Геноцид у Гази је текуће, намерно и систематско уништавање Палестинског народа у Појасу Газе који врши Израел током рата у Гази. Геноцид су признале разне међународне групе: Уједињених нација, Амнести интернешонала,: "This report focuses on the Israeli authorities' policies and actions in Gaza as part of the military offensive they launched in the wake of the Hamas-led attacks on 7 October 2023 while situating them within the broader context of Israel's unlawful occupation, and system of apartheid against Palestinians in Gaza, the West Bank, including East Jerusalem, and Israel. It assesses allegations of violations and crimes under international law by Israel in Gaza within the framework of genocide under international law, concluding that there is sufficient evidence to believe that Israel's conduct in Gaza following 7 October 2023 amounts to genocide." Лекара без граница,: "Our decision to describe what’s happening in Gaza as a 'genocide' is based on nearly two years of extensive, firsthand information from our teams, who are witnessing massive levels of death and destruction by Israeli forces, a campaign of ethnic cleansing and the almost total dismantling of the health care system." Мешународне асоцијације академика о геноциду и других стручњака. Чинови геноцида које су описали стручњаци и организације за људска права укључују убиства великих размера, коришћење глади као оружја у рату, уништавање цивилне, здравствене и културне инфраструктуре, убијање здравствених радника и оних који узимају хуманитарну помоћ, присилно расељавање и сексуално насиље.
До априла 2025. године, Министарство здравља Газе је известило да је у Гази убијено најмање 50.500 људи - свака четрдесет четврта особа - у просеку 93 смртна случаја дневно. Већина жртава су цивили, од којих су најмање 50% жене и деца. У поређењу са другим недавним глобалним сукобима, број познатих смртних случајева новинара, хуманитарних и здравствених радника и деце је међу највећима. Сматра се да се хиљаде мртвих налази испод рушевина уништених зграда. Студија часописа Ланцет проценила је да је током рата настало 64.260 смртних случајева услед трауматских повреда до јуна 2024. године, уз напомену да је потенцијални број жртава већи када се укључе „индиректне“ смрти, нпр. од глади и болести.: "When considering the total 'excess mortality,' we need to add the Palestinians who have died because of the blockade in combination with the IDF's destruction of health and sanitation and food infrastructure. As public health experts noted, in many wars, 'most deaths' are 'due to the indirect [sic] impacts of war: malnutrition, communicable disease, exacerbations of noncommunicable disease, [and] maternal and infant disorders.'117 'Indirect' would be the wrong word for this conflict given the nature of Israeli policies, including the systematic obstruction of supplies into Gaza.": "We estimated 64,260 deaths (95% CI 55 298–78 525) due to traumatic injury during the study period, suggesting the Palestinian MoH under-reported mortality by 41%. ... Our findings underestimate the full impact of the military operation in Gaza, as they do not account for non-trauma-related deaths resulting from health service disruption, food insecurity, and inadequate water and sanitation." Са јануаром 2025. године, упоредива процена смртних случајева од трауматских повреда била би око 80.000. Број повређених је већи од 100.000; Газа има највише деце са ампутираним удовима по глави становника на свету.
Преко 1,9 милиона Палестинаца — 85% становништва Газе — је присилно интерно расељено. Израелска блокада залиха је значајно допринела гладовању као и претњи масовним гладовањем у Гази. На почетку сукоба, Израел је прекинуо снабдевање Газе водом и струјом. Од августа 2024. године, само 17 од 36 болница у Гази било је делимично функционално; 84% њених домова здравља је уништено или оштећено. Израел је такође уништио бројне културно значајне зграде, укључујући свих 12 универзитета у Гази, 80% њених школа као и бројне џамије, цркве, музеје и библиотеке.
Влада Јужне Африке покренула је поступак Јужна Африка против Израела против Израела пред Међународним судом правде (МСП), наводећи кршење Конвенције о геноциду. У првобитној пресуди, МСП је утврдио да Јужна Африка има право да покрене свој случај, док је Палестинцима признато право на заштиту од геноцида. Суд је наложио Израелу да предузме све мере у својој моћи како би спречио извршење геноцида, спречио и казнио подстицање на геноцид и омогућио улазак основних хуманитарних услуга, помоћи и залиха у Газу. Суд је касније наложио Израелу да повећа хуманитарну помоћ Гази и да заустави офанзиву у Рафи.
Разни посматрачи, укључујући стручњаке Уједињених нација, специјалног известиоца УН за окупиране палестинске територије Франческу Албанезе, и организација Чувари људских права, цитирали су изјаве високих израелских званичника које могу указивати на „намеру уништења“ становништва Газе у целини или делимично, што је неопходан услов за испуњење законског прага геноцида. Неки стручњаци за међународно право и студије геноцида тврдили су да нема довољно доказа о конкретној „намери уништења“. Израелска влада је негирала наводе Јужне Африке и тврдила да Израел само примењује самоодбрану.
