема пут за Девицу, своју ћерку.
Франкизам карактерише Девицу користећи елементе прича о ЈестириWorte des Herrn Kraushar § 2147, Volume 2, и снажно је под утицајем поштовања Марије у католичкој цркви које окружује Црну Мадону из Ченстохове. Тврдио је да ће Црна Мадона довести његове следбенике до франкистичке Девице и стога је крштење представио као неопходан корак. Пратећи Бахир и Зохар, у којима је Шехина описана као принцеза у кули, Франк се позива на стварну кулу манастира Јасна Гора где је био прогнан.Worte des Herrn Kraushar § 996, Volume 1, Дао је да се направе минијатурни портрети његове ћерке Еве који одговарају католичким сликама Марије, Исусове мајке, они се сада налазе у Националној библиотеци Израела. Међутим, Ева, као Шехина, била је елемент који се још није појавио током Франковог живота. Девица је била скривена од Франка, а његов задатак је био да је ослободи. Црна Мадона указује на праву Девицу, која ће бити откривена пре коначног искупљења.Worte des Herrn, MS Krakau 6969, Zbiór…, § 778 Франк је себе сматрао водичем Девице, који се, пре њене манифестације, налази на „мистериозном месту“Worte des Herrn Kraushar § 370, Volume 1, и дат је само њему од почетка света, како би он, као њен отац, био њен чувар.Worte des Herrn Kraushar § 629, Volume 1, Душа Шехине је и даље била са Франком; његова „Браћа“ нису била достојна да је сами виде. Требало је да подрже Франка у проналажењу Девице. У зависности од понашања друштва, Девица би се понашала позитивно или негативно према њима, добро позната идеја из кабалистичких описа Шехине. Током очевог живота, Ива Франк је имала посебан положај унутар „друштва“: чим је била довољно стара, стајала је поред оца као поверљива особа и ађутант.Worte des Herrn Kraushar § 1155, Volume 2, Франк је више пута оптуживао своје следбенике да су се вратили у јудаизам, чиме су спречили ослобођење Девице.Worte des Herrn Kraushar § 1286, Volume 2, Једини пут до Девице јесте прилагођавање пољској средини.
Ослобођење Шехине, пренос душе Шехине са Јакова на Еву Франк, такође је описано у неким дужим наративима налик бајкама у Речима Господњим, који подсећају на блискоисточне моделе у 1001 ноћи. Користе традиционалну кабалистичку терминологију, при чему је мотив скривања и прерушавања у баштована важан у франкизму, башта представља симболичко окружење света десет сефирота. Јачање треће Сефире, Хокме, мушког принципа (познатог и као горња Шехина), такође доводи до ослобођења доње Шехине.Zohar I 25a У Франковој перцепцији Девице, јасно је колико су његове идеје дубоко укорењене у Кабали и другим јеврејским списима, упркос хришћанским утицајима. Аутор(и) Речи Господњих који су створили тако живописне параболе и алегорије захтевали су одлично познавање кабалистичке литературе.
Да'ат, мистични циљ thumb|Дрво живота: Сефирот Последња фаза мистичног пута у франкизму је Да'ат „космичко сазнање“.Worte des Herrn Kraushar § 516, Volume 1, У Зохару, као и у франкизму, Да'ат описује мистично место где су свих десет сефирот уједињене. То је привидна сефира,Worte des Herrn Kraushar §1517, Volume 2, која космолошки значи „скривено знање“ које ствара хармонизујућу заједницу између два сефирота: мушког принципа Хокме и женског принципа Бине. Она је резултат спајања ових космичких сила. На физичком нивоу, „знање“ значи сексуално сједињење мушкарца и жене, које се манифестује у сједињењу Адама и Еве у Постању 4:1. Стога је могуће достићи Да'ат кроз сексуални однос. Уз помоћ сексуалних обреда, Јаков Франк је желео да досегне Да'ас на земљи, последњу степеницу Јаковљевих мердевина. Ово знање је било виша спознаја која би донела дубок увид у све. Било је то просветљење и свежа спознаја у једном. Са њим би били повезани ново име и нова душа.
Френк је нагласио да сви патријарси, укључујући Сабатаја Зевија, нису могли да уђу у Да'ат јер нису били крштени. Да би неко био достојан уласка у Даат, прво мора да достигне ниво Исава, прихватање католицизма.Worte des Herrn Kraushar § 211, Volume 1,