Операција Гром ’95, позната и као Вуковарска голубица, била је планирана војно-полицијска операција Хрватске војске почетком новембра 1995. и средином 1996. године. Циљ операције била је војна окупација последњег слободног дела Српске Крајине након Олује, а то је била Источна Славонија, Барања и Западни Срем. Операција је прекинута због напора међународне заједнице који су довели до успостављања УН прелазне администрације УНТАЕС након потписивања Ердутског споразума.

Позадина

Након завршетка главних војних операција Хрватске војске током лета 1995. године, дошло је до прекретнице у односу снага. Хрватска страна, која је остварила велике победе, била је решена да војно поврати симболе рата у Хрватској, укључујући Вуковар. Према извештајима, након операције Олуја, јединице Војске Југославије, укључујући новосадски корпус, ушле су на подручје Источне Славоније и Барање ради подршке 11. славонско-барањском корпусу ВРСК у случају хрватске офанзиве. Представници вуковарских Срба су изјавили амбасадору Европске уније да не могу прихватити хрватску власт и да ће истрајати у томе чак и по цену новог сукоба.М. Митрић, Вуковар је посетио амбасадор Европске уније, Вуковарске новине, бр. 64 (30. август 1995), стр. 2. Почетком октобра одржан је низ састанака између представника Републике Хрватске и Срба у покушају да се пронађе решење до почетка могућих борбених дејстава. У тим састанцима учествовали су и представници међународне заједнице, који су притискали обе стране да се избегне нови ратни сукоб.

Паралелно са дипломатским напорима, хрватске снаге су започеле прегруписавање и припрему потенцијалне офанзиве у подручју Вуковара и Илока. Иако операција никада није званично отпочела, процене говоре да је планирана интервенција била озбиљно припремљена и да је укључивала снаге са искуством из претходних операција као што су операција Бљесак и операција Олуја.

Супротстављене снаге Одмах након операције Олуја, спроведена је операција Мањинјорго као припрема за вуковарску војну операцију, са циљем мобилисања око 50.000 хрватских војника из пет гардијских бригада у источну Славонију. Још око 100.000 војника било је у приправности у резерви у случају да се Војска Југославије укључи у сукоб. Српске снаге, међутим, биле су добро укопане и заштићене минским пољима. На ослобођеној територији, Срби су имали на располагању око 25.000 војника и цивилних добровољаца.

Хрватски генералштаб припремао је тактичко изненађење. Ова нова стратегија названа је „ватрени канали“, а касније је преименована у „ватрена кола“ у част Славонаца. Име симболизује слику која би настала масовном употребом артиљеријских и ракетних јединица, које би постепено „спаљивале“ непријатељску одбрану, у коју би потом продрле оклопне јединице и гардијске бригаде.

Операција је требало да доведе до пробоја кроз непријатељске линије — три „ватрена канала“ у правцу Барање, а четири у рејону Вуковара. Овом тактиком српске снаге би биле раздвојене, док би командни центри и упоришта били уништени истовременим нападима Ми-24 хеликоптера. Циљ је био да се избије на Дунав и заузме целокупна територија помоћу ватрених канала.

Операција је била планирана да траје највише три дана, а посебна обука спроведена је за борбе у насељеним местима. Цела операција замишљена је као брза, са циљем да се сачува бар оно што је остало од Вуковара.

Референце

Категорија:Рат у Хрватској Категорија:Хрватска у 1995. Категорија:Хрватска у 1996. Категорија:Војне операције Рата у Хрватској