Позадина мини|Мапа Газе Уједињених нација из септембра 2023. године, која приказује њену граничну баријеру и контролне пунктове према Израелу и Египту и израелску поморску зону искључења — илуструјући географски обим постојеће блокаде и физичка ограничења кретања и приступа. Од 2007. године, Појасом Газе управља Хамас, исламистичка милитантна група, док је Западна обала остала под контролом Палестинске управе. Након што је Хамас преузео власт, Израел је увео блокаду Појаса Газе; ; наводећи безбедносне проблеме; међународне групе за људска права назвале су блокаду обликом колективне казне.: "The unemployment rate soared to "probably the highest in the world", four-fifths of the population were forced to rely on humanitarian assistance, three-quarters became dependent on food aid, more than half faced "acute food insecurity", one in ten children were stunted by malnutrition, and over 96 percent of potable water became unsafe for human consumption." УНРВА је известила да је, због блокаде, 81% становника Газе живело испод границе сиромаштва 2023. године, док је 63% било несигурно у снабдевању храном и зависно од међународне помоћи.
Од 2007. године, Израел и Хамас (и друге палестинске милитантне групе у Гази) су у сукобима, укључујући четири рата 2008–2009, 2012, 2014. и 2021. године. Дана 7. октобра 2023. године, Хамас је предводио напад на Израел из Газе,: "The leader of Hamas' military wing, Mohammed Deif, said Saturday's assault was in response to the 16-year blockade of Gaza, Israeli raids inside West Bank cities over the past year, violence at Al-Aqsa and increasing attacks by settlers on Palestinians, and growth of settlements." што је резултирало у најмање 1.139 смртних случајева, већином цивила. Израел је одговорио веома разорном кампањом бомбардовања након чега је уследила инвазија на Појас Газе 27. октобра. Неки научници су тврдили да је било геноцида над Палестинцима чак и пре напада 7. октобра, али је ипак само израелска војна кампања у Гази окарактерисана као геноцидна од стране Јужне Африке и других присталица аргумента о геноциду.
Званичници Хамаса су рекли да је напад био одговор на израелску окупацију Западне обале, блокаду Газе, насиље израелских насељеника над Палестинцима, ограничења кретања Палестинаца и притвор на хиљаде Палестинаца, многих без оптужби, које је Хамас покушао да ослободи узимањем израелских талаца. Бројни коментатори су идентификовали израелску окупацију као узрок рата. Неколико организација за људска права, укључујући Амнести интернешонал, Б'Целем,: "A regime that uses laws, practices and organized violence to cement the supremacy of one group over another is an apartheid regime. Israeli apartheid, which promotes the supremacy of Jews over Palestinians, was not born in one day or of a single speech. It is a process that has gradually grown more institutionalized and explicit, with mechanisms introduced over time in law and practice to promote Jewish supremacy. These accumulated measures, their pervasiveness in legislation and political practice, and the public and judicial support they receive – all form the basis for our conclusion that the bar for labeling the Israeli regime as apartheid has been met." и Чувари људских права, упоредиле су израелску окупацију са апартхејдом; присталице Израела оспоравају ову карактеризацију. Саветодавно мишљење Међународног суда правде објављено у јулу 2024. године потврдило је окупацију као незакониту и рекло да је прекршила Међународну конвенцију о елиминацији свих облика расне дискриминације. У септембру 2024. године, „Специјални комитет УН за истраживање израелских пракси које утичу на људска права палестинског народа и других Арапа на окупираним територијама“ написао је: „Развој догађаја у овом извештају наводи Специјални комитет на закључак да су политике и праксе Израела током периода извештавања у складу са карактеристикама геноцида.“
Дефиниције геноцида и правни изазови Конвенција о геноциду из 1948. године дефинише геноцид као дела почињена са намером да се уништи, у целини или делимично, национална, етничка, расна, верска или било која друга група, укључујући убијање, наношење штете, спречавање рађања и присилно расељавање деце. Међународни суд правде никада није прогласио ниједну државу одговорном за геноцид, а Међународни кривични суд се суочио са политичким притиском и санкцијама, посебно од Израела и САД током рата у Гази. Правни праг за геноцидну намеру остаје главна препрека за кривично гоњење. Шира дефиниција Рафаела Лемкина укључивала је културно и друштвено уништење, док научне дефиниције наглашавају велике, организоване акције усмерене на опстанак групе. Није потребан минималан број жртава за пресуду о геноциду, као што се види у случају геноцида над Рохинџама у Мјанмару.
Геноцидни чинови
Директна убиства
thumb|Од почетка рата, број становника се смањио за око 160.000 људи (6%). thumb|Палестинци испод рушевина после израелског бомбардовања кућа у Појасу Газе
Током прва два месеца бомбардовања, Израел је бацио 25.000 тона експлозива на Појас Газе. Многе од њих биле су бомбе без навођења, тзв. „глупе бомбе“, бачене у густо насељеним подручјима, уништавајући читаве четврти. Од 7. октобра 2023. године, Израелска одбрамбена снага (ИДФ) је оптужена за вансудско убијање ненаоружаних палестинских притвореника и здравственог особља. Израелски војници су по кратком поступку погубили палестинске цивиле, често пред њиховим породицама. Убијали су Палестинце који су махали белим заставама. У априлу 2024. године пронађене су масовне гробнице са лешевима везаних руку, укључујући жене и старије особе.