Recurvirostridae је породица птица из подреда Charadrii. Потпадају под ред Charadriiformes. Обухвата две различите групе птица, сабљарке са једним родом Recurvirostra и властелице са два рода Himantopus и Cladorhynchus.
Таксономија Recurvirostridae је формално описао Јохан Фридрих Гмелин у својој "Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis" 1789. године.
Име рода Recurvirostridae потиче од латинских речи "recurvus" „закривљено уназад“ и "rostrum" "кљун".
Опис Recurvirostridae варирају у дужини од 30-46 цм и тежине од 140-435 г; мужјаци су обично мало већи од женки. Све врсте поседују дуге, танке ноге, вратове и кљунове. Кљунови саблљарки су закривљени нагоре и померају се с једне на другу страну када се птица храни у слатким или сланим мочварама које преферирају. Кљунови властелица, насупрот томе, су равни. Предњи прсти су прекривени пловним кожицама, делимично код већине властелица, а потпуно код сабљарки и огрличасте властелице Cladorhynchus leucocephalus, која више плива. Перје већине врста има контрастне црно-беле делове, на основу чега их је најлакше распознавати, а неке врсте имају мрље жућкасте или смеђе боје на глави или грудима. Полови код свих птица из овог рода су слични.
Њихова оглашавања су обично јауци од једног или два слога.
Врсте Породица Recurvirostridae садржи 9 врста у 3 рода:
Родови су:
Himantopus (Brisson M.J.) 1760 са 4 врсте Cladorhynchus (Gray G.R.) 1840 са једном врстом Recurvirostra (Linnaeus K.F.) 1758 са 4 врсте
мини|лево|Птић црноврате властелицеHimantopus mexicanusРезерват природе Баиландс, Калифорнија, САД
мини|Птић америчке сабљаркеRecurvirostra americanaНационално уточиште за дивље животиње Малхеур, Орегон, САД|центар
ФотографијаНаучно имеИмеРаспрострањеностПодврстеСтатус 120x120пHimantopus himantopus (Linnaeus K.F. 1758) Властелица Умерени и екваторијалним регионима Европе, Азије и Африке, са снажним присуством широм Медитерана. Југоисточнеа Русија,Хабаровск, басен језера Ханка и мочваре око Владивостока, Јапан и северне Југоисточне Азије. Кина, Индијски потконтинент, мочваре централне Азије Луталице на Азорима, Мадеири, Скандинавији, Сејшелима, Малдивима, источни Сибир, Бајкалско језеро, и Аљасци, са записима и на Карибима на Гвадалупеу.Монотипски таксонНајмање угрожени таксон 120x120пHimantopus leucocephalus (Gould, J. 1837) Белоглава властелицаГнезди се на Новом Зеланду и Аустралији, са неколико забележених гнежђења широм јужне Југоисточне АзијеМонотипски таксонНајмање угрожени таксон 146x146пHimantopus novaezelandiae (Gould, J. 1841)Црна властелицаНови Зеланд, Северно острво и Јужно острво, гнежђење је ограничено на горњи део долине Ваитаки, басен Макензи, у централном делу Јужног острва; мали број зимује локално на Северном острвуМонотипски таксонКрајње угрожени таксон 149x149пHimantopus mexicanus (Müller P.L.S. 1776)Црноврата властелицаЗападна, централна и јужна Северна Америка. Хавајска подврста се јавља на свим већим острвима Хавајског архипелага од Ниихау источно до Великог острва Хаваја, осим острва Ланаи и Кахоолаве. Гнезди се и од Бахама, Великих Антила, Кајманских острва и Девичанских острва, јужно до јужних Малих Антила. Станарица северне Јужне Америке источно од Анда, Љанос, Колумбија и Венецуеле јужно до северног Перуа, источног Еквадора и Амазоније североисточно од Бразила, Галапагос.Himantopus mexicanus mexicanus (Müller P.L.S. 1776) Himantopus mexicanus knudseni (Stejneger L.H. 1887) Himantopus mexicanus melanurus (Vieillot L.J.P. 1817)Угрожени таксон120x120п Cladorhynchus leucocephalus (Vieillot L.J.P. 1816) Огрличаста властелица Аустралија, углавном у унутрашњим подручјима Јужне и Централне Аустралије, посебно Западне Аустралије и Јужне АустралијеМонотипски таксоннајмање угрожени таксон 120x120пRecurvirostra avosetta (Linnaeus K.F. 1758)СабљаркаЕвропа преко западне и централне Азије до југоисточног Сибира и североисточне Кине, и локално преко Северне Африке до источне и јужне Африке, Арабијског полуострва и северозападне Индије. Зимује од западне Европе и Африке преко Блиског истока до Индије, централног Мјанмара и југоисточне Кине.Монотипски таксоннајмање угрожени таксон 120x120пRecurvirostra novaehollandiae (Vieillot L.J.P. 1816)Црвеноврата сабљаркаАустралијаМонотипски таксоннајмање угрожени таксон 120x120пRecurvirostra andina (Philippi R.A.; Landbeck C.L. 1861)Андска сабљаркаЦентрални Перу, Хунин од југа преко западне Боливије до северног Чилеа, Атакама и северозападна Аргентина, КатамаркаМонотипски таксоннајмање угрожени таксон 120x120пRecurvirostra americana (Gmelin J.F. 1789)Америчка сабљаркаСеверозападне, западне, централне и јужне Сједињене Америчке Државе, Канада, Мексико, Бахами, Костарика, Куба, Салвадор, Гватемала, ХондурасМонотипски таксоннајмање угрожени таксон
Распрострањеност и станиште Сабљарке и властелице су космополитска породица, распрострањена на свим континентима света осим Антарктика, и јавља се на неколико океанских острва. Неколико врста је широко распрострањено, а неколико је локално распрострањено.
Једна врста, црна властелица Himantopus novaezelandiae са Новог Зеланда, је критично угрожена због губитка станишта, уведених предатора и хибридизације са белоглавим властелицама (Himantopus leucocephalus).
Гнежђење Сабљарке и властелице се гнезде на отвореном тлу близу воде, често у растреситим колонијама. Територије за гнежђење снажно бране агресивним наступима, а уљезе и могуће предаторе нападају великом буком. Моногамни су, иако се парне везе не одржавају из сезоне у сезону. Њихова јаја су светле боје са тамним ознакама, тежине 22-44 г. Три до четири се полажу у једноставна гнезда, а оба родитеља деле дужности инкубације, које трају 22-28 дана. Огрличаста властелица Cladorhynchus leucocephalus може се гнездити само сваких неколико година, јер им гнежђење зависи од привремених језера узрокованим кишама у пустињама Аустралије. Птићи су паперјасти и поткрушци, напуштају гнездо у року од једног дана након излегања, комплетно перје добијају за 28-35 дана. Код свих врста осим огрличасте властелице, родитељи се брину о птићима неколико месеци, а могу их преместити у нова подручја и тамо бранити територије. Огрличаста властелица одступа од овога тако што сакупљају своје птиће у масивним јаслама које броје неколико стотина јединки.
Храњење Ове врсте се хране малим воденим животињама као што су мекушци, слани шкампи и други ракови, ларвални инсекти, чланковити црви, пуноглавци и мале рибе .
Референце
Додатна литература
Pierce, R.J. (1996) "Family Recurvirostridae (Stilts and Avocets) P.p. 332-348 In: del Hoyo, J.; Elliot, A. & Sargatal, J. (editors). (1996). Handbook of the Birds of the World. Volume 3: Hoatzin to Auks. Lynx Edicions.
Спољашње везе
Recurvirostridae Birds of the World Recurvirostridae The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Recurvirostridae Avibase Recurvirostridae The IUCN Red list Recurvirostridae The BirdLife DataZone Recurvirostridae All about birds Recurvirostridae Flickr Recurvirostridae Xeno-canto
Категорија:Породице птица Категорија:Таксони које је описао Шарл Лисјен Бонапарта